San nam je, kao i hrana, neophodan za život. Malo ko se nije susreo sa nesanicom – da li zbog emotivnih ili poslovnih problema, obimne večere i nezdravih namirnica ili zbog zdravstvenih problema, nije bilo ni važno jer noć nije donela odmor i opuštanje. Svejedno je i da li je neprospavana noć propraćena i drugim neprijatnostima kao što su noćne more, preznojavanje, nadutost, nedostatak vode, dijareja, itd.
Nedostatak sna nije uopšte naivna pojava koju treba zanemariti u bilo koje životno doba. Posledice nedostatka sna se mogu odraziti na zdravlje (visok krvni pritisak, bolesti srca i dijabetes) i psihofizički status osobe (umor, depresija i razdražljivost).
Ukoliko imate problema sa spavanjem u dužem vremenskom periodu (najmanje mesec dana), obavezno se javite lekaru. Prethodno, svakako, pokušajte sami da prevaziđete ovaj problem. Pred spavanje se opustite uz čaj, neki film ili omiljenu knjigu. Razmišljajte pozitivno.
Studije pokazuju da hronična nesanica, odnosno manje od šest ili sedam sati sna noću, povećava smrtnost, čak da je rizik veći nego kod pušenja, visokog krvnog pritiska ili bolesti srca. Uzroci nesanice mogu biti različiti i svako ih drugačije doživljava. Najpre pokušajte da sagledate šta je to što vam ne dozvoljava da se opustite, a zatim napravite taktiku rešavanja problema.
Neki od spoljnjih faktora koji utiču na kvalitet sna su:
– u spavaćoj sobi je previše zagušljivo, vruće, suvo ili hladno, ili je ležaj isuviše tvrd, mekan ili prekratak.
– kafu, previše hrane i alkohol pred spavanje treba izbegavati. Takođe treba izbegavati spavanje tokom dana.
– među čestim uzrocima nesanice su i: buka u okolini, promene okruženja, promene u ritmu spavanja i budnosti u slučajevima promene vremenskih zona.
– tu su i problemi na poslu, nezaposlenost, strah od gubitka posla, a na prvom mestu su ipak finansijski problemi (previše mala primanja ili velika dugovanja). čak ispred problema sa partnerom ili zdravstvenih problema.
– porodični problemi su uzrok nesanice u velikom procentu. Briga i strah za budućnost (sopstvenu ili dece) mnogima ne dozvoljava da prespavaju celu noć.
Problemi sa partnerom zaista mogu biti različiti: od toga da vam partner nesnosno hrče pa do toga da ne prestajete sa njim da se svađate. Gubitak voljene osobe može dovesti do gubitka sna u dužem vremenskom periodu. Interesantno je da su samci u velikom broju izloženi problemu sa spavanjem. Stabilna emotivna veza je dobitna kombinacija, naravno samo ako je reč o srećnoj vezi. Žene koje imaju stalne partnere imaju manje problema da zaspu, nego one koje su slobodne ili su prekinule vezu. Uživajte u ljubavi, jer su zagrljaji, dodiri i lepe reči blagotvorna prirodna umirujuća sredstva, a kada ste dobro naspavani, automatski ćete biti bolje raspoloženi, strpljiviji i tolerantniji.
Muškarci i pored izloženosti stresu, mogu da imaju dobar san, dok žene ostaju dugo budne i nastavljaju da brinu, jer imaju više obaveza i poslova. Više straživanja su pokazala da san utiče na lepotu. Isprekidan san, ili manje od osam sati sna povećava količinu hormona stresa, kortizola i smanjuje proizvodnju kolagena, pa dovodi do nastajanja bora.
Pušačima treba dvostruko više vremena da se uspavaju nego nepušačima. Kad prestanu da puše, treba im u proseku 18 minuta da zaspu, dok su im ranije bila potrebna 52 minuta.
Starenje je takođe faktor koji utiče na dužinu sna. Novorođenče prvog meseca spava 21 sat, u pubertetu se spava 10 do 12 sati, odrasli spavaju 8 sati, dok je posle šezdesete godine dovoljno i šest sati sna. Nakon četrdesete godine života ritam spavanja se menja – češće se budimo noću. Nakon 65. godine, između 12% i 40% ljudi pati od nesanice. Mnogi stariji ljudi imaju “polifazični” ritam spavanja – toliko dremaju danju da noću ne mogu da spavaju dugo ni duboko. Naročito oni koji dobar deo dana leškare, čitaju ili gledaju televiziju.
Fizička i psihička iscrpljenost povećava aktivnosti u mozgu, što dovodi do toga da se u mislima razbuđujemo. Hroničan stres pokreće oslobađanje hormona kortizola koji je povezan s nesanicom. Aktuelni misaoni tok, kao što su prisećanje na neprijatne događaje i preispitivanje sopstvenih grešaka, čini ih budnim. Fizička aktivnost neposredno pre spavanja može da podigne nivo adrenalina i dovede do nesanice.
Promena nivoa estrogena i progesterona kod žena, kao i testosterona kod muškaraca može da bude uzrok nesanice. Žene u menopauzi često pate od poremećaja sna zbog pada nivoa estrogena i/ili progesterona. Starija ženska populacija treba da ne preteruje sa belim hlebom i slatkišima koji su često uzroci nesanice. Usled obilja šećera u krvi telo usiljeno počinje da stvara hormone adrenalin i kortizol koji su protivnici sna.
Nesanica koja je uslovljena određenim bolestima može biti privremenog karaktera – do izlečenja bolesti. Neke od bolesti koje imaju za posledicu nesanicu su:
– depresije su gotovo uvek povezane s poremećajima sna.
– bol uzrokovana artritisom i drugim reumatskim bolestima, karcinomima i dijabetesom, obično izaziva nesanicu. Želudačni i crevni poremećaji, čir na želucu, srčane bolesti, mogu izazvati bolove u prsima čija je posledica buđenje po noći.
– uzrok noćnog buđenja može biti i nagon na mokrenje uzrokovan povećanom prostatom, otežano disanje usled emfizema, nepokretnost uzrokovana paralizom ili Parkinsonovom bolešću, problemi sa štitastom žlezdom, moždani udar, te alkoholizam.
Posledica uzimanja nekih lekova može biti poremećaj sna kao što je uzimanje antidepresiva, lekova za regulaciju povišenog krvnog pritiska i za regulaciju srčanog ritma, antibiotika, antihistaminika, bronhodilatatora, kortikosteroida, lekova protiv zatvora, diuretika.
Razlikuju se različiti tipovi nesanice;
– nesanica pri uspavljivanju može biti posledica boli, teškoće pri disanja, korišćenja stimulativa, prekid korišćenja pilula za spavanje, preveliko konzumiranje alkohola, emotivni problemi kao što su anksionznost, fobije ili depresija.
– prerano jutarnje buđenje ili
– buđenje nekoliko puta tokom noći uz otežano ponovno padanje u san.
Anksioznost, introspekcija i misli o samokažnjavanju često su izraženiji ujutro i mogu da doprinesu nesanici u rano jutro, pri čemu se čovek bez očiglednog razloga budi između 3 i 5 ujutro. Kod poremećaja disanja, čovek može da bude pospan ujutro, da tokom većine dana spava ili kunja, i da tokom noći ima isprekidan san.
Higijena i redovno menjanje posteljine je najjednostavniji način da se rešite nesanice. Često osobe koje pate od neke alergije imaju problema i sa nesanicom. Možda u tim slučajevima može pomoći jastuk sa antialergijskim punjenjem.
