San je od životnog značaja za ljudsko telo. Bez obzira gde smo, koje je vreme, čime se bavimo – san nam je neophodan. Nedostatak sna ima nesagledive posledice za opšte stanje organizma i jednostavno, ne postoji opcija da možemo živeti bez sna. Nemojte namerno ignorisati potrebu za snom, jer bez kvalitetnog sna ne možete normalno funkcionisati a vaše telo je fizički i mentalno opasno ugroženo.
Nekad se duže spavalo. Danas, prosečna odrasla osoba spava samo sedam sati tokom radne nedelje i osam sati preko vikenda. Sve više ljudi muči muku sa spavanjem, lošim snom i teškim padanjem u san kao posledica dnevnog stresa. U proseku je ljudima potrebno čak 46 minuta da utonu u san, a otkriveno je da je glavni uzrok za to previše kofeina koji konzumiraju u toku dana, kao i stres, ili jednostavno – životne navike.
Neke od posledica nedovoljnog i lošeg sna su: smanjena koncentracija, loša efikasnost u radu, vreme reagovanja je drastično usporeno, sposobnost memorije je takođe ozbiljno smanjena, netolerantnost, problematično ponašanje i nagle i bezrazložne promene raspoloženja. U težim slučajevima se javljaju vrtoglavice, mučnine, halucinacije i veoma loš imuni sistem. Nesanica loše utiče na psihičko zdravlje i može prouzrokovati paranoju. Čak 70 posto ljudi sa simptomima paranoje imaju problem sa spavanjem. Fizički izgled je takođe pokazatelj neprospavanih noći, kao što je bledilo kože lica, tamni podočnjaci, povećan broj bora i ubrzano starenje.
Mnogobrojna ispitivanja su pokazala da nedostatak sna dovodi do realnog rizika od pojave raznih bolesti pored rizika od povreda i nesreća (npr. 10 % svih nesreća uzrokuju pospani vozači). Rađeni su testovi koncentracije i reakcija čiji rezultati su pokazali da oni koji spavaju samo četiri sata dnevno, imaju pokrete usporene za 45%. Nakon 17 sati u budnom stanju, osoba reaguje isto kao neko ko ima 0,5 promila alkohola u krvi. Nakon 24 sata nespavanja, reakcije su kao kod osoba sa 1,0 do 1,2 promila alkohola u krvi. Ukoliko je budnost još duža, dolazi do halucinacija.
Srčana oboljenja, dijabetes, pad imuniteta, osteoporoza, gojaznost i loše funkcionisanje mozga dovedeni su u vezu sa nedostatkom sna. Jedan od uzroka povećanog rizika od srčanog udara jeste povećan krvni pritisak i holesterol koji su opet, između ostalog, posledica nedostatka sna. Jedna od novijih studija otkriva da žene koje spavaju samo pet sati noću imaju 45 odsto veći rizik da obole od srca nego one koje su spavale osam sati. Rano jutarnje buđenje može da bude simptom depresije, a teškoće s uspavljivanjem su simptom anksioznosti.
Dok spavamo naš organizam se odmara i regeneriše. Samo osoba koja spava dovoljno može da bude dobro raspoložena, puna energije, sigurna u sebe, zdrava fizički i psihički i prema tome da obavlja posao lakše i uspešnije. San povoljno deluje i umanjuje stres i depresiju i poboljšava pamćenje i učenje. San također povoljno utiče na izgradnju mišića i izdržljivost.
Savremeni način života doneo je i nove navike u dužini i vremenu spavanja. Mnogi su danas budni do kasno u noć ili do jutra, a prespavaju celo pre podne. Dokazano je da je najkvalitetniji san upravo u periodu kasnih noćnih sati, pa promene u životnim navikama mogu dovesti i do promena u metabolizmu. U svakom slučaju stručnjaci ističu da nema efekta na vaše zdravlje ako praktikujete da vikendom nadoknadite nedostatak sna tokom nedelje. Ako na primer, tokom nedelje spavate noću svega četiri ili pet sati, a onda taj nedostatak pokušate da nadoknadite vikendima. Taj aspekt nedostatka sna je naročito evidentan kod radnika koji rade u smenama, pa je kod njih i daleko veći rizik obolevanja od najtežih bolesti.
Posledice problema sa spavanjem nemojte rešavati raznim tabletama. Posvetite više vremena rekreaciji, šetnji i sportu koji oslobađaju organizam od nervne napetosti. Promenite životne navike pa ćete dobiti neuporedivo kvalitetniji život. Isprobajte sledeći recept za mirnu noć sa lepim snovima: u krevet morate otići pre 22 sata i to u pidžami i nakon što ste popili šoljicu vrućeg čaja. Večeru završite najkasnije do 20 h.
