Sportisti od početka svoje sportske karijere moraju naučiti kako da izbegavaju povrede ali i kako da ublaže tegobe koje se mogu pojaviti prilikom svakodnevnih ili pojačanih treninga. Zato nije ni čudno što se već od početka treniranja uče i vežbaju pravilni pokreti koji će umanjiti mogućnost padova i tako umanjiti i veće ozlede sportista.
Veći problem se može pojaviti kod rekreativaca koji ne znaju pravilno odrediti granice svojih mogućnosti. Rekreativci često kreću sa jačim treninzima smatrajući da već imaju kondiciju i da mogu odmah krenuti sa nekim vežbama koje zahtevaju veću pripremljenost. Zato su upravo treneri prvi koji mogu da upute u pravilna vežbanja sportista i rekreativaca. Obučeni treneri će znati sa kojim vežbama i koliko dugo vremenski treba pripremiti telo na pojačane napore. Ne treba zaboraviti i da vežbanje treba pratiti i odgovarajući način ishrane i uopšte način organizovanja svakodnevnog života.
Pod budnim okom trenera se smanjuju mogućnosti povreda i sportista i rekreativaca. Sportske povrede su veoma česte (10-15% od ukupnog broja povreda) a naročito kod mlađie populacije jer je ona i najaktivnija. Nije svaka sportska povreda opasna, ali često ukazuju da se određene vežbe ne rade pravilno ili se telo izlaže prevelikom naporu. Najveća greška koja se pravi je da se uprkos bolu i drugim tegobama nastavlja sa forsiranim treniranjem.
Zato je naročito važno pri svakoj fizičkoj aktivnosti uvek i od početka vežbanja preduzeti preventivne mere kao što su:
– vežbe zagrevanja pre bilo koje sprtske aktivnosti ,
– treniranje u odgovarajućoj i kvalitetnoj obući i odeći,
– zglobove zaštitite bandažerima,
– unošenje dosta tečnosti, najbolje samo vode,
– poštujte preporuke stručnih lica pri vežbanju, budite umereni i
– praktikujte treninge na 48 sati vremenskog razmaka.
Najčešće sam povređeni, njegov partner ili trener će biti prvi koji će pokušati sanirati povredu. Osnovni načini primarnog pružanja pomoći kod sportskih povreda su: mirovanje, korišćenje ledenih obloga, kompresije i podizanje ekstremiteta. Osnovni cilj primarnog tretmana sportske povrede je smanjenje bola, borba protiv otoka i hematoma i sprečavanje daljeg oštećenja povređenih struktura. Nakon pružanja prve pomoći na terenu, neophodno je posavetovati se sa lekarom da bi se dalje preduzelo odgovarujuće lečenje.
Mirovanje – imobilizacija kao način saniranja sportske povrede može biti delimična ili potpuna. Na taj način se smanjuje opasnost od pojave hematoma (krvnog podliva), krvarenja iz pojedinih tkiva i mogućnost oštečenja drugih tkiva kao posledica primarne povrede.
Hlađenje – ledenim oblogama je naročito efikasno ako se primeni odmah po nastanku povreda. Preporučuje se stavljanje hladnih obloga u intervalima od 15 minuta, ali ne duže od 48 sati. Pri tome ledene obloge treba da budu u nekoj plastičnoj ili gumenoj kesi da ne bi došlo do promrzlina pri dodiru leda sa kožom na mestu povrede. Led umanjuje bol, sprečava nastanak hematoma i smanjuje sekundarne povrede, koje nastaju nakon mišićnoskeletnih povreda. Najefikasniji je led koristiti u kombinaciji sa kompresijom.
Kompresije – se rade sa običnim fiksacionim ili elestičnim zavojem ili specijalnim steznikom. Glavni smisao elastične bandaže je sprečavanje krvarenja na mestu povrede i hematoma. Elastična bandaža se postavlja od periferije ka srcu i nikada previše stegnuto (da ne remeti cirkulaciju i dovede do stvaranja otoka ekstremiteta)
Podizanje povređenog dela tela ili elevacija – treba da omogući smanjenje dotoka krvi na povređeni deo tela i limfni odliv sa povređenog mesta. Podizanje bi trebalo da bude u nivou srca ili malo niže. Najvažnije je da povređeni ekstremitet ne visi kako pod uticajem gravitacije ne bi došlo do stvaranja otoka.
Često se pri sportskim povredama koriste razni gelovi i kreme iz grupe antireumatskih lekova u cilju ublažavanja bolova. Preporučuje se ponovno treniranje po prestanku bola i konsulatcija sa lekarom. U zdravstvenim ustanovama i specijalizovanim ordinacijama se često za sanaciju sportskih povreda primenjuju sledeće terapije: laser, kineziterapija, masaže, elektroterapija, termoterapija, hidroterapija.
Najčešće sportske povrede su:
– istegnuće mišića koja mogu biti akutna ili hronična a najčešća se javljaju u lumbalnom delu leđa, vratu, ramenima, kao i zadnjoj loži. Akutna istegnuća nastaju usled nepravilnog zagrevanja pre vežbanja, slabe kondicije, ili podizanja tereta iz neuobičajenih pozicija. Nekada se istegnuća javljaju ukoliko je naše telo iscrpljeno i umorno. Hronična istegnuća nastaju usled konstantnog opterećenja mišića ponavljanim pokretima ili lošeg držanja tela. Najčešći simptomi istegnuća mišića su bol, otok, ograničeni pokreti, osetljivost na dodir, masnice i grčenje mišića. Takođe, javlja se slabost celokupnog tela. Ovaj tip povreda će vrlo često proći posle nekoliko dana mirovanja i hlađenja mišića.
– uganuće skočnog zgloba nije samo karakteristična povreda prilikom bavljenja nekim sportom, jer može da se pojavi i pri svakodnevnim aktivnostima. Ova povreda predstavlja oštećenje mekog tkiva zgloba i obično nastaje kada zglob iznenada dospe u nepravilan položaj. Uganuće zgloba najčešće je povezano sa bočnim ligamentima zgloba jer oni sprečavaju okretanje zgloba ka unutrašnjoj strani. Ponekada može doći i do kidanja ligamenata. Jačina povrede zavisi od broja oštećenih vlakana ligamenta i zato je najbolje da stručno lice pogleda povredu i preporuči način lečenja. Prvi simptom uganuća skočnog zgloba je trenutni bol često praćen zvukom krckanja ili pucanja, i u težim slučajevima nemogućnost oslanjanja na nogu. U lakšim slučajevima se pojava manjeg otoka može sanirati mirovanjem i hladnim oblogama.
– povreda kolena je česta i ozbiljna povreda zbog toga što se koleno sastoji od velikog broja kostiju koji nose najmanje oko 70% ukupne naše težine. Pri ovoj povredi obavezno konsultujte lekara koji će dati odgovarajući savet da ne biste imali neželjene posledice.
