spavanje bebaRoditelji dobijaju mnogo saveta od svojih bližnjih i treba ih u većini slučajeva i prihvatiti. Ponekad, međutim treba da donesu i svoj sopstveni zaključak na osnovu iskustva više ljudi a pre svega na osnovu saveta stručnog lica kakav je pedijatar. Naročito se to odnosi na one koji se prvi put susreću sa roditeljstvom.

Jedna od čestih nedoumica kod roditelja je problem spavanja dece. Svakako da je najvažnije priuštiti bebi san jer je on neophodan za pravilan rast i razvoj. Često je zabluda da bebe, naročito prvih mesec dana, samo spavaju i zato se mnogi roditelji odmah uznemire ako se njihova beba tako ne ponaša. Najnovije studije pokazuju da prosečan period sna kod novorođenčeta iznosi oko 16 sati, odnosno da se taj period kreće od 10 do 20 sati. Kao i odrasli ljudi, i bebe se razlikuju. Međutim, ne zaboravite da se radi o proseku i da to podrazumeva značajne razlike od deteta do deteta.

Vaša beba ne zna da priča ali vremenom ipak uspostavi kontakt sa vama i tačno ćete znati kada je gladna, kada je zadovoljna, kada je nešto boli ili kada joj se spava.

U nastavku priloga možete pročitati koje su to najčešće zablude o spavanju male dece

– položaj pri spavanju beba – stručnjaci savetuju da bebe spavaju blago položene na stranu. Taj će im položaj omogućiti da ako se vrati sadržaj iz stomaka nakon jela, to ne prekida njen san ili doprinese težim posledicama. Zabluda je mišljenje da bebe treba samo da spavaju na leđima.

– regulisanje vremena spavanja – novorođenčad spavaju koliko žele i bude se samo kada su gladni, mokri ili uznemireni. Razlog neuspeha uspostavljanja rasporeda i rutine spavanja kod beba je upravo njihov uzrast. Kod starijih beba je moguće uspostaviti i pratiti ustaljen raspored spavanja. Dužina vremena spavanja kod svake bebe je individualna. Novorođenče se budi nakon dva do četiri sata. Tek oko treće nedelje života, beba se privikava na okruženje a noćni san postaje za trećinu duži od dnevnog spavanja. Neki već od tog uzrasta pokazuju da li su spavalice ili ranoranioci. Pa čak i ako zamene dan i noć u tom periodu treba da imate strpljenja, jer je to prolazna pojava u njihovom odrastanju. Pri noćnom dojenju bebi nemojte menjati pelenu izuzev ako nema pelenski osip ili je pelena prepuna. Kako beba odrasta ona može i ako se probudi u toku noći sama da se uspava i nastavi spavanje.

– povijanje beba – bebe se mogu umiriti pravilnim povijanjem kada imaju problema sa grčevima. Zato treba konsultovati pedijatre i medicinske sestre o pravilnom povijanju beba.

– mesto spavanja – kod beba može biti i automobilsko sedište ili kolica. Zabluda je da se to spavanje ne računa kao kvalitetno spavanje. Ako dete čvrsto spava, ono je sigurno našlo udoban položaj i ne treba da ga razbuđujete i prebacujete u njegov krevetac.

kašica za bolji san – je rasprostranjena zabluda, jer nema dokaza da ako beba pred spavanje pojede kašicu od griza da će čvrsto spavati celu noć. U svakom slučaju, kada će se i koja hrana uvesti u bebin jelovnik treba da se utvrdi sa pedijatrom.

– dojenje ili veštačka hrana – mnogi tvrde da bebe koje se hrane veštačkom hranom od malena spavaju duže noću i brže napreduju. Veštačka hrana maksimalno oponaša po sastavu prirodno, majčino mleko. Bebe imaju mali želudac i u njemu se brzo mleko svari, a prirodno, majčino mleko ima najbolji odnos svih elemenata za rast bebe. Zato pedijatri i savetuju majkama što duže dojenje i pored uvođenja drugih namirnica u ishranu. Ako pred noćno spavanje pojačate broj podoja, možete produžiti vreme spavanja bebe. U prvih šest nedelja života novorođenče treba imati 8-12 podoja dnevno.

Vodite računa da ne upadnete u začarani krug – kada se beba često budi jer je gladna ili kada se ne budi jer spava od iscrpljenosti. Redovne kontrole i merenje težine su najbolji pokazatelji razvoja vaše bebe.