Zablude o ishrani

Mnoge zablude o ishrani su opšteprihvaćene i svakodnevno se susrećemo sa njima mada su naučna istraživanja neke od tih zabluda potvrdila a za neka verovanja su dokazali da nisu tačna.

Crveni pasulj može biti otrovan – nije tačno. Sirovi crveni pasulj sadrži otrovne supstance koje se uništavaju u procesu konzerviranja (kuvanja). Zato nedovoljno kuvan crveni pasulj izaziva probleme u toku varenja. Pre pripreme obavezno konzervirani pasulj dobro operite, a suvi obavezno potopite u vodi i ostavite da odstoji preko noći i zatim ga dobro skuvajte.

Beli pirinač je manje zdrav od integralnog – jeste zabluda. Naime, beli pirineč sadrži deset puta veću količinu B vitamina i folne kiseline nego smeđi pirinač.  Folna kiselina neophodna je za zdravlje ploda (obezbeđuje pravilan razvoj nervnog sistema). Takođe ona održava arterije zdravim i može da predupredi pojavu nekih vrsta kancera.

Čaša vode pre jela – znači da ćete posle manje pojesti hrane. To je zabluda koja je poznata kod mnogih naroda. Voda ispira stomak. Ako se tečnost unosi u organizam u obliku hrane – supe, kompota i slično, najduže se zadržava u želucu tako da zaista pruža osećaj sitosti.

Čokolada sadrži visok procenat šećera i masti, pa loše utiče na zdravlje i izgled – to je tačno ukoliko se unosi u organizam u velikim količinama. Dnevno unošenje crne čokolade od oko 50 grama može samo da ublaži hroničan umor. Crna čokolada naročito ima visok procenat kakaa pa već mala količina ovog slatkiša može sniziti krvni pritisak te tako smanjiti rizik za pojavu moždanog udara. Što je već procenat kakaa, to je više antioksidansa. Prema preporuci lekara, treba koristitit tamnu čokoladu sa najmanje 70% kakaa. Čokolada, izmedu ostalog, sadrži magnezijum koji pomaže kod nervne napetosti. Ispitivanja nisu potvrdila zabludu da umereno konzumiranje crne čokolade povećava telesnu težinu i nivo glukoze u krvi. Tipična tamna čokolada ima jednaku količinu antioksidansa kao tri četvrtine šoljice zelenog čaja, jedna čaša crnog vina ili dve trećine šoljice borovnica. Uz sve to sadrži i visok procenat minerala i vlakana.

Čokolada je puna kofeina – je mit, jer jedna šoljica crne kafe ima kofeina koliko i 8 puta po 100 grama čokolade.

Čokolada prouzrokuje puno akni – je zabluda. Prema američkim istraživanjima samo suši (sirova riba) i školjke mogu da prouzrokuju pojavu akni, i to zbog visoke koncentracije joda koja postoji u ovoj hrani.

Holesterol u namirnicama je štetan po zdravlje –  razna istraživanja su pokazala da holesterol u namirnicama ne utiče direktno na nivo holesterola u krvi. Uzrok povišenog holesterola uglavnom su poremećena funkcija jetre i drugih žlezda sa unutrašnjim lučenjem. U tom slucaju, jaja, svinjetina i crveno meso su na lošem glasu. Zdrav organizam dobro podnosi i namirnice bogate holesterolom, svakako podrazumeva se umerenost u svim vrstama namirnica.

Izbacite so iz ishrane – čak nije ni zdravo. Potrebno je samo smanjiti svakodnevan unos soli i tako ćete smanjiti krvni pritisak. Ukoliko se sasvim odreknete soli, rizikujete narušeno lučenje želudačnog soka i izlučivanje vode iz organizma.

Ispijanje kafe povećava rizik od mnogih bolesti – nije zabluda samo za one koji preteruju u ispijanju ovog napitka. Ali oni koji piju dnevno 2-3 šoljice kafe smanjuju rizik da obole od dijabetesa tip 2, raka debelog creva, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, da dobiju kamen u žuči ili od bolesti jetre. Ispitivanja su pokazala da kafa ne smeta ni trudnicama niti srčanim bolesnicima, ali svima popravlja raspoloženje, koncentraciju i  jača metabolizam.

Jabuka – jedna dnevno po tvrdnjama mnogih zadovoljava dnevnu potrebu za vitaminima. To nije potvrđeno istraživanjem. Pogotovo ne danas kada se jabuke beru dok još nisu sazrele, dozrevaju naknadno pri čemu se stvara mnogo manje vitamina i minerala.

Jaja su nezdrava – naprotiv jaja su veoma zdrava. Rasprostranjena je zabluda da jaja doprinose povećanju holesterola – tačno je da jaja utiču na povećanje dobrog holesterola u krvi. Jaja su savršena hrana za ljude – puna su vitamina, minerala i jedinstvenih antioksidanata koji štite oči, i odličan su izvor kolina, nutrijenta koji je vrlo važan za rad mozga. Zdrav čovek može da pojede jedno jaje dnevno bez ikakvih problema.

Krompir ima visoku kalorijsku vrednost i treba ga izbegavati – je zabluda. Beli hleb i ostala hrna koja se uz njega unosi u organizam mogu imati takve efekte. Krompir je bogat kalcijumom i vlaknima i smanjuje holesterol.

Maslac je zdraviji od margarina – Savremenim ispitivanjima je potvrđeno da i maslac i margarin imaju svoje dobre sastojke koji sukorisni u ishrani ali zajedničko im je da se trebaju unositi u organizam u umerenim količinama. Margarin se dobija od biljnih ulja i stoga je bogat nezasićenim masnim kiselinama i siromašan potencijalno štetnim zasićenim masnim kiselinama, a ujedno ne sadrži holesterol i obogaćen je vitaminima topljivim u masti. Ipak, pre petnaestak godina prepoznato je da trans masne kiseline koje nastaju tokom hidrogeniranja biljnih ulja, odnosno tokom proizvodnje margarina imaju izrazito štetno delovanje na krvne sudove. Savremena tehnologija pri proizvodnji margarina je uspela da ukloni proizvodnju tih trans masnih kiselina. Maslac je izrazito bogat zasićenim masnim kiselinama i holesterolom čiji je unos takođe potrebno ograničiti u ishrani, međutim, ujedno je bogat korisnim masnoćama poput konjutivne linolenske kiseline te vitaminima topljivim u masti. Zaključak je da ni margarin ni maslac nisu zabranjeni ili nezdravi u umerenim količinama.

Mleko i mlečni proizvodi nisu dobri za dobru liniju – je zabluda jer mleko sadrži kalcijum koji je neophodan u svakom životnom dobu. Jedna švedska studija potvrdila je zabludu da punomasno mleko i mlečne prozvode od njega, utiču na povećanje telesne težine. Osobe koje su svakodnevno konzumirale punomasno mleko i sireve manje su, ili ni malo, dobile u težini za razliku od kontrolne grupe koja je konzumirala obrano mleko.

Meso je nezdravo – to je tačno samo za prerađene vrste mesa. Neprerađeno crveno meso je zdravo i ono sadrži čitav niz neophodnih vitamina i minerala, proteina i zdravih masti. A hranljiva vrednost mesa zasniva se na proteinima koji su neophodni za dobro funkcionisanje mišića. Belo meso ih ima isto koliko i crveno ali prednost belog mesa je u tome što je ono siromašno masnoćama koje nepovoljno utiču na zdravlje i liniju.

Neka ulja (sojino, suncekretovo i kukuruzno) od rafinisanog semena, kao i bilje – jesu zdravi u ograničenim količinama. Ova ulkja sadrže omega 6 masne kiseline  čije preterano uzimanje može da uzrokuje bolesti. Povezuju se sa povećanim rizikom od bolesti srca i krvnih sudova.

Rakija pomaže varenje – istina je samo da rakija suzbija osećaj nadutosti direktno posle obroka, zato što podstiče proizvodnju želudačne kiseline i ubrzava pražnjenje želuca. Međutim, hrana se unošenjem rakije vari sporije a ne brže, zato što se organizam najpre bavi razgradnjom alkohola. Osim toga, alkohol sadrži mnogo kalorija.

Sirovo povrće – mnogi tvrde da ne treba termički obrađivati povrće. Naime, termičkom obradom iznad 45°C se deaktiviraju njegovi biljni enzimi. Ali zabluda je da su ovi enzimi neophodni ljudskom organizmu. Oni produžavaju život biljke i od vitalnog su značaja za vreme njenog života. Tokom života vaše telo proizvodi enzime u beskonačnim količinama, tako da vam biljni enzimi nisu neophodni.

Topli obrok bar jednom dnevno – najnovija ispitivanja su potvrdila da je korisno unositi u organizam toplu hranu jer bioaktivne materije imaju bolje dejstvo.

Toplo – hladno u toku jela – opšte je uvreženo uverenje da hladno piće (vodu) ne treba piti uz toplo jelo, ili neposredno posle njega. To se objašnjava time da hladna voda očvrsne masti i ulja u hrani i usporava varenje. Međutim, nema dokaza da hladna pića mogu da budu štetna ako se uzimaju sa toplom hranom. Unutrašnja temperatura tela brzo poništi razlike u temperaturi različite hrane koja je konzumirana. Takođe, hladna pića ne stvrdnjavaju masti kada se nađu zajedno u želucu, jer želudačna kiselina efikasno razgrađuje grudvastu hranu pre nego što dospe u tanko crevo

Ugljeni hidrati su uzrok gojaznosti – je zabluda jer ne postoji naučni dokaz koji to potkrepljuje. Istina je da ako smanjite unos namirnica bogatih ugljenim hidratima kao što su hleb, žitarice, pasulj, voće i povrće, lišavate svoj organizam glavnih izvora energije. Istra­živanja pokazuju da osobe koje praktikuju ishranu sa malim unosom ugljenih hidrata u početku zaista brže gube suvišne kilograme, ali se mršavljenje i veoma brzo zaustavlja, pa su one podložnije jo-jo efektima dijete. Ugljeni hidrati su neophodni za zdravo funkcionisanje celog organizma, pogotovo mozga. Nizak unos ugljenih hidrata moze uzrokovati poremećeno lučenje serotonina i nastanak depresije. Dobro odabrane vrste složenih ugljenih hidrata (integralne žitarice, mahunarke, itd.), podstiču sagorevanje kalorija, pomažu održavanju zdravog nivoa holesterola u krvi, umanjuju apetit, podižu energiju. Dakle, samo prejedanje (preterani unos ugljenih hidrata), je put koji vodi do gojaznosti.