Sam naziv biljke od koje se pravi ovaj napitak vezuje se za pokrajinu u Etiopiji gde je prvi put otkrivena. Životni vek drveta kafe je od 50 do 70 godina, mada najbolji kvalitet kafe daje drvo od dvadesetak godina. U prirodi postoji preko 120 različitih vrsta kafe. Ali najčešće korišćene vrste kafe su arabika (Coffea arabica L.) i robusta (Coffea canephora var. robusta). Kafa robusta ima duplo više kofeina od kafe Arabika. I sama tehnologija pripreme kafe (temperatura prženja i mlevenje kafe) utiče na krajnji ukus kafe. Takođe je potrebno dobro čuvati kafu na suvom mestu, na sobnoj temperaturi i u zatvorenoj (staklenoj, metalnoj ili keramičkoj) posudi. U suprotnom, njen ukus može biti ustajao, koliko god je dobro pripremili, i veoma brzo može postati neupotrebljiva.
Danas se najskuplja kafa pravi od izmeta cibetke (vrsta torbara). Ova životinja se hrani bobicama kafe i kada kafa prođe kroz njen digestivni trakt dobija se, kažu vrsni kafoljupci, savršeno zrno kafe neverovatno bogate i jake arome. Ozbiljna i sve popularnija konkurencija ovoj vrsti kafe je kafa koja se na sličan način dobija od slonova sa Tajlanda.
Prednosti i mane ispijanja kafe
Česte su rasprave na temu da li je kafa zdrava. Kao i za mnoge druge namirnice važi izreka: jedna doza je lek a druga je već otrov. Postoje zapisi kod mnogih naroda o lekovitosti kafe ali narodna medicina najčešće priznaje kafu kao lek za glavobolju i kao diuretik.
Prema većini naučnih dokaza, kafa je vrlo zdrav napitak za većinu ljudi i njeni zdravstveni benefiti su daleko veći od nuspojava ali problem može izazvati veća količina ispijanja kafe. Zrna kafe su bogata antioksidantima, naročito polifenolima. Osim toga, jedna šoljica kafe sadrži vitamine B2, B5, B1 i B3 te mangan, kalijum, magnezijum, fosfor, kalcijum. U kalorijama 100 ml kafe bez šećera ima 1 kcal. Dejstvo kafe na oganizam se manifestuje već nakon 15 minuta, a traje oko četiri sata.
Svi benefiti od pijenja kafe su potvrđeni mnogim ispitivanjima ali samo ako se kafa konzumira u normalnim količinama. Smrtonosna doza kofeina je 10 grama a to je količinu koja se nalazi u oko 70 šoljica kafe. Posebna preporuka nutricionista jeste da se u kafu i čaj dodaje što manje šećera ili još bolje da se uopšte ne dodaje šećer. Bolje je konzumirati kafu bez mleka ili bar sa biljnim mlekom umesto kravljeg. Ako dodate mleko, šlag, sladoled ili šećer u kafu to smatrajte obrokom.
Najpoznatiji sastojak kafe je kofein koji je stimulans i koji povećava aktivnosti u mozgu te oslobađa norepinefrin i dopamin (kofein se nalazi i u mnogim čajevima). Kofein je psihoaktivna supstanca a prosečna šolja kafe ima oko 100 mg kofeina. Kofein utiče na centralni nervni sistem, smanjuje umor, poboljšava koncentraciju, brzinu razmišljanja i reagovanja, daje energiju i ubrzava metabolizam. Kofein pomaže masnim ćelijama da brže razgrađuju masti. Brzo se resorbuje iz probavnog trakta. Veća količina kofeina može imati neželjena dejstva poput nervoze, teskobe, lupanja srca, pa i napada panike i anksioznosti. Takođe veća količina kofeina može dovesti i do veće tolerancije, čime se i ovi efekti smanjuju. U slučaju zavisnosti od kofeina, kada se ljudi odvikavaju od previše kofeina mogu jedno vreme da pate od glavobolje, iscrpljenosti i razdražljivosti.
Kofein u želucu stimuliše lučenje hlorovodonične kiseline, a smanjuje dejstvo pepsina, čime usporava varenje. Zato je moguće da zdrave osobe osećaju gorušicu, a pacijenti sa čirom na želucu ili dvanaestopalčanom crevu pojačane bolove kada piju kafu pre jela. I prekomerna upotreba obične ali i kafe bez kofeina, može prouzrokovati gorušicu. Neka istraživanja su pokazala da kafa bez kofeina izaziva značajno manje kiseline nego regularna kafa. Pored toga, jedna do dve šolje bezkofeinske kafe dnevno smanjuje rizik od razvoja karcinoma rektuma do 48 %.
Kafa, pa čak i ona bez kofeina, može smanjiti rizik od bolesti jetre kao što su ciroza i rak jetre, tako što pomaže u održavanju jetrenih enzima na zdravom nivou. Jedna šoljica kafe dnevno smanjuje taj rizik za 22%.
Neki ljudi su zabrinuti da ispijanje prevelike količine kafe može povećati rizik od nastanka raka. Činjenica je da pržena zrna kafe sadrže akrilamide, kancerogene supstance ali nisu pronađeni dokazi za takve tvrdnje. Zapravo, većina studija pokazuje da unos kafe nema nikakav uticaj na rizik od raka ili ga čak može i smanjiti. Neke evropske institucije za prevenciju raka su objavile da čak i oni koji piju minimalno tri šoljice kafe dnevno imaju 18% manji rizik razvoja raka jetre, endiometrija, usne šupljine, jednjaka i prostate.
Najčešće neurodegenerativne bolesti u svetu i vodeći uzrok demencije su Alzheimerova i Parkinsnova bolest a kafa dokazano ima efekte na smanjenje rizika od ovih bolesti (oko 30%). Kofein ne samo da je povezan s manjom šansom za razvoj Parkinsonove bolesti, već može pomoći osobama s tim stanjem da bolje kontrolišu svoje pokrete. U ovim slučajevima ne postoji lek ali se može nešto preduzeti u smislu prevencije.
Konzumacija kafe može regulisati nivo šećera u krvi pa tako ljudi koji redovno piju kafu (do 4 šoljice dnevno) mogu imati manje šanse za razvoj bolesti dijabetes melitus tip 2. Pri tome se svakako isključuje konzumacija kafe sa šećerom. Kafa je izvor hroma i magnezijuma koji pomažu kontroli šećera u krvi i osjetljivosti na insulin.
Ako se konzumiraju do četiri šoljice kafe dnevno smanjuje se šansa od pojave kamena u žuči,
Neka istraživanja o uticaju kafe na srce pokazala su da ljudi koji piju dve ili tri šoljice kafe na dan imaju 19% manji rizik da će umreti od kardiovaskularnih bolesti. Dokazano je da su pacijenti sa akutnim infarktom miokarda pili mnogo više kafe u odnosu na one koji su kafu pili umereno ili je nisu pili.
Razna istraživanja pokazala su i da jedna šoljica kafe smanjuje rizik razvoja depresivnosti za 15%, a dve do tri šoljice dnevno za 20%.
Postoji i jedna osetljivija grupa ljudi kojima smeta ispijanje kafe u poslepodnevnim ili večernjim satima tako što utiče na loš kvalitet sna. Oni bi trebali izbegavati ispijanje kafe u kasnim poslepodnevnim i večernjim časovima, jer je organizmu potrebno od 6 do 10 sati da sagori kofein.
Takođe se preporučuje smanjenje konzumacije kafe trudnicama (jer postoji blagi rizik od pobačaja) i osobama sa visokim krvnim pritiskom. Svi programi za čišćenje ili detoksikaciju organizma savetuju potpunu apstinenciju ili minimalan unos kafe.
Kafa bez kofeina pravi se od zrnaca kafe iz kojih se 97% kofeina uklanja. To je prilično komplikovan proces pri čemu u toj kafi ostaje minimalan procenat kofeina. Upravo zbog samog procesa uklanjanja kofeina iz kafe koji se vrši sa nekim hemikalijama, mogući su i neki negativni efekti kafe bez kofeina na organizam kao što je anksioznost, nesanica, dijareja, intenzivno znojenje, ubrzano lupanje srca i treperenje mišića. Ova kafa ima nešto blaži miris i ukus nego obična kafa i manje je kisela.
Nedavno proučavanje je ustanovilo da jedna šoljica od 180 ml bezkofeinske kafe sadrži do 7 mg kofeina.
Posle uživanja u ispijanju kafe možete iskoristiti i talog od kafe. Na primer:
– pospite talog oko biljaka u vrtu i na taj način ćete zaštiti biljke od puževa i drugih vrtnih životinjica,
– mešavina taloga kafe i šećera će pomoći i biljkama u saksijama da rastu,
– pri kupovini parfema ponesite koje zrno kafe koje će vam poslužiti da neutrališete mirise jer posle testiranja trećeg mirisa vaš nos neće biti u stanju da razlikuje mirise.
