Biljke, a naročito one koje cvetaju, su ukras u svakom domu, ali mnoge od njih mogu i da eliminišu neke loše elemente u vazduhu ili ga pročiste i obogate kiseonikom. Mnoga ispitivanja su pokazala da neke biljke mogu doprineti stvaranju vlage i buđi u stanu ili delovati protiv vlage. Naravno, značajan je uticaj sobnog cveća na ljude i što se tiče estetskog utiska i ličnog zadovoljstva. Gajenje sobnog cveća svakako ne znači da treba da njima pretrpate svoj dom, odnosno dom pretvorite u botaničku baštu. Preporuka je da se na 10 m² prostora uzgajaju dve biljke. Naravno, sve to zavisi od veličine same biljke i njenih listova. Neka ispitivanja otkrivaju da samo jedna biljka u prosečnoj prostoriji od 20 m2 poboljšava kvalitet vazduha za 25 % u toku 24 sata. Biljka mora biti zdrava da bi ispuštala u vazduh zdrave supstance a ne biološke zagađivače.
Bez obzira da li ste ljubitelj sobnih biljaka ili ne, obavezno je provetravanje stana bar 3-4 puta dnevno, što podrazumeva promaju od bar 5 minuta. Takođe se podrazumeva održavanje higijene stana, usisavanje tepiha, brisanje prašine i često menjanje posteljine.
Čak su i naučnici NASA-e sproveli istraživanja o uticaju biljaka na vazduh u zatvorenom prostoru i izdvojili neke biljke koje je poželjno gajiti u kući. Prema NASA istraživanjima u svakom domaćinstvu se mogu naći štetni elementi u raznim hemikalijama koje se koriste za svakodnevno održavanje domaćinstva poput:
– lakova, lepkova ili mastila štampača koji sadrže trihloretilen,
– salvete, ubrusi, papirne i plastične kese, podovi od iverice i sintetičkih materijala takođe sadrže u osnovi formaldehid,
– farbe, deterdženti, sredstva za održavanje nameštaja, lekovi, plastika, pesticidi ali i duvanski dim sadrže benzen,
– koža, guma duvanski dim i automobilski gasovi sadrže ksilen,
– đubriva, sredstva za čišćenje podova i prozora, mirišljave soli sadrže amonijak.
Naravno, bitno je i na koji je način neko izložen delovanju štetnih materija, kojom količinom tih materija i u kojoj formi se nalaze te materije.
Prema navedenim ispitivanjima neki od pozitivnih efekata uzgajanja sobnih biljaka su sledeće:
– mnogo je zdravstvenih koristi od boravka u blizini biljaka. Istraživanja su pokazala da nam biljke pomažu kod smanjenja glavobolje i kašlja, smanjuju osećaj umora, umanjuju alergijske reakcije, ubrzavaju oporavak od prehlada, smanjuju stres, pomažu produktivnost i kreativnost.
– briga o drugima donosi osećaj zadovoljstva jer smo nekome potrebni. Sigurno ćete se radovati kada vidite svoju sobnu biljku u cvetu. Gajenje sobnog bilja umanjuje osećaj usamljenosti i depresiju, smanjuje stres i anksioznost. Svako sobno cveće povoljno utiče na mentalno zdravlje jer svojim zelenim listovima smiruje. U psihologiji se zelena boja preporučuje za boje unutrašnjih prostorija u kući. Čak neke boje enterijera mogu povoljno uticati i na tok nekih psihičkih oboljenja.
– kada osetite umor samo pogledajte u svoje biljke i njihovo zelenilo i to će relaksirati um i umorne oči.
– cveće olakšava disanje ukućanima i osvežava vazduh. Biljke u procesu fotosinteze proizvode kiseonik koji je potreban čoveku, a koriste ugljen dioksid koji čovek tokom disanja proizvodi. Biljke oslobađaju 97% vode koju upijaju i time povećavaju vlažnost vazduha, pri čemu mogu pomoći i respiratornim oboljenjima,
– biljke doprinose smanjenju alergija jer je pozunato da u prostorijama u kojima se sobne biljke uzgajaju ima manje alergena,
– primećeno je i da sobne biljke doprinose smanjenju prašine i buđi,
– osvežavanje prostora kiseonikom u kući kome doprinosi sobno cveće, pomaže mirnom i zdravom snu,
– istraživanja su pokazala da sobno cveće podstiču produktivnost, koncentraciju i jača memoriju. Ljudi koji borave u prostorijama u kojima ima biljaka postižu bolje rezultate od ljudi koji borave u prostoriji bez biljaka.
Za osveženje prostorija najčešće se preporučuju sledeće sobne biljke:
Aloe vera – je afrička biljka poznata po svojim lekovitim i umirujućim svojstvima. Često se koristi u raznim preparatima za lečenje od opekotina i drugih kožnih problema. Korisna je za neutralizaciju štetnog zračenja od TV ekrana i monitora i pročišćava vazduh od zagađivača koji se nalaze u hemijskim sredstvima za čišćenje. Kada se pojavi preterana količina hemikalija u vazduhu na listovima ove biljke se pojave braon tačkice. Ova biljka upija formaldehid i višak ugljen-dioksida i značajno podiže nivo kiseonika u prostoru. U sobnim uslovima joj je potrebno obezbediti dovoljno indirektne svetlosti. Ona zadržava dovoljno tečnosti tako da je treba zalivati jednom u dve nedelje. Idealan je lek za astmu, psorijazu i mnoge druge zdravstvene probleme.
Dracena – je poznata i pod nazivom ženski zmaj. Vrlo je dekorativna i jednostavna za održavanje. Zahteva
indirektnu dnevnu svetlosti. Zaliva se ustajalom vodom svaka četiri dana. Doprinosi čistom vazduhu u prostoriji.
Bendžamin fikus – dobro uspeva na svetlom mestu ali sklonjen od promaje i naglih promena temperature. Tokom zime je dovoljno da ga zalijete jednom nedeljno, a tokom letnjih vrućina zalivajte ga 2-3 puta nedeljno i držite u hladovini. Poznato je da deluje opuštajuće na ukućane, pored toga što zaista oplemenjuje svaki enterijer. Fikus može da neutrališe dim od cigareta, bakterije, gljivice i prašinu iz vazduha. Naročito dobro uklanja zagađivače iz tepiha i nameštaja, formaldehin, benzen i 
trihloretilen. Bakterije koje se nalaze u listovima fikusa, hrane se toksinima iz vazduha. Ovim procesom fikus emituje čisti vazduh, a sa rastom same biljke njen mikroorganizam se množi i ona tako postaje efikasnija u daljem pročišćivanju okruženja. Listovi fikusa su otrovni za malu decu ili kućne ljubimce. Ako ste alergični na lateks, pažljivo rukujte s fikusom! Postoji verovanje da svaki dom treba da ima fikus i da on utiče na bolje raspoloženje. Simbol je za blagostanje, bogatstvo i obilje.
Sanseverija (sablja ili svekrvin jezik zbog dugih i oštrih listova) – je idealna biljka za spavaću sobu jer noću proizvodi dosta kiseonika. Dakle povoljno deluje na disajne puteve ali i na kožu i oči. Uklanja benzen, formaldehid, trihloretilen, ksilene i toluen (toksične supstance često prisutne u okruženju). Jednostavna je za održavanje a možete je držati direktno na svetlosti ili u senci. Pogoduje joj ustaljena temperatura od oko 10ºC. Ne zahteva puno vode. Zimi pogotovo ne zahteva često zalivanje a leti je zalijte kada zemlja bude suva. Nikada je nemojte zalivati između listova jer takvo zalivanje izaziva propadanje biljke. Povremeno joj treba blago skinuti prašinu sa listova. Može narasti do 2m visine.
Zeleni ljiljan – je vrlo jednostavna biljka za održavanje. Na nedostatak vode će vam ukazati pojava žute boje na vrhovima listova i suva zemlja u saksiji. Zalivajte je dva puta nedeljno leti a zimi jednom nedeljno. Može da se smesti u zatvorenom
prostoru bez direktne svetlosti i sa ustaljenom temperaturom. Za samo dva dana može da otkloni čak 90% toksina iz vazduha. Lišće zelenog ljiljana raste vrlo brzo i pomaže u apsorpciji štetnih supstanci poput plesni ili drugih alergena. Posebno je dobar za osobe alergične na prašinu. Takođe, uklanja i manje količine formaldehida, benzena, ksilena i ugljen monoksida iz okruženja. U kupatilima može smanjiti pojavu vlage i upiti štetne pare od acetona i alkohola. U jednom ispitivanju, soba ispunjena zelenim ljiljanima bila je pročišćena od ugljen monoksida u roku od samo 24 sata. Preporučuje se da se ova biljka stavi u prostoriju s kaminom, plinskim pećima i šporetima.
Areka palma – najbolji je izbor ako vam je potrebno oplemenjivanje vazduha u vreme grejne sezone. Ova biljka ne podnosi direktno sunce ni veliku senku. Najbolje je postaviti u blizini istočnog ili zapadnog prostora. U letnjim mesecima potrebno je zalivati dva puta nedeljno a zimi je dovoljno nakon dve nedelje. Ali joj prija svakodnevno orošavanje. Efikasna je u eliminisanju zagađivača vazduha a naročito je blagotvorna za osobe sklone prehladama i problemima sa sinusima zato što vlaži vazduh.
Engleski bršljan (poznat i kao lozica) – se preporučuje ako neko od ukućana boluje od astme ili alergije. Ova biljka osvežava prostoriju, uklanja alergena i prava je blagodet naročito u zimskom periodu godine.
Prema nekim istarživanjima ovaj bršljan iz prostorije uklanja neke toksine, poput formaldehida i benzena, koji je između ostalog prisutan u dimu cigarete. Uspešno uklanja plesni iz vazduha i uništava gljivice. Savršen je za spavaću sobu, a samo za 12 sati ukloni 78% plesni iz vazduha koji je glavni izazivač alergija i disajnih problema. Prijaju mu slabije osvetljeni, mračniji prostori. Leti ga je dovoljno jednom do dva puta nedeljno zalivati, a zimi je dovoljno jednom u desetak dana. Mada je više poznat kao biljka penjačica, dobro uspeva u malim, visećim saksijama. Listovi su mu otrovni pa ih treba držati dalje od male dece i kućnih ljubimaca.
Hrizantema – može cele godine da vam ulepšava stan i uz to da dobro pročišćava vazduh i apsorbuje organska jedinjenja poput amonijaka, formaldehida i benzena. Mnogi duvanski proizvodi sadrže velike količine benzena, zbog čega je ova biljka korisna u kućama pušača. Lako se održava i zaliva se samo toplom ili odstajalom vodom. Treba da je smestiti na mesto sa indirektnom svetlosti.
Spatifilium – je vrlo atraktivna biljka koju zovu i ženska sreća. Odlikuje se velikim belim cvetovima nasuprot tamnozelenim listovima. Ovo sobno cveće odlično će uticati na svežinu vazduha. Spatifilium zahteva malo svetlosti, tako da ga možete postaviti u mračnijim delovima prostorija. Uspeva čak i uz fluorescentnu svetlost. Leti je zalivajte 3 puta sedmično, a zimi jednom nedeljno. Neutrališe štetna zračenja od TV ili kompjutera, efikasan je za apsorbciju amonijaka (naročito iz sredstava za održavanje higijene u kući), benzena i formaldehida. Smanjuje nivo plesni tako što ih apsorbuje kroz listove i hrani njima svoje korenje. U kupatilu može da smanji pojavu vlage i upije štetnu paru od acetona i alkohola. Uklanja amonijak, formaldehid i trihloretilen. Obzirom da ima otrovne listove i stablo, potrebno je skloniti je od kućnih ljubimaca i male dece.
Jasmin – je biljka penjačica koja potiče sa Dalekog istoka, cveta od januara do marta, a njeno cveće ima slatki miris. Ova biljka je idealna za spavaću sobu zbog sedativnog dejstva koje ispoljava njen miris. Jasmin će vam obezbediti miran san i smanjiti napetost. Postavite ovo
sobno cveće na istočnoj ili zapadnoj strani, i zalivajte ga leti na dva dana, a zimi na 3-4 dana.
Gerber je cvet prelepih boja koji će ulepšati prostor, ali ga i očistiti od štetnih materija u vazduhu. Dobro upija i štetne spojeve koji se nalaze u dimu cigarete. Nije mu potrebna velika nega, voli sunčana mesta i može podneti velike vrućine, samo ga treba dovoljno zalivati.
Kućna paprat – poznata je po listovima u obliku mača što je čini savršenom za viseću saksiju. Paprat uspeva u vlažnim sredinama i zahteva stalnu vlagu. Smestite je na indirektnu sunčevu svetlost. Prija joj vlaga u kupatilu. Idealna je za one koji imaju problema sa suvom kožom i drugim pratećim tegobama zbog hladnog vremena. Ova sobna biljka je bogata esencijalnim uljima, flavonoidima i drugim korisnim elementima koji deluju umirujuće na nervni sistem, što je čini efikasnom u borbi sa stresnom svakodnevnicom. Zimi skratite listove za par centimetara kako biste pomogli regeneraciju i rast u toplijim mesecima.
Postoje i neke biljke koje nije preporučljivo držati u kući jer u listovima i drugim delovima sadrže i otrovne supstance, a neke imaju veoma intenzivan miris ili biološki aktivne supstance, koje mogu, kod preosetljivih ljudi, izazivati glavobolju čak i alergijske reakcije, za koje mnogi nisu svesni da dolaze od biljaka koje imaju u svojoj kući. Takve biljke su na primer – hortenzija, filadendron, difenbahija, azaleja, oleandar, kroton, klivija.
