San je neophodan za normalno funkcionisanje svakog od nas i ako nemamo te trenutke odmora i opuštanja, posledice mogu biti veoma ozbiljne po naše zdravlje i psiho-fizičko stanje organizma. Nespavanje značajno utiče na kvalitet života i otežava obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Nesanica pojačava depresivno stanje, smanjuje produktivnost, koncentraciju. Pored toga, istraživanja su pokazala da nesanica vodi ka lakšem stvaranju viška kilograma. Zbog razdražljivosti koja nastaje kao posledica nedovoljnog spavanja, mogu biti ugroženi i odnosi sa drugim ljudima.
Malo je onih ko se u životu nije susreo sa nesanicom. Procenjuje se da oko 10% svetske populacije pati od hronične nesanice, dok se oko 40% ljudi u nekom periodu borilo sa ovim problemom. Nesanica se može pojaviti kod ljudi bilo kog uzrasta; češća je kod odraslih žena nego kod odraslih muškaraca. Ukoliko povremeno nemate dovoljno sna pokušajte rešiti problem dobrim starim narodnim lekovima (čajevima, određenom hranom i nekim aktivnostima) da se opustite i pripremite za san. Naravno, ako sve to ne pomogne treba se obratiti lekaru za stručnu pomoć.
Odraslim osobama u proseku treba 7-9 sati sna svake noći. Ako niste u ovoj grupi, nemojte da brinete. Ukoliko niste pospani i umorni tokom dana, znači da imate kvalitetan i dovoljan san. Tokom zrelog doba obično je potreba i dužina sna konstantna. Tek u starijoj životnoj dobi ljudi imaju manje miran i dubok san. Mada je to najčešće posledica dremanja preko dana.
Neki od najčešćih simptoma nesanice su: – dugo ne možete da zaspete ili uopšte ne možete da zaspete – isprekidano spavanje – budite se vrlo rano i ne možete ponovo zaspati – dnevni umor i pospanost – osećaj umora nakon noćnog spavanja – možete zaspati u bilo koje doba dana bez problema, ali ne i noću – imate košmare prouzrokovane dugotrajnim stresom ili emocionalnom uznemirenošću
Do privremene nesanice može doći u nekom periodu života ali ona ne treba da vas brine jer će proći kada se vaše životne navike ustale. Ona može da traje i do mesec dana. Na primer: – nakon putovanja u različitim vremenskim zonama – ili zbog posla koji remeti vaš dnevni i životni ritam (dnevna i noćna smena)
Tzv. sekundarna nesanica je posledica nekog poremećaja kao što je: – depresija, anksioznost i posttraumatski poremećaj – bolest poput artritisa, jake glavobolje, srca i bubrega, – gastrointestinalne poremećaji: gorušica, gastroezofagusna refluksna bolest – neurološki poremećaji kao Alchajmerova i Parkinsonova bolest – poremećaj disanja kao što je astma i srčana insuficijencija – poremećaj spavanja kao što je apneja tokom spavanja i sindrom nemirnih nogu – prekomerna aktivnost štutaste žlezde, menopauza, moždani udar
I neki lekovi mogu izazvati sekundarnu nesanicu kao što su lekovi protiv astme, protiv alergija, lekovi za srce i krvni pritisak. Svako od nas može uticati na neutralizaciju sekundarne nesanice kao posledice prekomernog uzimanja kafe, duvana ili alkohola. Pokušajte i sa promenom svakodnevnih navika da brže i lakše zaspete – konzumiranje čajeva, čitanje knjiga, gledanje filmova, itd.
Ako primetite da vaša nesanica ipak traje duže vremena, pokušajte pre odlaska kod lekara da napravite rekonstrukciju događanja – od kada ne spavate dovoljno, kada se budite, imate li neke zdravstvene probleme, kakve su vam radne i životne navike, itd. Pre upotrebe bilo kojih tableta ipak se konsultujte sa lekarem i prepisane lekove koristite baš prema uputstvu da ne bi izazvali neke neželjene posledice poput prekomerne pospanosti, problema sa ravnotežom, alergijskih reakcija, otoka lica, itd.
