Neverovatno zvuči podatak o velikom broju povreda u kućnim uslovima. Osim padova i lomova kao posledica nesrećnih slučajeva u domaćinstvima, vrlo često se dešavaju i opekotine. Opekotine mogu biti posledica otvorenog plamena, toplote, delovanja električne struje, zračenja, dodira sa vrelom tečnošću i gasom, posledica trenja ili uticaja raznih hemikalija koje mogu da opeku ili opare kožu.
Zavisno od površine kože koja je opečena, opekotine se dele u tri kategorije – prvog, drugog i trećeg stepena. Na težinu stanja pored stepena opekotine utiču i starost i opšte zdravstveno stanje povređenog. Opekotine trećeg stepena su najteže i najopasnije pa je za njihovo lečenje neophodna stručna pomoć u bolničkim uslovima. Ponekad je čak neophodno hiruško odstranjivanje ovog tkiva i transplatacija kože. Opečena površina je crvenkasto smeđe boje i idealna je sredina za razvoj bakterija. Oštećenja mišića, kosti, krvnih sudova i unutrašnjih organa, nastaju kod dubokih opekotina (u odnosu na površinu tela) i praćena su jakim bolom zbog povreda živaca. Takođe, zavisno od stepena oštećenja opekotine mogu biti praćene brojnim potencijalno smrtonosnim komplikacijama, uključujući šok, infekcije, poremećaj metabolizma elektrolita i poremećaj disanja (u slučaju udahnutih vrelih gasova i para). Brojna fizička oštećenja na površini tela takođe mogu imati za posledicu ozbiljne psihološke i emocionalne probleme kod opečene osobe zbog ožiljaka i deformacija.
Opekotine prve kategorije su blage, zahvaćena je manja površina i površinski sloj kože. Koža je crvena, bolna, topla i blago otečena. Ove opekotine spontano prolaze u kratkom vremenskom periodu (3 – 5 dana).
U slučaju opekotina druge kategorije oštećeni su epidermis i površinski sloj dermisa. Koža je crvena, vlažna, sa plikovima i jako bolna. Ove opekotine zahtevaju poseban tretman koji podrazumeva sprečavanje razvoja infekcije. One spontano zaceljuju posle 10 – 15 dana a na mestu opekotine ostaje pojačana pigmentacija koja se postepeno gubi.
U slučaju opekotina prvog i drugog stepena možete koristiti i lekove iz kućne apoteke. Vrlo često se možete poslužiti i namirnicama koje imate u kući. U svakom slučaju pružanje prve pomoći je odlučujući faktor u efikasnosti lečenja od opekotina. Sa povređenog dela tela obavezno ukloniti odeću, sem u slučaju da je ona zalepljena za telo. Preporučuje se i skidanje nakita, prstenja i narukvica, kako bi se sprečile dodatne povrede ukoliko dođe do otoka.
Prva pomoć kod opekotina jeste da se zahvaćeno područje drži pod hladnom oblogom koja ne nadražuje kožu jer ona omogućava da se koža brže oporavi. Ne treba skidati slojeve kože koja se ljušti jer se ona na taj način može oštetiti. Nakon toga opekotinu treba prekriti sterilnim, nelepljivim zavojem ili bilo kakvom čistom, suvom tkaninom koja dobro upija. Nakon hlađenja, povređeno mesto osušiti a zatim dezinfikovati, najbolje hidrogenom. Nikako se ne savetuje korišćenje alkohola kao ni sredstava koja sadrže kamfor. Pri korišćenju sredstava iz kućne apoteke pazite da dodatno ne zagadite ranu. Povredu pokrijte, ukoliko je to potrebno, hidrofilnom sterilnom gazom i ne stežite. Za pokrivanje povrede nemojte koristiti vatu, jer se njena vlakna mogu zalepiti za ranu i izazvati dodatno povređivanje prilikom uklanjanja. Najčešće se na mestu opekotine pojavljuju plikovi koji su ispunjeni tečnošću. Ovi plikovi predstavljaju zaštitu rane od vazduha i bakterija pa ih ne treba bušiti. Ukoliko puknu, mrtvo tkivo, kožicu najbolje je pažljivo ukloniti makazicama ili nožićem koji su prethodno dezinfikovani. Na ranu nanesite antibiotski prašak ili sprej, a za ublažavanje bolova možete popiti neki analgetik.
Evo nekih preporuka za ublažavanje posledica opekatina:
hladna voda – pod mlaz tekuće vode stavite opečeno mesto i pustite da voda teče oko pola sata. Ovaj postupak je od ključnog značaja, da bi naredna sredstva mogla brže i bolje da zaleče opekotine. Ali nikako nemojte koristiti led jer ćete samo pogoršati stvar.
hladno mleko – umočite dva parčeta čiste tkanine u hladno mleko. Jedno izvadite i stavite na povređeno mesto, pustite da deluje 15 minuta, potom sklonite to parče i ponovo ga ubacite u mleko, a izvucite drugo koje se natapalo i stavite na ranu. I njega uklonite posle 15 minuta. Postupak treba da ponavljate sat vremena. Mleko je veoma delotvorno protiv opekotina jer sadrži mlečnu kiselinu koja smanjuje crvenilo i upalu, a ujedno i umiruje kožu.
jabukovo sirće – u posudu stavite istu količinu vode i jabukovog sirćeta, natopite peškir, ocedite i stavite na opečeno područje. Sirće deluje kao antiseptik i pomaže u sprečavanju infekcija. Telu vraća pH ravnotežu i ublažava osećaj peckanja. Nastavite da to činite sve dok bol potpuno ne umine
jogurt – je najpoznatije sredstvo protiv opekotina. Naročito ga često koriste oni koji su izgoreli na plaži, od sunca. Stavite na ugroženu kožu mnogo jogurta i bol će brzo nestati. Neka se suši na koži barem 15-ak minuta, pa isperite.
belance – ublažava bol, čini da rana brže zaraste i sprečava nastanak plikova. Razmućeno belance deluje poput prirodne opne na koži i stvara zaštitni sloj. Bogato je kolagenom koji obnavlja kožu, pa ga je potrebno naneti na opekotinu i ostaviti da deluje preko noći. Postupak ponavljati dok koža ne zaceli.
med – nakon držanja opekotine pod mlazom hladne vode, premažite je medom jer on sadrži prirodne sastojke koji će delovati dezinfekciono i antibakterijski i pomoći će bržem zacelenju kože. Med iz kože izvlači tečnost i sprečava infekciju. Veoma brzo otklanja bol i umanjuje šansu da na tom mestu ostane ožiljak. Postupak primenite četiri puta na dan.
aloe vera – kada očistite ugroženi deo kože hladnom vodom, premažite ga svežom aloe verom. Ljudi koji imaju srčane probleme trebalo bi da izbegavaju ovaj lek protiv opekotina. Koristi se gel od aloe vere tako što se nanosi na ranu. Ali i list takođe može biti delotvoran. Treba ga prerezati po dužini i sok iz njega cediti na opekotinu.
kajsija – maska od kajsije ublažava svrab i ljuštenje kože, a dovoljno je dve do tri kajsije preliti vrućom vodom kako bi omekšale, dodati im kašičicu meda i staviti mešavinu na opekotine.
kupusni list – dobro rastući, sok iscediti i pomešati sa belancetom od jajeta. Time preko dana češće mazati opekotinu.
paradajz ili rendani krompir – paradajz i krompir sadrže kiseline koje umanjuju mogućnost da vam se na opečenom mestu pojave plikovi, a takođe deluju na smanjenje bola. Ohlađen paradajz ili krompir izgnječite i kašu stavite na opečeno područje. Nakon 10 minuta isperite i pustite da se osuši.
pasta za zube – veća količina paste za zube nanesena na opekotinu sprečiće nastajanje plikova. Preko nanešene paste za zube stavite gazu i ostavite je da stoji 24 sata.
soda bikarbona – deluje kao antiseptik i sprečava infekciju. Dovoljno je u kupku hladne vode staviti pola šoljice sode i izležavati se oko 10 minuta. Soda će ublažiti opekotine i svrab od zatezanja kože.
soja sos – preporučuje se za manje opekotine. Na bolno mesto stavite veću količinu sosa i ostavite da deluje sat i po. Ovaj kućni lek ublažiće bol i sprečiti da se na koži pojave mehurići.
sok od crnog luka – vrlo često koriste kuvari za opekotine. Samo iscede sok iz polovine luka i nanesu ga na opekotinu. Možete da stavite i tek isečen luk direktno na bolno mesto, jer, kada nekoliko minuta luk ostane na vazduhu, gubi ponešto od svojih lekovitih svojstava.
ulje lavande – smanjuje mogućnost da na opečenom mestu nastanu ožiljci i plikovi i otklanja bol. Kada operete i očistite opekotinu hladnom vodom, posušite bolno mesto mekom tkaninom i na njega direktno nanesite lavandino ulje. Možete da ga koristite i na sledeći način: čistu tkaninu umočite u ulje i stavite na opekotinu. Posle sat vremena sklonite tkaninu i zamenite je drugom, takođe namočenom uljem. Postupak ponavljajte barem 3-4 puta.
Možete lavandino ulje pripremiti i na sledeći način: pomešajte 6 kapi lavandinog i 2 kapi geranijumovog ulja sa kašičicom ulja od semenki grejpfurta ili ulja slatkog badema. To treba ponavljati 4 puta dnevno dok opekotina ne prođe.
kantarionovo ulje – je široko rasprostranjen način kućnog lečenja opekotina, a može poslužiti i za sve druge rane. Koristi se za lečenje lakših opekotina i opekotina od sunca i to tako što se nanese na oštećeno područje.
Možete i sami napraviti kantarionovo ulje: 1 deo (jedna trećina smese) svežih cvetova kantariona ostaviti da odstoji 21 dan u dva dela biljnog ulja, zatim iscediti i procediti.
mast od nevena – delotvorna je kod opekotina od sunca kao i ostalih opekotina manjeg stepena kao što su opekotine od pegle, rerne i slično. Na opečeno mesto mast treba dobro utrljati i postupak ponavljati nekoliko puta u toku dana.
vrećice crnog čaja – možete umočiti u hladnu vodu pa zatim direktno staviti na opečeno mesto. Crni čaj sadrži tanin koji blagotvorno deluje na opečeno mesto i ubrzava zaceljivanje kože. Takođe možete koristiti i hladne obloge od zelenog čaja.
obloge od vina – koje nije kiselo i treba da bude malo toplo, jer ako je mlako ublažava bol. Oblog se drži pola sata. Zatim se uzme 100 g maslinovog ulja i komadić voska (veličine kao tri kocke šećera). Kuva se tako dugo dok se vosak ne rastopi i pomeša sa uljem. Kad se ohladi, tom mašću mažu se opekotine i oparena mesta. Jednom dnevno se previje, ali svaki put se ponovo stavljaju oblozi od vina na pola sata. Vino sprečava gnojenje.