Opekotine od sunca – Na opekotine od sunca stavljajte hladne obloge fiziološkog rastvora ili 3% borne kiseline, kreme koje sadrže anestetike i nizak procenat metanola. Obavezno na letovanju koristite mleko sa visokim zaštitnim faktorom, a od 11 do 16 časova nemojte da se sunčate.
Opekotine – nastale od ključale vode, kafe, mleka, dodira vrele ringle ili pegle treba prvo ohladiti ili mlazom hladne tekuće vode najmanje 15 minuta. Prethodno treba skloniti odeću sa povređenog dela tela koliko može da se nenasilno skine. Plikove nipošto ne bušite. A zatim je najbolje potražiti savet lekara, jer stavljanjem nekih opše priznatih lekova (ulje, pasta za zube, itd.) može doći do infekcije i ožiljaka. Na opečeno mesto se stavi sterilna gaza koja ne sme da se steže zavojem i služi kao zaštita od infekcije. Ukoliko opekotine zahvataju veliku površinu (preko 10%) kod povređene osobe može da se javi šok: povremeni gubitak svesti, nagli pad pritiska, jak osećaj žeđi. Do dolaska hitne pomoći ili na putu do lekara, povređenom se može dati 15 – 20 kapi valerijane u pola čaše vode i treba ga uviti u čist platneni čaršav.
Posekotine – Zaustavite krvarenje, ako je potrebno i pritiskom na posekotinu čistom tkaninom ili zavojem, isperite ranu čistom vodom a okolinu rane alkoholom. Ukoliko imate neku antibiotsku kremu, namažite je u veoma tankom sloju na ranu i zavijte je ili je zbrinite flasterima, koji će držati ivice rane zajedno. Obavezna je vakcinacija protiv tetanusa. Ako imate 30 i više godina, ne čekajte da se povredite, već se vakcinišite preventivno. Ukoliko ne možete sami da zaustavite krvarenje javite se lekaru, ili ako je potrebno ušivanje rane ili ako se pojavila infekcija.
Uganuća – Mirujte, savljajte led na povređeni zglob nekoliko puta na dan, imobilišite zglob. U slučaju jakih bolova, uzmite neki od lekova protiv bolova i za smanjenje otoka zgloba. Ne oslanjajte se na skočni zglob i ne idite preko granice bola. Ukoliko navedene mere ne pokažu efekat, obratite se lekaru da bi snimili povređeni zglob i isključili prelom.
Krvarenje iz nosa je češće kod dece nego kod odraslih i javlja se kao posledica vrućine (što uzrokuje širenje krvnih sudova i pucanja vrhova kapilara) ili pojačane fizičke aktivnosti. Deca koja su alergična na polen ili grinje imaju osetljivu i otečenu sluznicu nosa i kod njih se to još češće javlja. Ako već dođe do krvarenja iz nosa u kući treba dete staviti da legne na leđa i podići mu malo noge. Nos treba pritisnuti maramicom, gazom, pelenom ili palcem. Ako do krvarenja dođe napolju, dete treba da sedne i umiri se. Ne treba ga terati da zabacuje glavu unazad niti polivati hladnom vodom. Rashlađivanje se radi tek kada krvarenje prestane. Ukoliko su česta i dugotrajna krvarenja iz nosa onda treba da se potraži savet lekara. U tom slučaju se može ova pojava lečiti kapima za nos i pojačanim unosom vitamina C.
Modrice – Na modricu odmah stavite led uvijen u tkaninu kako bi se smanjio otok i kako bi se modrica brže povukla. Oblogu držite po 15 min nekoliko puta dnevno. U nedostatku leda može poslužiti i smrznuto povrće. Podignite deo tela sa modricom iznad visine srca da bi se smanjio izliv krvi u modricu. Mirujte i ne opterećujte mišiće u predelu povrede. Protiv bolova uzmite analgetik. Ne stavljajte ništa toplo na modricu a posebno nemojte da je probušite nečim oštrim da biste je ispraznili. Obavezno se javite lekaru ako osetite jak pritisak u predelu povrede, pogotovo ako je modrica velika ili osećate jak bol ili se pojavi infekcija. Kasnije se modrice mogu mazati kremama, gelovima ili mastima s heparinom i sličnim sastojcima koji sprečavaju zgrušavanje krvi. Ako uzimate lekove protiv zgrušavanja krvi imate više šansi da zadobijete modrice.
Grčevi – Leti se znojenjem gubi dosta vode i minerala, prvenstveno kalijuma i magnezijuma, što izaziva bolno grčenje mišića. Pri grčenju mišića oseti se jak bol. Ukoliko se to desi dok ste u vodi važno je da ne paničite. Okrenite se na leđa, ispružite nogu uprkos bolu, masirajte bolno mesto i pokušajte što pre da izađete iz vode. Unosite dovoljno tečnosti i elektrolita. Izbegavajte alkohol i kupanje u hladnoj vodi kao i nagle ulaske u vodu.
Mučnina tokom putovanja – Najmanje 2 sata pre polaska na putovanje uzmite obrok. Sedite u pravcu kretanja vozila, ne izlažite se jakom suncu. Pre polaska uzmite tabletu protiv mučnine. U toku putovanja se opustite, gledajte kroz prozor i žvačite žvakaću gumu.
Protiv mučnine, koja može biti posledica pokvarene hrane, boravka u zagušljivoj prostoriji ili kao posledica morske bolesti, odlično sredstvo je đumbir. Samo gram svežeg đumbira je dovoljan da zaustavi mučninu i hladan znoj koji prati morsku bolest. Đumbir pomaže i protiv mučnine u trudnoći – dovoljno je žvakati po dva listića, i ubrzo će se pokazati rezultati.
Ubod insekta – Česti su ubodi insekata (pčele, ose, stršljenovi, škorpije, pauci) na letovanju koji rezultiraju oticanjem i crvenilom kože, svrabom i peckanjem. Može doći i do ozbiljnijih reakcija poput temperature, oticanja lica, teškoća u disanju, čak i šoka.
Pčela ubada samo jednom, ostavlja žaoku i posle ugine. Zato treba što pre ukloniti žaoku jer se iz nje postepeno oslobađa otrov. Ose i stršljenovi mogu da ubodu više puta. Ubodi pauka izazivaju prolazne reakcije i otok. Na ubode treba staviti hladnu oblogu ili mesto uboda premažite debljim slojem soli i vode.
Ili kod uboda pčele ili ose odmah stavite na bolno mesto kockicu šećera umočenu u vodu.
Savet stručnjaka je da se izbegavaju jaki mirisi, odeća jarkih boja, brzi pokreti, mahanje rukama, trčanje, jer insekti napadaju u odbrani.
Sunčanici – su naročito podložne bolesne, povređene, labilne osobe, ćelave i osobe pod dejstvom alkohola. Preporuka je, da se u vreme velikih, letnjih vrućina u periodu od 12 – 16 sati ne izlaže suncu bez nekog šešira ili kape na glavi. Znaci da je došlo do sunčanice su: ošamućenost, crvenilo lica, mlitavost i povraćanje. To je akutno oštećenje mozga izazvano sunčevvim zračenjem. Osobu koja je dobila sunčanicu treba preneti u hlad, osloboditi suvišne odeće, stavljati joj hladne obloge na čelo i glavu (npr. kese sa ledom), a ako je pri svesti, davati joj i hladne napitke.
Toplotni udar – se češće javlja kod mladih osoba koje se duži vremenski period izlažu fizičkim aktivnostima pri visokim temperaturama vazduha, ali pogađa i starije osobe (pogotovo hronične bolesnike) i decu. Posledice toplotnog udara su: visoka telesna temperatura (iznad 40 stepeni) otežano disanje, vrtoglavica, umor, grčevi, povraćanje, ubrzan rad srca. Važno je unositi veću količinu tečnosti kao prevenciju, a ako ipak dođe do toplotnog udara tada treba ukloniti odeću, kvasiti kožu, unositi tečnost. Potrebna je i hitna lekarska pomoć, jer ovakvo stanje može pruzrokovati trajni invaliditet, čak smrt.
Meningitis – je upala zaštitnih membrana mozga i kičmene moždine koja se javlja kada virusi, bakterije ili drugi mikroorganizmi iz grla i nosa dođu do moždane opne i počnu da se razmnožavaju. Glavobolja, ukočenost vrata, groznica, povraćanje, pomućena svest su simptomi meningitisa koji se dalje mogu preneti kašljanjem, ljubljenjem ili kijanjem. Ova bolest zahteva hitno lečenje antibioticima uz odgovarajuću bolničku negu.
Kožne bolesti – Česta su gljivična kožna obolenja u letnjim mesecima (bubuljice, ekcemi, psorijaza, vitiligo), naročito u predelu prepona i na stopalima. Vitiligo se ne sunča a i osobe sa velikim brojem mladeža ne treba da se izlažu UV zracima. Upala korena dlake i čirevi su češći kod odraslih a kod dece su karakteristične žućkaste gnojne kraste koje se naglo i brzo šire jer dete češanjem prenosi infekciju.
Burne reakcije na koži mogu da izazovu alergije na sunce i jod iz morske vode. Ukoliko dođe do takve reakcije dobro je imati neki gel na biljnoj bazi i njime mazati promene. Nekada alergijska reakcija može da izazove gušenje za šta je neophodno imati antihistaminik.
Salmonela – U pitanju je crevna bakterija salmonela koja se najčešće javlja u letnjim mesecima i praćena je dijarejom, povišenom temperaturom i ponekada povraćanjem. Salmonela se nalazi svuda – u svežem mesu, sirovim jajima, siru, nepasterizovanom mleku, itd. Nosioci ove bakterije mogu da budu i kućni ljubimci. Infekcije krvi mogu biti veoma opasne naročito kod mladih osoba ali i kod starijih osoba. Najopasniji oblik infekcije salmonele je trbušni tifus. Preventivno treba voditi računa o higijeni ruku pri pripremanju hrane, naročito posle upotrebe toaleta, menjanja pelena ili igranja sa kućnim ljubimcima.
Poželjno je i preventivno korišćenje nekog probiotika ili medicinskog uglja u toku adaptacije na novu sredinu i hranu.
Trovanje vodom – Zbog zagađenja vode može doći do masovnih trovanja kao što je zarazna žutica ili bakterijska i amebna dizenterija. Voda iz vodovoda je higijenski najsigurnija.
Ugriz zmije – Pri ugrizu zmije najvažnije je utvrditi da li je u pitanju otrovna zmija ili neotrovna. Otrovnice imaju trouglastu glavu, uske elipsaste oči i udubljenje između očiju i nosnica. Zato je važno dati što više podataka o vrsti zmije da bi se tome prilagodio terapijski postupak. Na mestu ugriza obično se vide dve ubodne ranice od zuba koje su međusobno udaljene 6 – 8mm, mada može biti i samo jedna ranica ili ogrebotina. Oko 22% ugriza je najčešće bez znakova trovanja.
Ako dođe do ugriza zmije za koju se sumnja da je otrovnica, osoba mora strogo mirovati, treba izbegavati i najmanji pokret, ruku ili nogu sa ubodom treba imobilisati. Oko 5 – 10cm iznad mesta ugriza ekstremitet treba podvezati srednje jakim stiskom kako bi se zaustavila venska i limfna cirkulacija, radi usporavanja širenja otrova u organizmu. Ne sme se previše čvrsto podvezati da se ne zaustavi arterijska cirkulacija. Potrebno je što pre potražiti stručnu lekarsku pomoć. Danas je opšteprihvaćen stav da se ranica ne zarezuje, otrov se ne isisava i led se ne stavlja na mesto ugriza.
Krpelji – Krpelj je opasan jer su mnogi od njih zaraženi virusima i bakterijama koje izazivaju mnoge bolesti, pa i najopasniju Lajmsku bolest. Ovaj parazit treba da se izvadi što pre iz kože. Nemojte ga mazati uljem, kremom ili alkoholom, već ga pažljivo izvadite pincetom, ili još bolje otiđite kod lekara koji će to najsigurnije uraditi da ne zaostane u koži ni jedan njegov deo.
Bodlje ježa – Zaostale bodlje ježa, naročito na stopalima ili dlanovima, treba izvaditi pažljivo pincetom. Prethodno, i na kraju vađenja, to mesto treba dobro oprati i dezinfikovati jodom ili alkoholom.
Meduza – Mesto koje je opekla meduza treba najpre isprati morskom vodom a zatim dezinfikovati. Povređeni deo blago istružite tupom stranom noža da biste otklonoli dlačice meduze, zatim ga potopite u toplu vodu oko pola sata kako bi se izvukao otrov. Na kraju opečeno mesto namažite kremom na bazi kortizona.
