Alchajmerova bolest, kao najčešći oblik demencije, javlja se usled degenerativnih promena u delovima mozga koji kontrolišu pamćenje, mišljenje i govor. Poremećaj nastaje kao posledica uništavanja neurona i njihovih veza u moždanoj kori i najčešće pogađa stare osobe. Starenje jeste najvažniji faktor rizika ali nije dovoljan uslov za nastanak demencije, iako se ovo obolenje uglavnom javlja posle 65. godine (oko 5% populacije) a nakon 80. godine života procenat je znatno veći (oko 20%). Obzirom na povećanje starosne granice populacije, ovom obolenju se treba posvetiti dužna pažnja. Ne postoji lek za ovu bolest. Lečenje podrazumeva usporavanje napretka bolesti i umanjivanje njenih posledica
Znakovi demencije, tj. slabljenja memorije i kognitivnih funkcija centralnog nervnog sistema, počinju da se javljaju već nakon 45. godine života. Simptomi su u početku veoma blagi i teško primetni kao što je zaboravljanje događaja iz bliske prošlosti – na primer koga ste sreli samo pre par sati, gde ste ostavili ključeve, dokumenta ili kako ste pre popunjavali neki formular, račun. Teži i sledeći stadij bolesti jeste kada se zaboravljaju imena prijatelja, rođaka, adresa, telefona, datuma, godina i dana. Pacijenti postaju emocionalno neuravnoteženi, promenljivog raspoloženja, nepoverljivi i ravnodušni prema okolini. Zatim sledi faza poremećaja sna, otežano kontrolisanje fizioloških potreba, potreba za kretanjem i gubljenje sposobnosti orijentacije u prostoru.
U najtežem stadijumu takvi bolesnici ne mogu sami da se kreću ni da kontrolišu pokrete, ne mogu da kontrolišu fiziološke potrebe, ne mogu sami da se obuku, teško gutaju hranu, gube kontakt sa okolinom i gube koncentraciju.
Najveći faktori rizika (na koje se slabo može uticati) za pojavu ovog, sve raširenijeg, obolenja jeste starost i genetika. Postoje i drugi faktori rizika na koje možemo uticati da se bolest javi što kasnije i u blažem obliku kao što su – regulisanje visokog krvnog pritiska, visokog nivoa lošeg holesterola, regulisanje šećerne bolesti, dodavanje vitamina D3 u ishranu, depresija i održavanje zdravihe životnih navika (bez pušenja, neumerenih količina alkohola, sa umerenim fizičkim i mentalnim aktivnostima). Veliki faktor rizika za demenciju su oštećenja moždanih krvnih sudova, koja mogu da se jave kao posledica moždanih udara.
Veoma je važno da okolina ovakvim bolesnicima posveti određenu pažnju, koja je sve potrebnija kako bolest napreduje:
– treba se naoružati strpljenjem,
– ne treba dolaziti u sukobe sa bolesnikom razuveravajući ga u suprotno od onoga u šta veruje,
– treba stvarati prijatnu i smirenu atmosferu, nikako ne galamiti,
– treba održavati čistoću i red oko bolesnika jer ga nered i nečistoća zbunjuju i iritiraju,
– treba bolesnicima održavati ustaljeni ritam dnevnih aktivnost,
– treba voditi računa da bolesnici redovno uzimaju terapiju,
– treba podsticati bolesnike da redovno vežbaju, šetaju i samostalno obavljaju bar neke svakodnevne zadatke,
– obavezno skloniti predmete kojima se bolesnici mogu ozlediti, obezbediti vrata i prozore jer je poznato da su ovi pacijenti skloni lutanju.
Upozorenje i zaključak je da se zdravo hranite (naročito riba, voće i povrće), održavate zdrave životne navike, mentalne i fizičke aktivnosti da biste se uspešno izborili sa obolenjem ovog tipa. Mada je zaboravnost jedan od prvih znakova obolenja od Alchajmerove bolesti, ne moraju svi zaboravni ljudi biti takvi bolesnici. Dijagnoza demencije, samim tim i Alchajmerove bolesti, donosi se na osnovu neurološkog i psihijatrijskog pregleda, odgovarajućih laboratorijskih analiza i skenera mozga.
Istraživanja su pokazala da ljudi koji imaju problem sa memorijom a uz to su i depresivni, imaju veću verovatnoću da obole od Alchajmerove bolesti. Takođe su neka istraživanja pokazala da se unošenjem vitamina B kompleksa (B6 i B12), vitamina E i C može uticati da se bolest kasnije javi. Ipak je osnovna preporuka za smanjenje rizika od demencije – vežbanje, mentalne aktivnosti i mediteranska ishrana.
U narodu su poznate neke biljke koje pospešuju memoriju kao što je na primer ruzmarin. Brojna istraživanja pokazala su da ruzmarin poseduje mnoštvo lekovitih svojstava i da, između ostalog, može da spreči ili uspori Alchajmerovu bolest. Ova začinska biljka sadrži mnoštvo antioksidanata koji eliminišu slobodne radikale, glavne krivce za slabljenje pamćenja. Među njenim sastojcima posebno se izdvaja ruzmarinska kiselina, koja se lako apsorbuje kroz kožu, pa se u vidu ulja masovno koristi u aromaterapiji. Osim što poboljšava memoriju, ruzmarin podstiče metabolizam, olakšava disanje, poboljšava rad bubrega i reguliše probavu.
Poznato je da redovnim korišćenjem zelenog čaja može da se spreči Alchajmerova bolest i drugi oblici demencije, ali isto tako se njime preventivno deluje protiv kancerogenih obolenja.
Istraživanja švedskih naučnika pokazuju da konstantna izloženost stresu povećava rizik od pojave Alchajmerove bolesti, odnosno veća prisutnost hormona stresa negativno utiče na aktivnost mozga i zato je povezana sa slabijim rezultatima na testiranjima sposobnosti učenja i pamćenja. Sa druge strane, američki naučnici su došli do zaključka da oni koji umereno konzumiraju alkohol (čaša piva ili vina dnevno pri čemu se prednost daje vinu) imaju 23% manje izgleda da razviju demenciju i druge kognitivne probleme. Istraživači takođe upozoravaju da neumereno konzumiranje od tri do pet pića dnevno povećava rizik razvoja demencije.
Prema nekim istraživanjima i hmelj, kao osnovni sastojak piva, može da uspori razvoj degenerativnih bolesti, poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.
Testovi za rano otkrivanje Alchajmerove bolesti:
Crtanje sata – nacrtajte sat i brojčanik tako da kazaljke, na primer, pokazuju 11 sati i 15 minuta. Ako izlazite iz kruga, preskačete brojeve, treba vam vremena da se setite gde se koja kazaljka nalazi, postoji mogućnost da se nalazite u blagoj, ranoj fazi Alchajmerove bolesti.
Pitanja – postavite obična pitanja osobi koju testirate. Na primer, u kom gradu živi, koliko je sati, koji je dan u nedelji, koji je tekući mesec u godini. Posle toga je pitajte da vam kaže šta ste je prvo pitali. Ako na to nije u stanju da odgovori ili ima poteškoća pri odgovaranju, postoji mogućnost da boluje od Alchajmera.
