Verovatno ima malo onih koji nikada nisu imali problema sa viškom kilograma. To su stvarno srećnici. Jedan od načina da se kilaža dovede u red jeste odgovarajuća dijeta. Dijeta treba da se primenjuje uz konsultacije sa lekarom, naročito ako postoje i neki zdravstveni problemi.
Dijeta je dobar način da se i zdravstveni problemi ako ne reše a ono bar ublaže. Na primer, masnoće u krvi se direktno mogu korigovati hranom. A povišene masnoće su najčešći uzrok infarkta srca i moždanog udara.
Dakle, prvo treba regulisati način ishrane a zatim, da bi efekat bio što bolji, treba praktikovati i neku od fizičkih aktivnosti. Fizička aktivnost je od ključnog značaja za naše zdravlje a ne samo za dobar izgled. Ali o tome kako se rekreatirati treba obavezno konsultovati stručne osobe. Stručno lice na treningu će vam pokazati kako se zagrevaju određene grupe mišića, koliko treba da traje trening i kako je najbolje iskoristiti to vreme. Fizičku aktivnost bi trebalo uvesti bar 3 puta nedeljno od 30 – 60 minuta.
Dijeta ne treba da znači gladovanje. Naprotiv, poželjno je imati najmanje 3 obroka, ili još bolje 5 obroka dnevno, ali pažljivo pripremljenih. Povrće i voće treba da bude osnova ishrane kao i riba i živinsko meso. Ne treba zanemariti ni žitarice (ječam, heljda, proso) kao i nemasni mlečni proizvodi.
Voćni sokovi su izvanredni za kompletnu detoksikaciju organizma ali istovremeno su prebogati vitaminima. Jabuke su na primer bogate vrednim netopivim vlaknom pektinom, snižavaju holesterol, regulišu probavu i pročišćavaju kardiovaskularni sistem. Grejpfrut je takođe bogat pektinom, a zbog visokog udela kalijuma dobro utiče na izbacivanje viška vode iz organizma. On je za svaku dijetu posebno dobar, jer izaziva osećaj sitosti.
Povrće treba što više koristiti u prirodnom obliku, eventualno bareno ili grilovano. Posebno je se u svim dijetama koristi zelena salata, zelje, peršun, celer, paradajz, crvena paprika, šargarepa.
Meso je najbolje uzimati dinstano u vlastitom sosu ili npr. na roštilju.