Postoje podaci da danas u svetu živi oko 300-450 ljudi starih sto godina (pa i neku godinu više), a onih preko 110 godina ima čak 65 (od ovog broja 63 su žene). Najstarija žena (sa zavedenom krštenicom) umrla je pre 16 godina i živela je 122 godine i 164 dana. Zvala se Jeanne Calment (i pušila je 100 godina!). Na osnovu toga može se zaključiti da nije dovoljna jedna loša navika da se životni vek skrati.
Sve nas interesuje koliko dugo ćemo živeti i kako treba da živimo da bismo doživeli duboku starost. Postoje mnoga istraživanja na tu temu a i zaključci su različiti. Međutim, ipak postoje neki zajednički rezultati svih istraživanja. Odnosno, postoje neki postulati kojih se pridržavaju stogodišnjaci i koju mogu da budu putokaz kako se ponašati i živeti da biste doživeli sto godina. Između ostalog to su:
Druželjubivost – da bi čovek doživeo duboku starost veoma je važno da bude okružen prijateljima i članovima porodice. Svakodnevni kontakti sa prijateljima, komšijama i porodicom čak za 50% mogu da produže životni vek. Usamljenost i izolovanost ostavljaju trajne posledice na psihofizičko zdravlje ljudi. Činjenica je da stogodišnjaci žive u velikim porodicama i obično već do svoje tridesete godine imaju više dece. Osećaj pripadnosti porodici i uopšte zajednici, vezan je za manji stres, prevenciju bolesti i dugovečnost.
Brak prija i ženama i muškarcima. Istraživanja pokazuju da oženjeni muškarci žive u proseku tri godine duže nego neženje. Zanimljivo je da neformalni brak ne produžava život jer se, tvrde stručnjaci, ljudi koji žive zajedno, a nisu se registrovali, osećaju više kao samci.
Pozitivne misli – ljubaznost, humanost i dobročinstvo su osobine koje će vam omogućiti da uživate u životu i rezultatu svojih dobrih dela. Negativan životni stav, mrzovolja i dosada, dugoročno gledano, loše utiču na zdravlje.
Kretanje – je od presudnog značaja ne samo za fizičku spremnost ljudi već i za psihičku vitalnost. Čovek koji se ulenji i dan provodi sedeći ili ležeći više je sklon da oboli od dijabetesa, gojaznosti, infarkta i raka u poznim godinama. Za svaki sat proveden u sedećem položaju, posle dvadesetpete godine, život se skraćuje za 22 minuta. Vežba, kretanje i svakodnevna aktivnost jeste životni stil stogodišnjaka od kada znaju za sebe. Ljudi kažu da posle jela napravite 100 koraka i da ćete doživeti 100 godina.
Ishrana – mora biti bazirana na zdravim, prirodnim namirnicama. Brza i neuredna ishrana posredno utiču na dužinu i kvalitet života. Svi stogodišnjaci su navikli na redovne obroke sa svežom i sirovom hranom. Mnogi od njih su navikli da jedu redovno samo dva puta dnevno – da doručkuju i ručaju. Večeru su najčešće preskakali ili zamenili sa nekim voćem. Ljudi ne treba da žive samo da bi jeli, već da jedu da bi živeli. Japanci žive duže od gotovo većine ostalih nacija. U njihovoj kulturi ishrane važi pravilo da se jede dok se ne oseti da je želudac pun 80%, zato što je u tom trenutku želudac napunjen svih 100%, samo što informacija još nije stigla do mozga. Između ostalog, otuda preporuka da svaki zalogaj valja sažvakati oko 20 puta.
San – je neophodan svim živim bićima da se organizam oporavi i postane spreman za nova opterećenja i iskušenja. Onaj ko ima zdrav san od 7-8 sati, ima ispunjen jedan bitan preduslov za dug život. Oni koji u krevetu provedu više od 8 sati ili manje od šest i po sati imaju kraći životni vek.
Fizička konstitucija – nije dokazana kao preduslov za dugovečnost, ali je činjenica da su ljudi “sitnije” građe dugovečniji a oni krupni, veliki i debeli, žive kraće. Setite se one narodne mudrosti “žuti žutuju a rumeni putuju”!
Genetske sklonosti – se ne mogu zanemariti kao jedan od preduslova za dugovečnost. Vrlo često dugovečni ljudi imaju pretke koji su takođe doživeli duboku starost. Interesentan je zaključak analitičara koji se bave ovom temom, da su stogodišnjake majke rodile u ranom životnom dobu.
Religioznost – vrlo često su stogodišnjaci religiozni ljudi koji veruju u neku silu koja upravlja planetom i životom na njoj. Statistika kaže da ljudi koji redovno idu u crkvu u proseku žive tri do pet godina duže od onih koji to ne rade.
Jednostavan život – najveći broj stogodišnjaka živi u seoskim sredinama i bavi se poljoprivredom. Imaju izuzetno jaku volju, svoje zacrtane ciljeve i znaju da se odbrane od stresa. Retko su to stanovnici iz velegradskih sredina. I retko imaju visok krvni pritisak.
Godišnje doba kada su se rodili poznati stogodišnjaci je najčešće jesen – septembar, oktobar ili novembar. To je samo statistički podatak ali bez naučnog objašnjenja.
Zaposlenost uma – veoma je važno da se mentalna aktivnost stalno održava – rešavanjem ukrštenica, učenjem stranog jezika, gledanjem filmova, učenjem raznih veština, itd.
Prema dosadašnjim istraživanjima najviše stogodišnjaka se nalazi u Japanu (Okinava), Sardiniji, Kostariki, Grčkoj (Ikarija) i Kaliforniji (Loma Linda).
Postoje još neke preporuke prema kojima se treba ponašati da biste što duže i kvalitetnije živeli:
– u poznijim godinama se prirodno smanjuje kapacitet pluća. Zato bi trebali svakodnevno uraditi vežbu koja će pomoći plućima da se njihov kapacitet što duže održi. Svaki dan odvojite nekoliko minuta i duboko dišite kroz slamčicu. Ovom vežbom ćete istovremeno usporiti srčani ritam i spustiti pritisak.
– Pijte dnevno jednu čašu crnog ili crvenog vina. Veruje se da supstanca pronađena u ljusci grožđa, resveratrol, produžava životni vek. Resveratrol smanjuje rizik od dijabetesa i problema sa jetrom. Postoji mnogo dokaza koji ukazuju na to da malo crnog vina umanjuje mnoštvo zdravstvenih problema. Neka istraživanja pokazuju da crno vino može da umanji oštećenja mozga izazvana moždanim udarom za čak 40%. Neke supstance (npr. procijanidis) koje se nalaze u semenkama grožđa, pomažu da se smanje arterijska začepljenja, smanji nivo holesterola u krvi i smanje šanse za smrtni ishod srčanih bolesti.
– Ako čujete neki par koji razgovara “povišenim tonom” ne mora da znači da je njihov odnos u kritičnoj fazi. Naučnici čak preporučuju da se nikada bes ne zadržava u sebi, jer su parovi koji suzbijaju bes pod 25% većim rizikom od ranije smrti. Tokom dužeg perioda potisnut bes uzrokuje povišen krvni pritisak, nesanicu, probleme sa srcem i može da poveća rizik od kancera. Svakako se izvinite kada niste u pravu a i vodite računa kako saopštavate svom partneru da nije u pravu. Partner ipak nije “kanta” u koju ćete izliti sav svoj bes i nezadovoljstvo.
– Neka fizička aktivnost je neophodna, to je svima već dobro poznato. Ali ono što mnogi ne znaju, a važno je, jeste da je intenzitet vežbanja važniji od trajanja vežbe. Utvrđeno je da ljudi koji brže okreću pedale dok voze bicikl, u proseku žive 5,3 godina duže od onih koji to čine mnogo sporije. Ali i “prosečan intenzitet” vožnje bicikla je u svakom slučaju dovoljan da obezbedi 2,9 godina dužeg života. Posebno se preporučuje bavljenje plesom.
– “Smeh je najbolji lek.” Prema naučnim istraživanjima, oni koji sa određenom dozom humora prihvataju sve životne nedaće imaju 40% manje šanse da obole od srčanih obolenja. Naučnici su takođe utvrdili da se krvni sudovi šire (30% do 50%) ako gledate neku komediju u odnosu na gledanje nekog stresnog filma.Znači prihvatanje životnih situacija sa pozitivnim mislima je preduslov dugovečnosti i zdravlja.
– Mnogobrojne su stresne situacije sa kojima se” nose ” zaposleni ali ipak se zaposleni bolje nose sa rizicima od srčanih bolesti, nego oni koji su bez posla.
– Redovni seksualni odnosi smanjuju rizik od prevremene smrti do 50%. Kada biste seks imali tri puta nedeljno, živeli biste oko dve godine duže, a oni koji ga upražnjavaju svakodnevno mogu da očekuju da životni vek produže za osam godina. Seks snižava nivo lošeg holesterola u krvi i odlična je prevencija svih kardiovaskularnih oboljenja. Hormoni sreće luče se aktivnije nego u bilo kojoj drugoj situaciji. Najkorisniji je jutarnji seks.
– Popodnevni odmor je naročito popularan u Grčkoj i Španiji. Naučnici su dokazali da taj odmor utiče povoljno na zdravlje. Odrasli koji popodne spavaju minimum 30 minuta, barem tri puta nedeljno, imaju 37% manji rizik od srčanog udara.
