Ono što je zaista važno jeste naša reakcija na životne događaje, a ne toliko sami životni događaji. Emocije je nemoguće kontrolisati, ali je moguće naučiti prihvatit ih. Mnogi psiholozi tvrde da su za razvoj bolesti u 75% slučajeva odgovorne potisnute emocije, a da ostatak otpada na genetiku. Zato bes lečite u teretani, a nervozu i razdražljivost – odlaskom u prirodu, pozorište. I smejte se što više!!!
Isprobajte i sami da li pozitivne misli dobro utiču na vaše zdravlje i dobro raspoloženje. Od kada se ujutro probudite mislite samo na lepe stvari, a i ono što ružno čujete ili doživite u toku dana primite kao deo svakodnevnih događanja u ljudskom životu. Emocije su naš specifičan odnos prema sebi, drugim ljudima, predmetima, situacijama ili pojavama.
Naučno je dokazano da kada pacijente posećuju ljudi koji izražavaju pesimističan stav prema njihovom stanju, odnosno osećaju negativne emocije, njihov oporavak traje duže nego oporavak pacijenata koje posećuju ljudi koji se šale i optimistično gledaju na njihovo izlečenje. Naučno je dokazano i da je preduslov za sprečavanje mnogih obolenja otvoren razgovor o svakodnevim problemima sa partnerom, kolegama na poslu ili prijateljima. Nemojte zadržavati u sebi nezadovoljstvo i bes. I radost i sreću podelite sa bližnjima. Svako potiskivanje osećanja može imati za posledicu pojavu raznih psihosomatskih bolesti. Naš organizam je sistem koji predstavlja jedinstvo psihe i tela, i ukoliko dođe do disbalansa, nastaju brojni zdravstveni simptomi, a zatim i razne tegobe koje se manifestuju kroz hronične bolesti. Brojna istraživanja su pokazala da potiskivanje emocija, povlačenje u sebe, i na kraju i depresija, direktno utiču na pojavu pojedinih karcinoma. Tako je, nažalost u stalnom porastu broj obolelih muškaraca od karcinoma creva i prostate, a žena od karcinoma dojke i grlića materice.
Najčešće psihosomatske bolesti koje se javljaju kod savremenog čoveka jesu: visoki krvni pritisak, čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, premećaji u ishrani i sa varenjem hrane, ulcerozni kolitis, hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), poremećaji sa spavanjem (praćeni i raznim poremećajima u snovima), razne autoimune i srčane bolesti. U osnovi nabrojanih bolesti leže, pre svega, hronična izloženost stresnim stanjima i raznim mentalnim ili emocionalnim pritiscima. Osim terapije lekovima ovim pacijentima je od velike pomoći psihoterapija kojom se leče uzroci, a ne posledice nastale bolesti. U psihologiji se tvrdi da su emocije važne za izlečenje, čak i onih bolesti koje nisu psihosomatske.
Svako raspoloženje, naročito ako ga potiskujete u sebi, ima određen uticaj na neki unutrašnji organ koji će na kraju “pokleknuti” i ozbiljno se razboleti. Na primer:
Jetra – će prva reagovati na vašu ljutnju. Ako jetra prikuplja previše toksina, pojaviće se ljutnja i čovek postaje razdražljiv. Isto tako, ljutnja će uzrokovati neravnotežu u funkcionisanju jetre i to postaje začarani krug. Ljutnja je povezana sa zamaranjem, frustriranošću i besom, te ukoliko se ne suočite sa problemima, mogu se pojaviti glavobolje, vrtoglavice i visok pritisak. Iscrpljeni ljudi i oni koji imaju stalnu potrebu za spavanjem takođe imaju problema s energijom jetre. Oni koji imaju želudačne probleme zbog ljutnje patiće od gastritisa ili čira na želucu. Kada kažemo: Ideš mi na jetru, tada se zaista precizno opisuje šta se događa kad se ljutimo.
Srce – će reagovati na preterana uzbuđenja, pa bila ona i pozitivna. Takva uzbuđenja mogu izazvati nervozu, tegobu, nesanicu i preskakanje srca. Šok utiče na srce i bubrege. U stanju šoka čovek će biti u stanju neuobičajenih reakcija kao što je spremnost na beg bez okretanja ili naborbu mada su izgledi za uspeh minimalni, zahvaljujući lučenju adrenalina. Nakon šoka pojavljuje se preskakanje srca, teskoba, a nakon toga nesanica. Dugotrajno stanje šoka izaziva ozbiljne posledice na celo telo, te uzrokuje poremećaj poznat pod nazivom posttraumatski stresni poremećaj.
Pogrešno je misliti da iskazivanje osećanja suzama pokazuje slabost karatktera ličnosti.
Tuga ili anksioznost prema kineskoj medicini mogu dovesti do disbalansa pluća, koji zatim može napredovati u disbalans energije srca. Neravnoteža meridijana srca je, između ostalog, manifestovana kao povučenost, plašljivost, pojačano znojenje i bledunjavost. Osobe kojima takvo ponašanje pređe u naviku rizikuju bolesti srca, perikarda, želuca i grla.
Bubrezi – će takođe reagovati na hroničnu nelagodnost poput straha. Ovakva emocija se može manifestovati na razne načine kao na primer – hronična slabost, umor, nevoljno mokrenje.
Kao i druge emocije, strah se smatra normalnom i povremeno neizbežnom emocijom. Strah i depresija su emocije koje najviše oštećuju vitalnu energiju bubrega. Kinezi bubrege nazivaju „vratima života”. Oni daju energiju čitavom nizu drugih sistema u telu, poput žlezda s unutarnjim lučenjem, ušima, kostima, reproduktivnom sistemu. Ako se prepuštamo tim emocijama, rizikujemo i probleme s pamćenjem. Zdrava energija u bubrezima generiše odlučnost i spremnost na promene.
Slezina – će reagovati na preteranu zabrinutost i stres koji su u današnje vreme jednostavno nezaobilazna svakodnevna pojave. Poremećaj rada slezine može dovesti do probavnih smetnji, nadutosti posle obroka, grčeva i bolova u području stomaka. Ponekada uzrok hroničnog umora može biti poremećaj ispravnog funkcionisanja ovog vitalnog organa. Preterana zabrinutost uzrokovaće probleme poput zatvora ili sindroma iritabilnog creva, gubitka apetita, osećanja melanholije, gubitka koncentracije, kao i izrazito bledog tena.
Zamišljenost ili zbunjenost se vezuju za neravnotežu energije slezine. Taj organ pruža nam energiju za jasno donošenje odluka. Ako se često i dugo nećkamo, vraćamo unatrag i menjamo, tada ometamo pravilan protok energije kroz slezinu. Ono što ćemo od tela zauzvrat dobiti su problemi sa želucem, varenjem i kožom.
Pluća – će reagovati na dugotrajna osećanja tuge. Takve osobe obično osećaju umor, pate od nedostatka daha ili osećaja stezanja u predelu grudi, skloni su prehladi i gripu, napadima astme i problemima sa kožom. Takve osobe često plaču i pate od osećanja depresije.
Kada brinemo, oštećujemo meridijan pluća onemogućujući primanje sveže energije. Osećanja koja su takođe vezana za probleme meridijana pluća su patnja, sputanost ili ljubomora. Ako patite od astme, alergija ili problema s imunitetom, počnite da se rešavate brige tako što ćete rešiti probleme zbog kojih brinete.
Zona isturene grudne kosti – bol u ovom delu tela svojstven je uvredljivim osobama. Za njih je “lek” da nauče da se izbore sa uvredama, da prihvate da drugi imaju drugačije mišljenje ili načine izražavanja takvog mišljenja. U suprotnom, ovakva osećanja mogu dovesti do ozbiljnih srčanih bolesti i problema sa disanjem.
Obolenje sinusa – će se pojaviti ako vas nervira neko vama veoma blizak, sa kojim nikako da uspostavite dobru komunikaciju.
Oči – mogu biti ozbiljno ugrožene potiskivanjem osećanja nezadovoljsta ili potrebe da se čovek isplače.
Hemoroidi – će se pojaviti kod osoba koje su “zatvorene” nepristupačne čak i za svoje najbliže, ili su prilično oprezne u trošenju novca.
Karijes i paradentopatija – su često posledica lošeg snalaženju u svakodnevnim životnim prilikama, odnosno nemogućnosti da se prihvate određene životne situacije. Problemi sa zubima će se ublažiti ako počnete da verujete u sebe i svoje rasuđivanje.
Kancer grla – može biti posledica čestog grčenja mišića u grlu kao reakcija na prevelik strah i strepnju. Angina, laringitis, faringitis, … često prate one koji ne ispoljavaju emocije, ne izražavaju svoje mišljenje, ne postupaju onako kako misle da treba – već onako kako misle da zahteva od njih njihova okolina.
Zona vrata – je izložena obolenju u slučaju prekomerne intelektualnog opterećenja kao i u slučajevima namernog ignorisanja telesnih obolenja. Na primer, taj deo tela oseća bol, ukočenost i nelagodnost kada i pored pospanosti i dalje nastavljamo da radimo.
Zona organa male karlice – izloženost obolenjima organa ove oblasti povezana je sa potisnutom agresijom.
Povišeni krvni pritisak obično je posledica potisnutog besa. A učestalo potiskivanje besa, često dovodi i do poremećaja kičmenog stuba.
Astma, bronhitis i razne alergije – često su posledica reakcije na razna strahovanja, nesigurnost i anksiozna stanja. Deca mogu tako da reaguju na česte svađe u kući. Vežbajte da kontrolišete svoje ponašanje i disanje u situacijama straha i teskobe.
Anemija – hroničan nedostatak radosti i strah od života. Život i životne probleme i okolnosti treba prihvatiti sa svim dobrim i lošim stranama.
Artritis – može biti posledica konstantnog kritičnog stava prema sebi, svemu i svačemu. Negativno osećanje ljutnje i nesigurnosti treba zameniti optimističkim stavom u životu.
Na hormonalno stanje često utiču i psihički činioci. Pod uticajem dubljih konflikata u životu žene, pravac delovanja hormona na psihu može da se izmeni tako da psihički činioci postanu bitniji od bioloških, unoseći značajne smetnje u mogućnosti za oplođenje. Psihička odbrana žene od trudnoće odvija se na telesnom planu, posredno preko hormona ili nervnog sistema. Tako je moguć spazam jajovoda, vraćanje sperme nazad preko vaginalnih mišićnih spazama, hemijske promene vaginalnog sekreta, a sve to pod uticajem samo psihičkih činilaca. Svaka od ovih funkcionalnih smetnji, ako dugo traje, dovodi do psihosomatskog steriliteta. Postoji i funkcionalni sterilitet kod muškaraca. Pod uticajem psihičkih činilaca, kvalitet semena može da uzrokuje neplodnost.
