Dobra kombinacija u ishrani

Nije jednostavno u savremenim uslovima života i sa svakodnevnim obavezama, posvetiti pažnju ishrani. Tek kada se javi neki zdravstveni problem setimo se svakodnevnih saveta lekara i nutricionista o zdravoj ishrani. Brojna ispitivanja su pokazala da je neka kombinacija namirnica bolja a neka lošija za ljudski organizam. Odnosno, pojedina se namirnice mogu lakše svariti od drugih, čime se postiže da se osoba posle jela oseća bolje, a hranljivi sastojci imaju veći stepen iskorišćenja. Uravnotežen unos kiselina i baza u organizam se pokazao kao odličan način da se metabolizam odvija na najbolji način. Pojedine namirnice podstiču formiranje depoa kiselina u vezivnom tkivu i zato ih uvek treba kombinovati sa namirnicama koje deluju bazno. Taj način ishrane možete isprobati da biste ublažili neke zdravstvene probleme ali je pogodan i za one koji pokušavaju raznim dijetama da smršaju. Dobro izbalansirana ishrana koja podrazumeva pet manjih dnevnih obroka nudi značajnu zaštitu i osobama izloženim stresu.

Da biste znali kako reagujete na svoju uobičajenu ishranu, proverite pH vrednost u vašem organizmu. To je mera kiselosti ili baznosti koja se stvara u organizmu i kreće se u vrednosti od 0 do 14. Kiselost organizma se kreće do vrednosti 7, zatim 7 je neutralna vrednost a iznad te vrednosti, tj. do vrednosti 14 je bazno delovanje namirnica. U apoteci se mogu nabaviti papirići za merenje pH vrednosti pljuvačke ili mokraće. Najbolje da se test radi jedan sat pre i dva sata posle obroka, dva puta nedeljno. Ako su vrednosti između 6 do 7,5 – znači vaš organizam dobro funkcioniše. Najčešće je stanje preterane kiselosti u organizmu uzrok brojnim zdravstvenim problemima. Tako na primer ishrana sa puno mesa i mlečnih proizvoda pravi kiselu reakciju u organizmu. Ali unos svežeg voća i povrća stvara baznu reakciju u organizmu. Idelno bi bilo da svakodnevno konzumirate dva puta više povrća nego voća. Uravnotežena ishrana može pokazati rezultate već posle dve nedelje. Američki medicinari smatraju da se biljnom ishranom može sprečiti 97% začepljenja u koronarnim arterijama. Ali nasuprot ovakvim istraživanjima i preporukama jeste vrlo jaka i bogata mesna industrija.

Proces obrade hrane u organizmu kreće od usta i pljuvačke u ustima. Kod predvarenja proteina, pljuvačka postaje ređa i pomaže da hrana lakše pređe u želudac. U želucu, hrana se “zakiseli” i potom prelazi u creva. Tu nailazi na želudačne enzime, koji zakisele i koncentrišu proteine. Tako pripremljena hrana prelazi u tanko crevo gde se u baznoj sredini, uz pomoć odgovarajućih enzima, vari. Hranljivi sastojci se izdvajaju i kroz sluznicu creva prelaze u krv i limfnu cirkulaciju, koja ih raznosi po čitavom telu.

Olakšajte svom organizmu varenje pravilnim izborom hrane. Prema studijama dr William Howard Hay (1866 – 1940) za varenje ugljenih hidrata (skrob i slatkiši) potrebne su baze a za varenje belančevina kiseline. Istovremenim unosom ovih namirnica želudac će lučiti istovremeno i baze i kiseline koje će se međusobno neutralisati. Usled toga dolazi do acidoze, odnosno sakupljanja viška kiseline u telesnim tečnostima koja iscrpljuje telo i dovodi do bolesti i gojaznosti. Dakle pravilna ishrana treba da podstiče lučenje baze i redukuje lučenje kiseline.

U sledećoj tabeli namirnice su podeljene u tri kategorije prema procesu koji proizvode u organizmu na – bazne, kisele i neutralne. Dobro je kombinovati namirnice iz grupe neutralnih sa baznim ili neutralne sa kiselim, ali nikako ne treba unositi kombinaciju namirnica koje luče kiselost i bazu. Uzimanjem namirnica koje proizvode kiselosti u organizmu, telo pokušava da neutralizuje prekomernu kiselost pomoću mineralnih soli iz tkiva koje deluju bazno. Ali pri tom procesu nastaje demineralizacija koja vrlo često dovodi do anemije, stvaranja bubrežnog kamenca, probavnih smetnji, itd. Takođe, pored nadutosti i gorušice kombinacija protein-skrob može dovesti do mučnine, dijareje i drugih digestivnih problema.

Mnogima je omiljena kombinacija u tanjiru meso i krompir ili pirinač ili testenina. Međutim, istovremeno unošenje belančevina i ugljenih hidrata ugrožava varenje ugljenih hidrata, te se hrana samo delimično razgrađuje i ostaje duže u crevima. Predlog je da se sa mesom konzumira kupus, razne salate ili povrće (npr. kelj, brokeli, spanać).

Prema teoriji o kombinaciji hrane pošto je mleko samo za sebe kompletan obrok, uz njega ne treba ništa drugo jesti. Ali kašičica meda uz čašu mleko je preporuka protiv mikroba. Ali se ne preporučuje doručak sa kajganom i šoljom kafe jer polifenoli iz kafe smanjuju apsorpciju gvožđa iz jaja i nivo kalcijuma u kostima.

Predlog nutricionista je da se voće konzumira samostalno  i to između obroka. Nutricionisti preporučuju da se uzima najmanje sat vremena pre ili posle jela jer je puno vitamina, antioksidanata ali i kiselina koje u želucu dovode do fermentacije što otežava varenje namirnica bogatih ugljenim hidratima. Voće bi trebalo jesti na prazan želudac, radi bolje apsorpcije hranljivih sastojaka. Voće koje brzo fermentiše (bobičavo, jagodičasto, dinje, lubenice, breskve, šljive, trešnje i kruške), treba konzumirati bez druge hrane, za neku od užina. Ukoliko se ovo voće jede neposredno posle obroka može da izazove nadutost, grčeve i bolove (dobar primer je konzumiranje lubenice neposredno posle obroka).