Kosa, kao najuočljiviji deo lica, je jedan od osnovnih detalja vaše lepote. Lepa, sjajna, dobro ošišana i frizirana kosa je vaš najlepši ukras. Kosu treba svakodnevno negovati i zato nikada nisu na odmet saveti o negovanju kose.
Prilično su raširene neke zablude o održavanju kose:
– feniranje isušuje kosu – što je u priličnoj meri tačno, ali to ne znači da ga povremeno ne trebate koristiti. Pri tome, učestalost i dužina feniranja imaju značajnu ulogu. Topli vazduh dehidrira kosu i razgrađuje keratin u dlaci i na taj način je oštećuje. Prilikom feniranja se četkom izvlači vlažna kosa što može izazvati pucanje dlake, pogotovo ako se to radi energičnim pokretima.
Pravilno korišćenje fena znači da se kosa najpre malo prosuši feniranjem na najnižoj temperaturi. Sa feniranjem treba prestati kada je kosa skoro suva. Ako fen udaljite previše od kose tada se topao vazduh neravnomerno raspoređuje po vlasima, što je pogrešno. Bolje je da približite fen kosi ali da prilagodite temperaturu.
Preporučuje se stavljanje maske za hidriranje kose na svaka 2-3 feniranja, što će ublažiti isušivanje kose usled feniranja.
– svakodnevno šamponiranje uništava prirodnu masnoću kose – nije tačno. Stručnjaci preporučuju da oni koji imaju ravnu, tanku kosu, treba da je peru svaki dan. Osobe sa normalnom kosom treba da je peru dva do tri puta nedeljno, a oni koji imaju suvu kosu, obično je to i kovrđava kosa, treba da peru kosu jednom nedeljno. U svakom slučaju treba koristiti odgovarajući šampon prema tipu kose kao i regenerator u slučaju farbane kose.
– čestim pranjem kose ona postaje masnije – nije tačno. Lojne žlezde u korenu kose regulišu koliko će se loja proizvesti. Proizvodnja loja zavisi isključivo o tipu kože i starosti osobe. Poznato je da se proizvodnja loja smanjuje s godinama. Često pranje kose ukloniće loj sa kose i temena. Ali savremeni šamponi sadrže komponente koje hrane i održavaju kosu zdravom.
– pakovanje kose jednom nedeljno – je tačno i poželjno naročito za oštećenu kosu. Uz redovnu negu, gusta i kovrđava kosa traži gušći regenerator da bi svaka vlas bila pravilno pokrivena i poželjna je upotrebu silikona. Tanka i retka kosa treba samo regenerator koji povećava volumen i ne trebaju joj silikoni.
– vitaminski preparati će poboljšati kvalitet kose – nije naučno potvrđeno, ali ne može da šteti. Odnosno loš kvalitet kose je odraz kompletnog stanja organizma. Što znači da ako neko ima deficit vitamina obično ima i slabu, oštećenu i lomljivu kosu. Ukoliko se uspostavi balans u organizmu i kosa, odnosno teme će imati dobru ishranu. Dermatolozi koji propisuju vitamine za oporavak kose fokusiraju se na biotin (vitamin iz B kompleksa, koji dokazano ubrzava rast noktiju. Inače, kosa i nokti imaju sličnu biološku strukturu, zbog čega se veruje da biotin podstiče rast kose). Oni čije se vlasi tanje ili lome, treba svakodnevno da uzimaju od tri do pet miligrama biotina sa 30 do 100 miligrama cinka koji deluje kao antiupalno sredstvo, što omogućava zaštitnu ulogu biotina. Osim toga, eksperti takođe preporučuju uzimanje i 40 do 60 mg gvožđa, jer su neke studije pokazale da žene koje gube kosu pate od deficita ovog minerala u organizmu.
– trimer oštećuje kosu – je delimično tačno. Naime, važno je da se kosa skraćuje oštrim nožem ili trimerom, svejedno, da se ne bi oštetio vrh vlasi. Ukoliko se ne izvede oštar rez vlasi, kosa se oštećuje a i teže češlja.
– kosa može postati imuna na šampon ili regenerator – je tačno. Ako se često koriste isti proizvodi za negu kose koji imaju specifične sastojke poput silikona, raznih voskova ili ulja, mogu se formirati njihove naslage na vlasima i na taj način će se umanjiti delovanje samog šampona ili regeneratora.
– kosa brže raste ako se češće šiša – je netačno jer kosa raste iz temena a ne sa vrhova. Kosa raste oko 1cm mesečno bez obzira da li je vi šišali ili ne. Ali redovnim šišanjem ćete postići da imate zdravu kosu bez ispucalih vrhova.
– što se više češlja, kosa postaje sjajnija i zdravija – je netačno, jer prilikom češljanja kose od temena prema vrhovima kose u stvari se raspoređuju prirodna ulja sa temena po vlasima pa tako, kratkoročno, imamo efekat da kosa izgleda sjajnija. Prečesto i preagresivno češljanje kose dovodi do oštećenja kutikula i suve, lomljive kose. Ona poznata priča o 100 poteza četkom pre spavanja je jednostavno – bajka. Ukoliko sa par poteza četkom dobro rasčešljate kosu, glatka i počešljana kosa će bolje reflektovati svetlost pa će kosa delovati sjajnije i zdravije.
Obratite pažnju na izbor četke za kosu – preporučuje se upotreba blagih četki sa prirodnim životinjskim dlačicama. Čim se zupci oštete, zamenite je novom. Četku redovno perite u toploj vodi. Na četkama se sakupljaju ostaci preparata za negu kose, prašina, masnoća i prljavština.
– bolje je češljati nego četkati mokru ili vlažnu kosu – je tačno jer je vlažna ili mokra kosa mnogo osjetljivija i sklonija lomljenju i drugim oštećenjima nego suva kosa. Preporučuje se korišćenje češlja sa širokim zupcima za oblikovanje mokre ili vlažne kose.
– boje za kosu su štetne – je netačna tvrdnja, jer su savremeni proizvodi za bojenje kose obogaćeni sastojcima koji neguju, jačaju i hrane kosu. Može se jedino pojaviti neka alergijska reakcija u slučaju korišćenja nekih farbi. Zato pre farbanja kose, prema uputstvu proizvođača, proverite da li ste alergični na određenu farbu.
– ispucale vrhove kose možete spojiti određenim proizvodima za negu – nije tačno, jer kad jednom ispucaju vrhovi na kosi jedini spas su makaze. Korišćenjem sredstava sa silikonima učinit će samo manje vidljivim ispucale vrhove a i kosa će delovati mekše i podatnije.
– igranje kosom među prstima uzrokuje ispucale vrhove – je tačno, jer trenje koje nastaje dok nervozno ili zbog navike vrtite vrhove kose među prstima uzrokuje napukline u kutikuli i ispucale vrhove. Pokušajte da se oslobodite ove loše navike, naročito ako imate tanku i suvu kosu.
– ispiranje kose hladnom vodom je čini sjajnijom – je tačno. Kosa se sjaji kada dobro reflektuje svetlost, odnosno kada je njena površina ravna. Ispiranje kose nakon pranja u hladnoj vodi zatvara kutikulu vlasi i čini je ravnom, tako da ona odbija više svetla te vizualno bolje sjaji.
– stres ima za posledicu ispadanje pramenova kose – potvrđuje niz ispitivanja. Ali ako primetite znatnije opadanje kose a mislite da niste pod stresom, obavezno posetite lekara, jer je verovatno u pitanju neki ozbiljan zdravstveni problem. Dnevno je normalno da ispada 50 do 80 vlasi, a zbog nekih stresnih situacija (razvod, operacije, otkaz) ili u toku trudnoće ili uzimanja antibiotika, može da se privremeno poveća taj broj ali se to nakon nekoliko nedelja treba da stabilizuje.
– sušenje hladnim vazduhom iz fena čini kosu manje kovrđavom – ali isto tako vredi i obrnuto, ako ste prilikom ili pre sušenja kosu ukovrđali, hladan vazduh na kraju feniranja će kovrđe učiniti postojanima.
– može se povećati volumen kose – je tačno. Pri tome je najvažnija odgovarajuća tehnika šišanja kose i njena dužina, a nakon toga odgovarajući preparat koji ne lepi kosu i daje joj volumen. Svakako da treba koristiti odgovarajuće preparate prema tipu kose. Pri tome treba imati u vidu da se deluje na spoljnji deo kose, a kosa koja raste iz korena će imati prirodne karakteristike.
– ako iščupate jednu sedu, nekoliko novih će izrasti na istom mestu – naravno da nije tačno, ali tako nešto se ne preporučuje jer se time oštećuje koren a može doći i do infekcije. Da je to tačno, bio bi rešen problem ćelavosti.
– proizvodi za oblikovanje kose isušuju kosu – nije tačno, jer oni najvećim delom sadrže alkohol koji vrlo bro u dodiru sa kosom ispari.
–smeđa kosa raste brže od plave kose – je privid. Plava kosa je uglavnom tanja i sklonija lomljenju od smeđe kose, tako da može izgledati kao da plava kosa raste sporije od tamne kose. Genetski faktori, uz gen koji određuje boju kose, stvarno određuju koliko će brzo kosa rasti.
– masiranje temena stimuliše rast kose – nije tačno. Tačno je samo da masaža temena podstiče bolju prokrvljenost, ublažava stres i pomaže da se prirodna masnoća bolje rasporedi po temenu i kosi. Međutim, time se rast kose ne ubrzava.
