Veoma je važno da se pravilne navike stiču od najranijeg detinjstva. Razna istraživanja su pokazala da se i kod dece od 12 meseci mogu razviti nezdrave navike u ishrani koje u kasnijim godinama života mogu dovesti do preterane gojaznosti pa i do nekih bolesti. Dobre navike će doprineti pravilnom razvoju i rastu dece a takođe će doprineti i boljem zdravlju za ceo život. Kao roditelj treba da svom mališanu pokažete šta su to dobre navike koje treba da praktikuje tokom celog života. To podrazumeva zdrav način života – dovoljno sna, fizičku aktivnost, odlazak u prirodu, druženje sa porodicom i vršnjacima, a tu su, svakako i dobre navike u ishrani. Ne zaboravite da deca u svakom trenutku imitiraju najpre svoje roditelje a zatim i ostale iz svoje okoline. Zato se potrudite da im svojim primerom pokažete kako da se ponašaju i šta je to dobra ishrana.
Dnevno je potrebno da dete, kao i odrasla osoba, ima 5 obroka – doručak, užina, ručak, užina i večera. Užine, odnosno međuobrok može da bude neko sveže ili sušeno voće, jogurt, sladoled ili kokice.
Stručnjaci preporučuje da se pridržavate sledećih saveta da bi svoju decu uputili na koja su to pravila u ishrani:
Doručak ima posebnu važnost u svakodnevnoj ishrani i zato ga ni u kom slučaju ne treba preskakati. Doručak može biti neko voće ili čaša mleka ili, čak nešto kaloričnije, ali svakako je obavezan u ishrani. Redovna ishrana će doprineti dobrom održavanju kilaže a posebno doručak koji treba da sadrži 30% ukupnog dnevnog energetskog unosa. Deca koja doručkuju su mnogo živahnija, energičnija i kreativnija, a postižu i bolji uspeh u školi.
Deca posebno vole razne grickalice. Ne treba ih sprečavati u tome, u razumnoj meri svakako, ali im ponudite neke orašaste plodove, kokice ili sušeno voće, a ne nikako grisini ili čips.
Svakodnevno unošenje tečnosti je neophodno. Najzdravija je čista voda ali i razni sokovi će biti dovoljni da se unese tečnost u organizam. Bolje koristiti prirodne sokove nego veštačke sa raznim zaslađivačima, naročito ne treba uzimati gazirane sokove.
Zdrava navika koju treba razvijati kod dece je i sedenje za stolom u toku obroka, nikako jedenje uz televizor ili na nekom drugom mestu. Morate im pokazati svojim primerom da se u toku jela sedi za stolom i jede do kraja obroka. Nema prekidanja obroka da se malo poigra. Pokazalo se i da zajednički porodični obroci povoljno utiču na decu jer stvaraju osećaj sreće i zadovoljstva. To treba da budu posebni trenuci porodičnog druženja i razgovora.
Dete treba da od najranijeg doba nauči da polako i pravilno žvaće hranu. Tako će naučiti da je potrebno oko 20 minuta da stomak pošalje mozgu signal da je dovoljno ispunjen, odnosno da je sit. Od najranijeg uzrasta dete treba učiti da samo odluči kada je sito i kada treba da prestane da jede. Nipošto nemojte dete terati da jede onoliko koliko vi mislite da treba da jede i da ne ostavlja ništa u tanjiru. Pratite njegove aktivnosti i težinu da proverite da li stvarno može samo odlučiti koliko mu je hrane dovoljno.
Od najranijeg uzrasta decu ne treba navikavati na konzumiranje preterano zaslađene i presoljene hrane. Takva ishrana može, u kasnijem uzrastu naročito, dovesti i do ozbiljnih obolenja. Hrana treba u svemu da bude umerena bez preteranih ukusa – ne treba preterivati ni u pogledu ljutih i preterano začinjenih jela.
Dete treba da se upozna sa kuhinjom i zainteresuje da i samo pripremi neko jelo (naravno prilagođeno uzrastu). Na taj način će se razvijati njegova znatiželja da samo napravi i isproba neke nove kombinacije namirnica.
U tu svrhu treba pokušati da i vizuelno dete zainteresujete za hranu, možda sa serviranjem obroka na posebnom tanjiru ili na neki poseban način.
Uvek imajte na umu da će dete retko kada prihvatiti neku novu namirnicu pri prvom probanju. Zato ne odustajte i više puta mu ponudite neku novu namirnicu pre nego što zaključite da je ne voli. Dobar način da deca probaju različite namirnice jeste ako im pokažete kako neke biljke rastu ili da sami učestvuju u gajenju biljaka.
Deca će formirati svoj odnos prema ishrani i na taj način što će biti uključena u nabavku namirnica i planiranju šta će biti na jelovniku za taj dan ili narednih dana.
