Lekovite semenke

//Lekovite semenke

semenke

Da li je dobro lečiti nervozu grickanjem semenki ili je i to još jedan loš uticaj na naše zdravlje? To je posebna tema, koja je vrlo često predmet različitih izučavanja. Međutim, svi se slažu da mnoge semenke imaju pozitivan uticaj na naš organizam, da su dobre za ublažavanje i lečenje mnogih zdravstvenih problema.

Semenke su nezamenljive u ljudskoj ishrani, jer sadrže visok procenat belančevina, minerala, vitamina, enzima, masti i ugljenih hidrata. U semenu je sva energija biljke i tu su koncentrisani svi hranljivi sastojci koji su neophodni biljci za rast i razvoj, pa su energetski veoma bogate i posebno se preporučuju kod mentalnih naprezanja i korišćenja kompjutera. Preporučuju se učenicima i studentima, kod izuzetnih intelektualnih aktivnosti. Semenje generalno sadrži visok procenat fosfora, čak 20 puta više od ribljeg mesa, koje je poznato po visokom sadržaju fosfora.

Pojedine semenke imaju različite sastojke i zato se preporučuju za ublažavanje različitih tegoba.

Badem je veoma bogat belančevinama, kalijem, fosforom, kalcijem, gvožđem, vitaminom B3. Koristi se samo slatki badem. Gorki badem nije za upotrebu, otrovan je. 

Badem se koristi protiv čira na želucu i gorušice, nervnog zamora, bolesti creva, holesterola, srčanih oboljenja, za normalizaciju krvnog pritiska. Dosta se koristi u kozmetici i farmaceutskoj industriji.

Semenke breskve – koštice breskve nipošto nemojte konzumirati jer i u maloj količini imaju sastojak koji se u organizmu pretvara u otrovnu cijanovodičnu kiselinu, a pored toga su i veoma neprijatnog ukusa i gorčine. U većoj količini ove koštice su veoma otrovne. Koštice breskve se koriste pri izradi lekova protiv stomačnih bolova, svraba i kašlja.

Semenke šljive, kajsije, jabuke, kruške, gorkog badema imaju u sebi cijanid i ne treba ih koristiti u ishrani.

Semenke bundeve – su zdravije 20 puta od samog ploda, mada i plod bundeve ima široku primenu za ublažavanje mnogih bolesti. Od svih uljarica bundeva se nalazi na vrhu po bogatstvu cinkom, magnezijumom i gvožđem. Koštice bundeve preporučuju se za izbacivanje glista i pantljičare, olakšavaju mokrenje i pomažu kod uvećane prostate, cistitisa, ateroskleroze. Pri upotrebi je potrebno posebno voditi računa da se sa koštica ne skine tanka sivozelena pokožica.

Protiv glista i pantljičare treba uzeti 300g semenki bundeve, 50g meda i ricinusovo ulje. Semenke sa zelenom kožicom potrebno je oprati i brzo osušiti, samleti ili istucati, pa pomešati sa medom. Odrasli ovu količinu treba da pojedu svako jutro na prazan stomak, a posle sat vremena da popiju pola kašike ricinusovog ulja i da ništa ne jedu i ne piju nekoliko sati. Mala deca mogu dnevno da pojedu najviše 30 do 50g, a veća 30-150 grama.

Golica je seme posebne vrste bundeve koje nema ljusku. Golica je bogata belančevinama, nezasićenim masnim kiselinama, kalcijumom, fosforom, pektinom, uljem, vitaminom E. Samo uzimenjem pola šake golice dnevno, zadovoljićete dnevne potrebe organizma za gvožđem, manganom, magnezijumom, proteinima i cinkom.

Golica se koristi pri lečenju prostate, za izbacivanje pantljičare i pospešuje pravilno lučenje hormona. Smanjuje nivo holesterola, poboljšava imunitet i sprečava pojavu raka. Poznata je kao antioksidans. Dobra je za zdrave kosti (zahvaljujući cinku), mišiće i poboljšava proces zgrušnjavanja krvi. Golica je bogata omega 3 i 6 masnim kiselinama koje su neophodne za ravnotežu hormona, dobro funkcionisanje mozga i zdravlje kože.

Golica se može koristiti sirova, sušena ili pečena. Sivozelenu pokožicu ne treba bacati jer je najlekovitija. Najbolje će se iskoristiti ako se sirova golica samelje sa ostalim sirovim uljaricama (lan, susam, očišćen suncokret), a uzima se po jedna do dve kafene kašičice dnevno.

Semenke bundeve, pa i golice, je najbolje skuvati u posoljenoj vodi (tek da baci ključ), a zatim sušiti na nešto nižoj temperaturi u rerni. Ovako seme postaje sočnije ali manje slano, a prirodni sastojci se sačuvaju u većoj meri.

Sirova golica se može kao poslastica pripremiti tako što se prokuva u osoljenoj vodi, a zatim poslaže u posudu, pospe belim lukom u prahu (može i crnim lukom) i peče na 50 stepeni C, 45 minuta. Može se služiti kao grickalica, uz koju odlično ide soja sos, ili pak kao dodatak salatama i varivima.

Golica se često koristi i kao dodatak krem čorbama.

Često se pravi pašteta od 100 gr sirove golice, 50 gr sirovog suncokreta i malo maslinovog ulja.

Piskavica ili grčko seme se u Indiji koristi kao sastojak začina pod imenom kari. Ima najširu primenu kao aromatičan začin, naročito za pripremanje jela od pirinča i krompira.

Ovo seme je delotvorno za povećanje mlečnosti i poboljšanje kvaliteta majčinog mleka. Za poboljšanje laktacije može se koristiti čaj od piskavice i komorača, koji je isto dobar u tu svrhu. Sa čajem treba početi odmah nakon porođaja. Grčko seme se koristi i u estetske svrhe, tj. za povećanje ženskih grudi prirodnim putem.

Piskavica se dobro pokazala kao afrodizijak, kod muške impotencije i steriliteta, a povoljno utiče na urogenitalni trakt uopšte. Grčko seme je blagotvorno za disajne puteve, protiv kašlja, šlajma, bronhitisa i zapušenog nosa. Piskavica će da zagreje organizam kod prehlade, reume i išijasa. Pozitino deluje i na organe za varenje i nervni sistem. Čisti krv i dobra je za masnu jetru. Čaj od piskavice poboljšava apetit, snižava holesterol i šećer u krvi. Piskavica se primenjuje i spolja u vidu obloga, a protiv ekcema, otoka i čireva na koži.

Čaj od grčkog semena se priprema na sledeći način: jednu kašičicu usitnjenog semena piskavice preliti sa ½ l vode i ostaviti da odstoji tri sata. Nije potrebno kuvati. Procediti i popiti u toku dana.

Semenke dinje – oljuštene i samlevene hrane kožu, pa se u kozmetičkoj industriji često koriste za maske za lice, naročito protiv proširenih pora.

Semenke lubenice – Poznato je koliko je lubenica omiljeno voće, nezamenljivo u toku velikih, letnjih vrućina. Mnogima ipak nije poznato koliko je dobra i za zdravlje – naročito za rad bubrega i mokraćnih puteva. Čaj od svežih koštica lubenice je odličan diuretik i preporučuje se za uklanjanje kamenčića i peska u bubrezima, te čišćenje mokraćnog mehura, bubrega i mokraćnih kanala. Semenke lubenice se mogu koristiti i ako se skuvaju, samelju ili ispeku, i takve konzumiraju. Semenke lubenice sadrže dijetetska vlakna neophodna za normalan rad probavnog trakta, pomažu u slučaju pojave crevnih parazita, kao i u lečenju obolelih od žutice, vodene bolesti i upala u organizmu.

Takođe one sadrže supstancu citrulin koja deluje kao antioksidans, pospešuje širenje krvnih žila te povoljno deluju u slučaju arteroskleroze, hipertenzije, angine pectoris i erektilne disfunkcije kod muškaraca. Preporučuje se sledeći recept: uzeti 4 čašike svežih koštica lubenice koje se izdrobe ili iseckaju mlinom, a zatim kuvaju 15 minuta u dve litre vode. Ovu količinu potrebno je rasporediti i popiti tokom dva dana a treći dan treba da se napravi pauza. Proces se tako nastavlja nekoliko sedmica u istim intervalima dva dana korišćenja sa jednim danom pauze.

Jedan od najboljih lekova za tretiranje bakterije escherihije coli u urinarnom traktu te tretiranjelubenica i prevenciju od parazita u crevima, pravi se od 30-40 svežih ili osušenih koštica lubenice koje se najpre iseckaju, zdrobe ili istucaju pa se stave u 1l vode da se kuvaju desetak minuta. Kada sa ohladi, tečnost se može držati u frižideru i trebate je piti svaki dan. Možete je mešati sa nekim sokom da bude ukusnije. Najmanje 1l dnevno potrebno je piti nekoliko nedelja ili meseci dok ova bakterija ne nestane. Recept je pogodan za decu i za odrasle. Tokom leta pripremite i nakupite dovoljnu količinu semenki kako bi ih imali raspoložive za dugotrajno korišćenje kada nema lubenica.

Koštice lubenice preporučuju se i za jačanje srca kao i mišićne strukture u telu. Korišćenje koštica, bilo u obliku čaja ili grickalica, preporučuje se i za jačanje pamćenja i koncentraciju, te za sjaj, zategnutost i svežinu kože. Semenke lubenice odlično su sredstvo, kao i sama lubenica, za jačanje libida i potencije kod muškaraca. Čaj od semenki preporučuje se i dijabetičarima kao efikasno sredstvo za tretiranje dijabetesa tipa 2.

Koštice lubenice su bogate magnezijumom, gvožđem, vitaminima A, B, C, antioksidansima, kalcijumom, manganom, niacinom, te poluzasićenim i monozasićenim zdravim masnoćama.

Semenke grožđa – pomažu u snižavanju krvnog pritiska i popravljanju holesterola. Sitne semenke grožđa su pune dobrih masti. Iz njih se dobija veoma kvalitetno ulje, puno polinezasićenin masnih kiselina, koje sprečavaju lepljenje holesterola u krvnim sudovima. Košticama grožđa pripisuje se antizapaljensko i antialergijsko dejstvo, a njihovo grickanje je dobro i za varenje.

Semenke kajsije – su poznate kao narodni lek za lečenje raka (jer su bogate vitaminom B17 koji se dovodi u vezu sa lečenjem raka), mnogi naučnici smatraju da se ove koštice ne trebaju koristiti zbog sadržaja cijanida (maksimalno 2 koštice dnevno).

Kikiriki – sadrži belančevine, ugljene hidrate,ulja, linolinsku kiselinu, riboflavin, niacin. Ne preporučuje se svakodnevno uzimanje kikirikija, jer može prouzrokovati visok krvni pritisak i krvarenje iz nosa. Ovo ne važi za dijabetičare, koji ga mogu uzimati koliko žele.

Ovaj orašasti plod najefikasnije smanjuje rizik od sračnih oboljena. Zatim, dobar je za dijetu, jer dovodi do zasićenja nakon konzumacije samo male količine.

Možete i sami ispeći kikiriki tako što ćete staviti kikiriki u tepsiju, zatim ga poprskate sa malo vode, protrljajte prstima i posolite, najbolje sitnom morskom solju. Opet samo malo protrljajte prstima. Rernu zagrejte na 220°C i ubacite tepsiju, pa zatim smanjite na 200°C. Pecite 15 min pa isključite rernu i ostavite kikiriki u isključenoj rerni. Nemojte mešati. Ne ljuštiti tanku crvenu opnu, u njoj su vitamini, posebno grupe B.

I ostale semenke (kao što je suncokret, golica, susam) se mogu peći kao i kikiriki, ali im treba manje vremena. Soja se opere i ostavi preko noći da nabubri. Dobro se procedi i postupa se kao i sa kikirikijem. Orasi, badem i lešnik se pokvase i posole i pripremaju kao i kikiriki. Lešnik se ne soli, samo se malo pokvasi. Badem se prvo popari vrelom vodom, ostavi 10-15 minuta i oljušti mu se kožica. Zatim se posoli i peče u rerni kao ostale semenke, ili u šerpi na ringli, uz stalno mešanje.

Seme lana –  je jedan od najvećih izvora omega 3, 6 i  9 masnih kiselina i poznato je po svom antikancerogenom dejstvu. Prirodni je razređivač krvi i preventivno deluje na pojavu kardiovaskularnih oboljenja, visokog holesterola i triglicerida, moždanog udara, visokog pritiska, tromboze, psorijaze, artritisa, protiv kamena u bubrezima i kamena u žuči (kašičicu sirovog semena žvakati 30 minuta ujutro na tašte), protiv zatvora (potopiti seme u mlakoj vodi koja je prokuvana i ohlađena i ostaviti da odstoji 6 časova; pojesti čitavu masu uveče pred spavanje) i nadimanja. Pomaže u oslobađanju od gasova i izvanredan je laksativ jer eliminiše toksine. Preporučuje se i osobama koje pate od artritisa i jake želudačne kiseline. Efikasno pomaže kod iskašljavanja, hroničnog kašlja i kod lečenja astme.

Mleveno laneno seme je odlično za smanjenje telesne težine jer sprečava zadržavanje vode u organizmu, ubrzava metabolizam i topljenje masnoće. Zahvaljujući velikom procentu dijetetskih vlakana, laneno seme smanjuje osećaj gladi.

Laneno ulje koriste osobe obolele od raka jer sadrži esencijalna ulja i hranljive materije koje su organizmu neophodne i koje podižu otpornost. Klinička iskustva su pokazala da redovno konzumiranje lanenog semena prevenira i leči rak dojke, prostate, debelog creva, pluća. Ovo ulje ublažavaju i alergije

Lešnik – je, pored oraha, energetski najvrednija namirnica. Jezgro sadrži ulja, belančevine,  ugljene hidrate, gvožđe, kalijum, kalcijum, vitamine B i E.

Od davnina su poznata lekovita svojstva lešnika – koristi se pri lečenju žutice, proširenih vena, upale pluća, niskog krvnog pritiska, proliva, hemoroida, za izbacivanje toksina iz organizma. A rese sa leske se koriste za pripremu lekovitog čaja.

Semenke mirođije – su pune vitamina, minerala i hranljivih materija, koje povoljno deluju na miroijazdravlje, bez obzira na godine i pol. Kao začin dodaju se jelima, naročito masnim, jer povoljno utiču na varenje. Čak se daju i deci i bebama kada imaju digestivne smetnje. Zatim, deluju kao diuretik, koriste se kod nadimanja, opstipacije, gorušice, pojačanog lučenja kiseline u želucu, mučnine i pomažu organizmu da brže apsorbuje hranljive sastojke iz hrane. Ove semenke poboljšavaju dah, čak su delotvornije od često reklamiranih žvakaćih guma. U alternativnoj medicini se seme mirođije preporučuje osobama koje imaju bronhitis, jak kašalj i infekcije respiratornog trakta. Ove semenke imaju i antioksidativno dejstvo. Dokazano je da u određenim dozama mogu da snize krvni pritisak, jer sadrže dosta kalijuma, kalcijuma i vlakana. Pomažu kod menstrualnih tegoba, stimulišu funkcionisanje mozga i sprečavaju degenerativne promene poput demencije i Alchajmerove bolesti, umanjuju napetost nervnog sistema.

Budući da se semenke mirođije ponašaju kao estrogen, žene koje imaju problema sa reproduktivnim organima ili kancer dojke ili jajnika, ne bi smele da ih konzumiraju. U kombinaciji sa nekim lekovima, koriste se kod epilepsije. Korišćenju ovih semenki se ne preporučuje trudnicama, jer mogu izazvati kontrakcije materice. A porodilje mogu da ih koriste u ograničenim količinama, jer podstiču stvaranje mleka.

Ako ste alergični na šargarepu ili celer, verovatno ćete biti alergični i na semenke mirođije, pa se savetuje da ih isprobate pre nego što ih uvrstite u svakodnevnu ishranu.

Semenke se mogu konzumirati u svežem stanju, mogu se koristiti kao začin mesu i jelima od povrća, od njih se može praviti čaj, a može se koristiti i ulje koje se dobija od ovih semenki.

Semenke nara – su veoma ukusne i od njih se prave sirupi i likeri. Deluju i kao diuretik, a njihovo ulje uništava neke vrste salmonela, izazivače tifusa i paratifusa.

Susam je izuzetno bogat kalcijumom i gvožđem. Koristi se seme, koje je bledo žute boje kao dodatak jelima, proizvodima od testa, poslasticama. Posebno se koristi u orijentalnoj kuhinji. Izuzetnu aromu ima ako se malo proprži na tihoj vatri. Pored belog, postoje i braon i crni susam.

U slučaju nedostatka kalcijuma možete potopiti jednu supenu kašiku susama u 0,5 dcl jogurta i ostaviti tokom noći. Ujutro pojesti na tašte.

Orah – je bogat uljima, belančevinama, ugljenim hidratima, zatim kalijumom, magnezijumom, semenke 1fosforom, gvožđem, vitaminima B i C. Posebno je nedozreli plod oraha bogat vitaminom C. Orah pročišćava krv, leči plućne bolesti, katar creva, upalu sluzokože očiju, uništava crevne parazite, jača vid.

Od zelenih plodova se pravi lekovita orahovača rakija. List oraha se koristi za pripremu lekovitih čajeva.

Semenke papaje – su veoma vredne koštice jer sadrže antioksidantnu i digestivnu supstancu papain. Od samlevenih semenki papaje prave se lekovi protiv koprivnjače i drugih kožnih osipa, a često se koriste i u kozmetici. Zbog pikantnog ukusa, koriste se i kao zamena za biber.

Semenke suncokreta – sadrže veliki procenat belančevina, ulja, fosfor, kalcijum, gvožđe, jod, kalijum, cink, magnezijum, vitamine A, D, E, B3 i B12. Pored B1, B5 vitamina, sadrži i folnu kiselinu, dobar je i kao izvor mangana, magnezijuma, bakra i, naravno, vlakana.

Suncokret u sebi sadrži dva najsnažnija antioksidansa vitamin E i selen, te je zato izrazito antikancerogen.

Semenke trešnje – su od davnina poznate kao lek protiv morske bolesti. Od ovog semenja pravi se i ulje, koje je veoma korisno u otklanjanju reumatskih bolova, bradavica i mrlja na koži.

 

0 Comments

Leave A Comment