Možete i sami proveriti da li ćete svoje raspoloženje poboljšati ako se ujutro probudite sa osmehom. Ubedite sebe da je lep dan (i ako je kiša) i da su svi ljudi dobri i raspoloženi. A dobro raspoloženje i pozitivne misli doprineće i vašem dobrom zdravstvenom stanju. Koliko puta ste čuli da pozitivne misli doprinose dobrom raspoloženju i dobrom zdravlju – e pa u tome ima istine!
Ono što je zaista važno jeste naša reakcija na životne događaje, a ne toliko sami životni događaji. Emocije je nemoguće kontrolisati, ali je moguće naučiti prihvatit ih. Mnogi psiholozi tvrde da su za razvoj bolesti u 75% slučajeva odgovorne potisnute emocije, a da ostatak otpada na genetiku. Sistem uverenja koji se formira do detetove sedme godine određuje kako će kao odrasla osoba videti svet i situacije oko sebe.
Naučnici su u svojim istraživanjima utvrdili da postoje neke emocije koje mogu dovesti čak i do ozbiljnih obolenja. Ignorisanje ili potiskivanje emocija uzrokuje ozbiljne bolesti poput raka, artritisa, ali i brojna hronična oboljenja. Često se pojavljuje i osećaj depresije koji dodatno otežava lečenje i oporavak.
Drevna kineska medicina prepoznaje neke osnovne emocije koje izazivaju bolesti u organizmu. I savremena medicina priznaje da tu postoji neka veza. Sve misli se negde “zapisuju” u nama – svaki strah, teskoba, žalost, smeh i ushićenost, želja da se postigne neki cilj, ljutnja i bes. Zbog previše uzbuđenja pati srce, brige se odražavaju na slezini, od stalnog straha stradaju bubrezi, a od tuge pluća. Kad smo pod stresom, imamo “grč u želucu“, kad zbog tuge plačemo – “gušimo se od suza“, a kad nas nešto uplaši – “tresemo se od straha“. Dokazano je da emocije poput straha i depresije u telu izazivaju bitno različite hemijske reakcije od onih koje izazivaju sreća i zadovoljstvo.
Ako prepoznate negativne misli i njihovo delovanje na vaš organizam, pokušajte promeniti misli i videti da li je to delotvorno u vašem slučaju. Ako nije – bar ćete znati da ste vi onaj manji procenat čovečanstva koji je van ovih pravila! Značenje optimističkog stava u životu bilo je vrlo poučno u životu čuvenog Džona Rokfelera. Ilustruju se loše posledice koje su na njegovo zdravlje imala negativna mentalna stanja. Telesno se osećao veoma loše, dobio je alopeciju (opadanje kose), patio je od lošeg varenja i nesanice, itd. U pedeset trećoj godini lekari su rekli da će živeti još oko godinu dana. Tada je promenio svoj način života i postavio druge životne ciljeve. Počeo je da razmišlja i o drugima. Organizovao je dobro osmišljen humanitarni program koji je realizovao u narednih četrdeset pet godina. Preokret od nemilosrdne pohlepe ka čovekoljublju, rezultirao je fiziološkim promenama. Bio je u stanju da normalno jede i da duboko spava, osećao se kao ponovo rođen. Živeo je do devedeset osme godine!
Postoji sedam osnovnih emocija – ljutnja, sreća, briga, zamišljenost, tuga, strah i šok, a svaka je povezana sa funkcionisanjem i zdravljem određenog organa. Čim se pojavi neravnoteža u radu organa, to je znak da su osećanja počela da deluju na zdravlje. To funkcioniše i u drugom smeru. Na primer, ako jetra prikuplja previše toksina, pojaviće se ljutnja i čovek je iz njemu nepoznatog razloga razdražljiv. Isto tako, ljutnja će uzrokovati neravnotežu u funkcionisanju jetre i to postaje začarani krug. Ljutnja je povezana sa frustriranošću i besom i ako se ne suočimo sa njom, može biti okidač za glavobolje, vrtoglavice i visok pritisak. Ljudi skloni želudačanim problemima zbog potisnute ljutnje patiće od gastritisa ili čira na želucu. Ako se potiskuju briga i teskoba, to će izazvati loše varenje, nadutost nakon obroka, grčeve i bolove u trbuhu. Preterana zabrinutost uzrokovaće i probleme poput zatvora ili sindroma iritabilnog creva.
Zapamtite neke simptome neravnoteže u funkcionisanju organizma i, ako ih prepoznate, probajte da ih odstranite svojim ponašanjem i mislima. Emocije se ne smatraju direktnim uzrokom bolesti, ali ako naučite da ih kontrolišete uticaćete na tok i napredak bolesti. Emocije se smatraju normalnim i zdravim, jedino kada postanu ekstremne ili nisu pod kontrolom, mogu otvoriti vrata bolesti. Akupunktura je jedan od načina da se uspostavi balans organa i emocije, i obrnuto.
Ljutnja – je povezana sa jetrom. Ona dovodi do crvenog lica i očiju, glavobolja i vrtoglavice. Ljutnja i bes može proizvesti negativan uticaj na slezinu, što dovodi do nedostatka apetita, lošeg varenja i dijareje (ovo često iskuse oni ljudi koji se svađaju u toku obroka ili jedu dok voze). I artritis može biti posledica ljutnje. Ukoliko se ovakva emocija javlja u dužem periodu može rezultirati depresijom ili menstrualnim poremećajima. Bes prolazi kako se stanje raščišćava. Obavezno treba izbeći ispijanje kafe kada se tretiraju poremećaji jetre koji su povezani sa ljutnjom, pošto kafa zagreva jetru i pojačava ovo stanje.
Emocija sreće, radosti je povezana sa srcem. Poremećaje koji nastaju iz ove emocije ne uzrokuje sreća već disbalans potiče od previše uzbuđenja ili stimulacije ili iznenadnih dobrih vesti koje mogu biti šok za sistem. Smrt supružnika ili gubitak posla predstavljaju značajan izvor stresa, kao , na primer, brak ili unapređenje na poslu. Nije retkost da takve osobe pričaju same sa sobom.
Briga može negativno delovati na slezinu što dovodi do digestivnih poremećaja i na kraju do hroničnog umora. Oslabljena slezina ne može efikasno obraditi hranu.
Osoba koja je opsednuta nekim problemom, neprekidno zamišljena i odsutna, može ispoljiti takve simptome kao što je loš apetit, preskakanje obroka, naduvenost posle obroka. Posledica toga može biti izrazito bled ten.
Tuga pogađa pluća – centar grudi, dovodi do umora, nedostatka daha, plačljivosti ili depresije. Ako u životu neke osobe nema mesta za ljubav, ispunjava je osećanje tuge a ona izaziva dugotrajno psihičko iscrpljivanje. Vrlo često se koren psihičkih trauma može naći u najranijem detinjstvu – emotivna hladnoća roditelja, napuštenost u detinjstvu. Tretiranje ovog stanja uključuje akupunkturu tačaka duž meridijana pluća i bubrega.
Emocija straha je povezana sa bubrezima. Ova veza se može lako uvideti kada ekstreman strah uzrokuje da neka osoba nekontrolisano urinira. Kod dece, ovo se može manifestovati i kao mokrenje u krevet, što psiholozi povezuju sa nesigurnošću i anksioznošću.
Šok posebno negativno deluje na bubrege i srce. Reakcija na šok uzrokuje prekomerno oslobađanje adrenalina iz nadbubrežnih žlezda. Hronični stres od šoka može onesposobiti ceo sistem, što uzrokuje širok opseg problema. Lečenje uključuje psihoterapiju, biljke koje umiruju duh i neguju srce i bubrege, kao i redovne tretmane akupunkturom.
