Putem krvi se prenosi sve što je ćelijama organizma neophodno za život. Zato je neophodno, pri godišnjim sistematskim (jednom godišnje) pregledima krenuti od laboratorijske analize krvi. Laboratorijsko ispitivanje krvi podrazumeva dve vrste analiza: ispitivanje vrste, broja, odnosa i izgleda ćelijskih elemenata krvi (krvna slika, hematološki parametri) i provera biohemijskog sastava krvi na osnovu čega se određuje rad ili stanje pojedinih organa i tkiva.
Poremećaj krvne slike i biohemijskih parametara može da bude razlog za sumnju na različita patološka stanja kao što su:
– stanje imuniteta – hormonski disbalans – rizik od začepljenja krvnih sudova – rizik od pucanja krvnih sudova – sklonost ka brzom zgrušavanju krvi – sklonost ka alergijama – genetsku sklonost ka nekim bolestima – poremećaj u radu jetre, slezine, bubrega i bešike – manjak vitamina i menarala – parazite, bakterije i gljivice – neusklađenost ishrane sa krvnom grupom – oštećenja ćelija usled dugotrajnog stresa – negativan efekat korišćenja različitih lekova.
Referentne vrednosti krvne slike
eritrociti (crvena krvna zrnca) – manje vrednosti su najčešće znak anemije ili gubitka krvi usled krvarenja, a veće vrednosti mogu biti uzrok dehidratacije i policitemije. Normalne vrednosti su:
| za žene | za muškarce |
| 3,86-5,08 x 1012/l | 4,34-5,72 x 1012/l |
leukociti (bela krvna zrnca) – normalno ih kod odraslih osoba ima 3,8-10,9×109/l, a kod dece 5-13×109/l. Ako ih ima manje, onda je to najčešće znak virusne infekcije (i stresa, opšte slabosti organizma) ili ako ih ima više, onda je u pitanju bakterijska infekcija. Leukociti se stvaraju u koštanoj srži i imaju ulogu u zaštiti organizma od infekcije.
trombociti (krvne pločice) – normalno ih ima 150-400×109/l. Ako su njihove vrednosti povećane, može doći do stvaranja krvnog ugruška, a manje vrednosti izaziva sklonost krvarenju. To su ćelije neophodne u procesu zgrušavanja (koagulacije) krvi. Manje vrednosti mogu se pojaviti u slučaju hemioterapije pri lečenju raka, malignih obolenja, hepatitisa C, upale jetre.
sedimentacija eritrocita – normalne vrednosti su 2-12mm/h. Sedimentacija je ubrzana kod upala, razaranja ćelija, masivnih trovanja, u trudnoći i posle porođaja, kod TBC, reumatskih bolesti npr. akutne reumatske groznice i reumatoidnog artritisa, akutnog infarkta miokarda, nefroze, kod svih vrsta šoka, kod postoperativnih stanja, tumora, oboljenja jetre, neznatno je ubrzana kod menstruacija. Usporena je kod novorođenčeta, policitemije, kongestivne srčane insuficijencije, alergijskih stanja, pojedinih vrsta anemija
hemoglobin – je sastojak crvenih krvnih zrnaca eritrocita koji prenosi kiseonik iz pluća u tkiva i ugljen dioksid iz tkiva nazad u pluća. Normalna koncentracija je 110-180 g/L. Koncentracija hemoglobina je snižena kod anemija a povećan je u stanjima hemokoncentracije organizma i kod policitemija.
hematokrit – je smanjen kod anemije usled nedostatka gvožđa, u trudnoći, smanjuje se i sa godinama života, kod leukemijae, povećane funkcije štitaste žlezde (hipertireoze), ciroze jetre, opekotina i infekcija. Povećane vrednosti hematokrita se viđaju kod dehidratacije i šoka. Normalne vrednosti su:
| za žene | za muškarce |
| 0.356-0.470 l/l | 0.41-0.53 l/l |
Biohemijske analize:
ALT, AST – parametri koji ukazujuju na stanje jetre. Povišene vrednosti ukazuju na virusni hepatitis, infektivnu žuticu (hepatitis A), mononukleozu, na akutno oštećenje jetre, najčešće izazvano terapijom antibioticima, unosom gaziranih pića, sokova, a povišene su i kod bolesti pankreasa (akutni i hronični pancreatitis i karcinom) i kod masivnog infarkta. normalne vrednosti su za ALT od 8-41 IJ/I, a za AST 7-38 IJ/I
Neophodno je njihovo kontinuirano praćenje, npr. na 2 – 3 meseca, jer vrednosti nivoa transaminaza (ALT, AST) ukazuju nam na rad jetre, ali i drugih organa u čijim se ćelijama ovi enzimi nalaze (bubrezi, srčani mišić, skeletni mišići).
bilirubin – povećana vrednost ukazuje na postojanje poremećaja žučnih puteva, oštećenja jetre. normalne vrednosti ukupnog bilirubina su: 1,1–18,8 u mol / l .
glukoza – normalne vrednosti su 3,9-5,8mmol/l. Povišene vrednosti se javljaju kod dijabetičara a snižene kod pada šećera u krvi.
Vrednosti uree i kreatinina ukazuju na rad bubrega. Povišene vrednosti ukazuju na mogućnost povećane razgradnje kostiju i razvoj osteoporoze, ali signaliziraju i oboljenje jetre.
kreatinin – povišen se javlja kod bubrežnih obolenja, povećanih fizičkih aktivnosti, uzimanja steroida, a snižen je kod trudnica. Normalne vrednosti su:
| za žene | za muškarce |
| 44-80umol/l | 62-115umol/l |
Urea – bubrezi imaju primarni značaj u uklanjanju krajnjih proizvoda metabolizma, urea i kreatinin, koji moraju da se uklanjaju iz organizma. U suprotnom dolazi do njihovog nakupljanja u organizmu, što za posledicu ima toksične efekte. Normalne vrednosti uree su: 3,6 / 9,3 mmol/l
holesterol – poželjno je da je ispod 5,2mmol/l, a visok je preko vrednosti od 6,2mmol/l. Povišene vrednosti su posledice nepravilne ishrane, stresa. Sa višim vrednostima holesterola se povećava rizik od bolesti srca i krvnih sudova.
Hormonske analize
T3 (trijodtironin) i T4 (tiroksin) su hormoni štitne žlezde. Oba hormona podstiču metaboličke procese u telu. Potpuni nedostatak izaziva smanjenje bazalnog metabolizma za 40-50%, dok preterano lučenje može povećati metabolizam za 60-100%. Normalne vrednosti su: T 3 – 1, 2 – 2,9 nmol/l, T 4 – 60,0 – 160,0 nmol/l
TSH (tireostimulišući hormon) je hormon čija je uloga da kontroliše lučenje hormone štitne žlezde. Normalne vrednosti su: 0 – 4,0 IJ/l
