smokvaSmokva je zaista rajsko voće koje održava i poboljšava zdravlje, deluje estetski jer ublažava bore, a i retko kog sladokusca ostavlja ravnodušnim zbog svog ukusa.

Ova voćka uspeva na siromašnom tlu, sa malo vode i puno topline, osetljiva je na mraz i niske temperature. Ali u svežem ili sušenom obliku, u kompotu ili pekmezu, ona je dostupna cele godine.

Smokva je voće sa niskim nivoom kalorija. 100g svežeg voća daje samo 74 kalorije. Sušene smokve su koncentrisan izvor energije jer 100g suve smokve daje 249 kalorija. Suve smokve su odličan izvor minerala, vitamina i antioksidanata.

Smokva je voće neprocnjivo po lekovitim svojstvima. Bezbroj je razloga da je imate u svakodnevnom jelovniku.

– suva smokva sadrži 50-70 odsto šećera, zbog čega se dijabetičarima ne preporučuje. Visok nivo prirodnog šećera osiguraće dobro funkcionisanje mozga, brže razmišljanje i bolje pamćenje. Glukoze i fruktoze u smokvi predstavljaju zdraviju zamenu za beli (industrijski) šećer.

Čaj od lišća smokve se preporučuje dijabetičarima jer reguliše (smanjuje) nivo insulina.

Još od antičkog doba je poznato da se preporučivalo konzumiranje suvih smokava, kao prirodni izvor energije, učesnicima sportskih takmičenja. Suve smokve u kombinaciji s orašastim plodovima su idealan međuobrok za sve sportiste, profesionalce i rekreativce.

– velika količina magnezijuma u smokvama  (koja je tri puta veća u suvim plodovima nego u svežim) čini smokve vrlo poželjnim kao važan izvor ovog minerala neophodnog za mišiće i krvne sudove. Ovaj mineral štiti naš nervni sistem od stresa, bitan je za kosti, imunitet i zdravlje mozga. Leči brojne bolesti i znatno usporava proces starenja.

– bogatstvo kalcijuma, kalijuma, gvožđa, fosfora, selena, cinka, bakra, vitaminima B6, C i betakarotena preporučuje korišćenje smokve za održavanje kostiju u dobrom stanju (kao i zuba) jer utiču na gustinu kostiju. Ovo voće sadrži više kalcijuma nego kravlje mleko. Suve smokve sadrže 5 puta više kalcijuma nego sveže. Desetak suvih smokava dnevno sprečiće gubitak koštanog tkiva ali takođe je blagotvorna za nokte, kosu i kožu. Kalijum je važna komponenta ćelija i telesnih tečnosti koja pomaže kontrolu srca i krvnog pritiska, snižavanju povišenog krvnog pritiska i održavanju normalnog zgrušavanja krvi. Vitamini B kompleksa funkcionišu kao kofaktori za metabolizam ugljenih hidrata, proteina i masti. Suva smokva pomaže kod malokrvnosti zbog bakra koji sadrži u sebi i koji podstiče proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, dok gvožđe utiče na formiranje eritrocita u krvi. Smokve obiluju omega-3 i omega-6 masnim kiselinama koji su veoma važni za kardiovaskularni sistem

– smokve povoljno deluju na sniženje nivoa holesterola i triglicerida. Biljni steroli koje sadrže smokve vežu se na molekule holesterola u crevima i tako ometaju njegovu apsorpciju.

– smokve pomažu kod problema sa organima za varenje jer one imaju i laksativne osobine, pa se preporučuju kod hronične konstipacije. Smokva je poznata kao blago sredstvo za čišćenje a da pri tom ne izaziva grčeve i dijareju. 5 smokava dnevno obezbeđuje više od 20% preporučene dnevne količine vlakana, pa ćete na taj način regulisati ovaj problem. Kompot od smokava je poznat u borbi sa zatvorom. Takođe je i lek za čir i gastritis. Smanjuje nadutost, pospešuje rad creva i uklanja grčeve u stomaku.

– vlakna koja sadrži smokva povoljno deluje kod problema s cirkulacijom i kod nesanice. Šaka suvih plodova otkloniće neraspoloženje i nervozu i otkloniti nesanicu. Poboljšaće koncentraciju i pamćenje, jer stimuliše rad ćelija i podstiče razmenu materija u mozgu i istovremeno otklanja umor.

– smokve sadrže i do 80% vode i uz druge sastojke zaista povoljno deluju na podmlađivanje kože i delotvorne su u borbi sa celulitom. Zbog visokog sadržaja vode povoljno deluju na čišćenju kože lica, pomažu u prevenciji i lečenju akni.

– još nije tačno utvrđeno koji sastojci u smokvi povoljno deluju u slučaju kancerogenih oboljenja, naročito kada je reč o karcinomu prostate i kože, ali je takvo delovanje do sada potvrđeno kroz brojna ispitivanja.

– čaj od smokve leči bolesti jetre, grla, disajnih organa, žučnog kamenca, mehura.

– ovo voće je nezaobilazno u sezoni gripa i prehlada. Smokve ublažavaju nadraženu sluzokožu grla i nosa. Koristi se i kao prirodni lek protiv bronhitisa jer povoljno utiče na izlučivanje sluzi iz organa za disanje.

– mlečni sok smokve pomaže kod glista i ostalih crevnih napasti.

– takođe, mlečni sok smokve leči gljivice i bradavice na koži i omekšava kurje oči i žuljeve. Njihov sok ima  antiseptičko, fungicidno i dezinfekciono dejstvo i koristi se u vidu premaza ili obloga. Ovaj sok je delotvoran i pri ubodu i ugrizu insekata.

– smokve mogu da budu od pomoći čak i pri mršavljenju. One su dobar izvor vlakana, koja održavaju osećaj sitosti i odgovarajući nivo energije. Dakle, smokve ne goje, a dovoljno su hranljive, tako da su dobar izbor za svaku dijetu.

– sveže smokve, posebno ljubičaste, su dobar izvor polifenolnih antioksidanata flavonoida.

– sveže smokve sadrže značajan nivo nekih vitamina, poput vitamina A, E i K. Ovi vitamini pomažu izbacivanje štetnih slobodnih radikala iz organizma (jednog od uzročnika raka) i time štite od degenerativne bolesti i infekcija. Smokve smanjuju rizik od raka prostate i dojke posebno u periodu menopauze.

Sto grama smokava sadrži: – 74 kalorije, 3,3 g hranljivih vlakana, 232 mg kalijuma, 0,128 mg mangana, 35 mg kalcijuma, 17 mg magnezijuma, 0,370 mg gvožđa, 14 mg fosfora, 0,6 mcg selena, 142 IU vitamina A, 2 mg vitamina C, 0,890 mg vitamina E, 0,113 mg vitamina B6, 6 mg folata,

Upozorenje pri korišćenju smokava u ishrani:

– suve smokve ne treba posipati brašnom zato što se na taj način razvijaju grinje.

– smokve sušene sumpordioksidom mogu izazvati burne alergijske reakcije.

Možete lako napraviti slatko od smokava na sledeći način:

Sastojci: – 1 kg smokava, 1,2 kg šećera, 2-3 dl vode, 1 limun

Postupak: oljuštiti smokve što tanje skidajući kožicu. Ušpinovati šećer sa 2-3 dl vode (da ogrezne, odnosno da ga jedva prelije) i ostaviti da ključa desetak minuta. Proveravati kašikom da li se lepi za tacnu. Masa treba da bude gusta kao med. Zatim u ključali špinovan šećer ubaciti smokve i ostaviti da lagano ključaju još petnaestak minuta. Dodati šipku vanile (po želji). Neprestano skidati penu sa slatkog. Na kraju kuvanja u slatko staviti limun isečen na kolutove. Kada je skuvano, slatko skloniti sa vatre i poklopiti šerpu vlažnom krpom. Ostaviti da prenoći. Hladno slatko sipati u tegle i zatvoriti.

Lek protiv opstipacije (zatvora) – 150 grama suvih smokava potopite u vodu i ostavite da prenoće. Ujutro ih pojedite na prazan stomak a rastvor popijte. Za istu svrhu možete uzeti po 75 grama suvih šljiva i 75 grama suvih smokava pa pripremiti isti postupak.

Lek za želudačne probleme – naročito za čir na želucu se preporučuje da 40 suvih smokava potopite u teglu sa 1l maslinovog ulja. Ovo treba da odstoji 40 dana a onda uzimajte svakodnevno po jednu smokvu na prazan želudac, pre svakog obroka. Ovaj lek se preporučuje kod problema sa hemoroidima, zatvora, povišenog holesterola, anemije, astme i bronhitisa.