Kako sami lekari kažu – vakcina je civilizacijski uspeh koji je sačuvao bezbroj života kako dece tako i odraslih. Mnoge bolesti koje su dovodile do fatalnog ishoda ili ostavljale teške posledice po stanovništvo su iskorenjene zahvaljujući upravo vakcinama. Neke vakcine se daju u najranijem životnom dobu aneke se moraju primati u određenim vremenskim intervalima i u kasnijem životnom dobu. Mnoge zemlje imaju svoje kalendare obaveznih vakcinacija zavisno od bolesti koje se javljaju u tim sredinama, ali i veliki broj zemalja imapraktično iste vakcine koje se daju stanovništvu. Ako niste sigurni kada i koju vakcinu treba primiti obavezno se konsultujte sa lekarem koji će vam tačno kazati kada i šta treba da primiteod vakcina, vi ili članovi vaše porodice
Kalendar obaveznih vakcinacija
uzrast | vakcina | ||||||||
BCG | HB | DTP | OPV | MMR | HiB | DT | dT | TT | |
odmah po rođenju, tj. u 1. mesecu života | + | prva doza+*H | |||||||
u 2. mesecu života | druga doza | ||||||||
u 3. mesecu života | prva doza | prva doza | prva doza | ||||||
sa 3,5 meseca života | druga doza | druga doza | druga doza | ||||||
do 6. meseca života | treća doza | treća doza | treća doza | treća doza | |||||
od 12.-15. meseca života | + | ||||||||
od 17.-24. meseca života | P1 | P1 | |||||||
u 7. godini, pre upisa u školu | P2 | P | P2 | ||||||
u 12. godini života | 3 doze (**0,1,6) | ||||||||
u 14. godini života | P3 | P3 | |||||||
nakon navršenih 30 godina | P4 | ||||||||
nakon navršenih 40 godina | P5 | ||||||||
nakon navršenih 50 godina | P6 | ||||||||
nakon navršenih 60 godina | P7 |
* imunoglobulin protiv hepatitisa B (HBIG) se daje novorođenčadi HbsAg +majki
** ukoliko nije ranije primljena, daje se u 12. godini 3 doze (nulti mesec, posle mesec dana i posle 6 meseci), + vakcinacija, P1 –revakcinacija, BCG – vakcina protiv tuberkuloze, DTP –vakcina protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, DT –vakcina protiv difterije i tetanusa koja sadrži toksoide difterije i tetanusa, dT –vakcina protiv difterije i tetanusa, TT –vakcina protiv tetanusa koja sadrži toksoid tetanusa, OPV –živa oralna tritipna polio vakcina protiv dečije paralize, IPV –inaktivisana polio vakcina protiv dečije paralize, MMR –vakcina protiv malih boginja, zaušaka i rubeole, HB –protiv hepatitisa Be, Hib – konjugovana vakcina protiv oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa Be.
Hepatitis Be je virusna bolest koja može izazvati propadanje jetre i stvaranje malignih tumora.
Difterija je izazvana bakterijom koja stvara bele naslage na krajnicima i nepcu. Bolest je smrtonosna ukoliko se ne leči.
Tetatnus je teška bolest prouzrokovana bakterijama. Ispoljava se grčevima mišića vilice, a zatim i drugih po čitavom telu što dovodi do prestanka disanja.
Pertusis (veliki kašalj) je akutno infektivno oboljenje sa upornim kašljem i zacenjivanjem i može ostaviti neurološke posledice.
Poliomijelitis (dečija paraliza) napada nerve i izaziva oduzetost ruku, nogu kao i drugih mišića.
Meningitis (zapaljenje moždanih ovojnica) izazvan bakterijom hemofilus influence tip Be je najčešće kod dece mlađe od 5 godina, a naročito do 18 meseci. Može imati ozbiljne neurološke posledice.
Male boginje su virusno zarazno oboljenje sa visokom temperaturom, osipom, kašljem i mrljama na sluzokoži usta. Najteže komplikacije su zapaljenje pluća i mozga. 3-5% vakcinisane dece ne proizvede antitela i oboli, ali je bolest lakšeg toka.
Zauške su virusno oboljenje sa temperaturom i oticanjem pljuvačnih (zaušnih) žlezda. U dečijem dobu ima dobru prognozu, a kod odraslih muškaraca može izazvati sterilitet.
Rubeola je virusna bolest sa temperaturom, sitnom crvenom ospom i povećanim limfnim žlezdama. Kod trudnice koja nije preležala rubeolu ili nije vakcinisana, ovaj virus izaziva anomalije ploda.
Postoje i vakcine koje nisu obavezne ali se daju u mnogim zemljama:
Rota virus je čest uzročnik dijareje i najčešće pogađa decu između 6 meseci i 5 godina. Uz dijareju često idu i visoka temperatura i povraćanje. Zaraza se lako širi. Virus u dečiji organizam ulazi oralno-fekalnim putem ili preko sekreta iz nosa i pljuvačke. Vakcinu protiv rota virusa preporučljivo je davati deci između šeste nedelje i šestog meseca života.
Pneumokoke su bakterije koje kod dece izazivaju upalu uha ili sinusa, a u težim slučajevima i meningitis, zapaljenje spoljašnjih ovojnica mozga, kao i sepsu i upalu pluća. Vakcinisanje se preporučuje deci koja imaju česte respiratorne infekcije, upale uha i bronhitis. Broj doza vakcine zavisi od uzrasta, a godinu dana posle vakcinacije se daje i revakcina.
Hepatitis A je oboljenje jetre koje se prenosi prljavim rukama. Optimalni uzrast za prvu dozu vakcine jeste period između navršene prve godine života i 23. meseca, dok se druga doza daje najranije šest meseci a njakasnije 12 posle prve doze. Vakcina se može dati i kasnije, ali svakako pre nego što dete krene u jaslice, vrtić ili školu.
Virus varičele izaziva ovčije boginje. Vakcina se daje kao prevencija od ove zarazne bolesti, u dve doze, a najbolji period za to je posle navršene druge godine života. Stepen zaštite od vakcine je veoma visok i dostiže 96%. Može da se daje i kada se ovčije boginje dobiju jer tada umanjuje simptome bolesti, a obično u slučaju kada su simptomi veoma jaki.
Meningokoke su bakterije koje su najčešći uzročnik meningitisa kod dece starije od 2 godine. Protiv nekih bakterijskih meningitisa postoji vakcina kao što je ona protiv hemofilus influence tip B za decu između dva meseca i pet godina starosti. Za starije od 18 meseci postoji vakcina protiv meningokoka grupe A i C. Ova vakcina preporučuje se osobama sa aplenijom, nedostatkom slezine i HIV pozitivnim osobama.
Virus influence je izazivač sezonskog gripa, protiv koga se preporučuje vakcinisanje jednom godišnje. Vakcinu protiv sezonskog gripa mogu da prime deca starija od šest meseci.