Voda i zdravlje

O vodi svi znaju ono najvažnije – neophodna je za održavanje života kao i vazduh koji udišemo. A tek posle toga se razmišlja o kvalitetu vode, kolika je potrebna dnevna količina vode, itd. Od najranijeg detinjstava nas uče i da je “čistoća pola zdravlja” što znači da je lična higijena i održavanje čistoće okoline jedan od preduslova održavanja dobrog zdravlja.

Voda učestvuje u sastavu svake ćelije organizma i ne postoji metabolički proces koji se može odvijati bez nje.Voda izgrađuje, reguliše, prenosi. čisti i ishranjuje svaki deo tela. Oko 70% našeg organizma čini voda. Voda je “gorivo” za rad mozga, poboljšava mentalne funkcije, zaštitnik je od mnogih bolesti, pomaže pri gubitku kilograma. Voda je osnovni sastojak svih telesnih tekućina, uključujući krv, limfu, slinu, izlučevine iz žlezda i tekućinu kičmene moždine.

Koliko je kome potrebno vode

Hranom obezbeđujemo bar 20% ukupnog unosa vode. To se posebno odnosu na voće i povrće kao što su lubenica i krompir koji sadrže i preko 90% vode u svojoj masi. Ni preterivanje u pogledu unošenja tečnosti u organizam nije preporučljivo, jer u tom slučaju može doći do poremećaja u organizmu pa čak dovesti do probavnih problema i kome. Prevelika količina vode je oko 9 litara dnevno. Prosečna osoba dnevno potroši oko 3-4 čaše vode samo na disanje i znojenje. Sa većom temperaturom vazduha potreba za vodom je veća ali i gubitak vode iz organizma je veći. Dnevne potrebe za vodom zavise i od vaše dnevne aktivnosti, klimatskih uslova u kojima živite, trenutnog zdravstvenog stanja organizma ili fizioloških promena u kojima se nalazite (trudnoća ili dojenje).

Voda utiče na vaše mentalno ponašanje jer iz činjenice da se gotovo 80% moždanog tkiva sastoji od vode. Mnogobrojna ispitivanja su dokazala da dehidracija umanjuje pamćenje i remeti koncentraciju. Voda u mozgu razređuje tečnosti koje raznose proteine i enzime i pomaže pri njihovom prenošenju na odredište. Ako je telo dehidrirano, tečnosti u mozgu se sporije kreću i time mu se usporava rad. Voda takođe otklanja slobodne radikale iz mozga, koji oštećuju ćelijsko tkivo, što dalje usporava njegov rad. Dehidratacija organizma ima za posledicu osećaj umora i bezvoljnosti.

Voda je ključni sastojak hrskavice koja oblaže sva mesta gde se sastaju kosti. Ona je i sastavni deo tečnosti koja okružuje zglobove. Voda na tim mestima ima specifičnu ulogu – da olakša te spojeve i posluži kao amortizer za udarce. Dovoljno vode u organizmu znači manje trenja u zglobovima ali i manje artritisa.

Voda je apsolutno neophodna za izbacivanje štetnih materija iz organizma (iz creva i iz mokraćnog mehura), a to je jedan od preduslova na primer, da se ne dobije rak. Voda ima ključnu ulogu u prevenciji bolesti. Ispijanje osam čaša vode dnevno može smanjiti rizik od raka debelog creva za 45%, raka mokraćne bešike za 50%, a potencijalno može čak smanjiti rizik od raka dojke. Voda otklanja višak soli iz organizma što je naročito značajno ukoliko neko ima povišen krvni pritisak. Na taj način će olakšati rad srca. Mokrenjem će se iz organizma izbaciti razne materije koje dovode do upala.

Redovno i svakodnevno uzimanje vode može ubrzati metabolizam, jer sa vodom ne unosite ni masnoće ni kalorije u organizam. Više vode u organizmu znači brže sagorevanje kalorija. Prema istraživanjima nakon popijene dve čaše vode, organizmu treba 10 – 40 minuta da započne metaboličke procese, pri čemu sagoreva 30% više kalorija. Takođe su istraživači došli do zaključka da ako neko pije 6 čaša vode dnevno, može bez dodatnih dijeta izgubiti 3 kg za godinu dana. A svaka starija osoba će vam reći dobro poznati recept za manje unošenje hrane – pre jela popijte bar jednu čašu vode i posle toga ćete mnogo manje hrane uneti u organizam.

Vodu treba piti u malilm gutljajima, tokom celog dana. Naročito se preporučuje ujutro popiti čašu vode, odmah nakon ustajanja.

Unošenjem dovoljno vode u organizam sprečićete karijes na zubima. Naime, voda dovodi do proizvodnje nekih telesnih tečnosti, među kojima je i pljuvačka, koje su važne u borbi sa karijesom. Uništavanje zuba počinje sa nakupljanjem kiseline koja nagriza zubnu gleđ. Pljuvačka neutrališe tu kiselinu a sadrži i minerale koji pomažu u obnovi zuba.

Razna pića koja sadrže šećere i alkohol samo povećavaju potrebu za vodom umesto da je smanjuju, jer se prilikom njihove razgradnje troši voda. Energetska pića treba izbegavati u rehidrataciji zbog stimulativnog dejstva na nervni i kardiovaskularni sistem kojim se takođe pojačavaju simptomi dehidratacije organizma. Jedino čista čaša vode zadovoljava sve potrebe organizma.

Posebnu pažnju treba posvetiti sprečavanju zagađenja voda. Voda na svom putu otapa, pa prema tome i nosi, mnoge nečistoće koje mogu ugroziti zdravlje. Naročito je opasno zagađenje vode otpadnim vodama. U mnogim mestima nije rešeno prečišćavanje otpadnih voda pa takve vode mogu dospeti u podzemne vodotokove, zagaditi izvore ili mesta vodozahvata. U poljoprivrednim oblastima padavine ispiraju zemljište odnoseći u zemlju i velike količine veštačkih đubriva, herbicida, pesticida. Sa saobraćajnica se takođe vodom odnose razna mineralna ulja i teški metali, koji mogu da uđu u podzemne vode i na taj način ih zagade. Nitrati i teški metali dolaze i sa kiselim kišama.

Moguće je zagađenje vode i prilikom obrade vode za piće. Po zdravlje su najopasnije posledice korišćenja hlora, aluminijum sulfata i natrijevog fluorida. Istraživanja su pokazala da se hlor u vodi povezuje sa srčanim bolestima, senilnošću i rakom mokraćnog kanala, jetre, debelog creva i urinarnog trakta. Opasni nusprodukti nastali hlorisanjem vode nemaju ni ukus ni miris. Ovi nusproizvodi u laboratorijskim istraživanjima uzrokovali su karcinom, reproduktivne probleme i smetnje u razvoju.

Broj bolesti prenosivih vodom se povećava. Jedno od šestoro dece ispod 6 godina starosti ima povišen nivo olova u krvi. Ni kišnica nije dobar izvor čiste vode, jer kišne kapi prolaze kroz kilometre zagađenog vazduha, smoga i industrijskog otpada. Prokuvavanjem vode se ubijaju bakterije ali se ne mogu odstraniti anorganski minerali ili hemikalije.

Ne postoji naučna potvrda koja govori da je flaširana voda zdravija od većine gradskih voda iz slavine. Ako ste nekada osetili miris i ukus plastike kada ste otvorili flaširanu vodu, znači da je ta voda bila u jeftinoj plastici koja je isprala neke toksine (metilnog hlorida i ksenoestrogena). Ove materije su kancerogene i mogu da dovedu do smanjenja plodnosti i da uzrokuju rak reproduktivnog tkiva. Nedavno provedena studija američkog Northeastern univerziteta otkrila je da se bakterije mogu razmnožavati i u flaširanoj vodi  i mogu biti uzrok crevnih problema, proliva i mučnina.

Dobro rešenje je i filtrirana voda iz slavine. Takva voda je očišćena od nekih elemenata štetnih  po zdravlje.