Ne postoji osoba koja se nikada nije suočila sa strahom. Pošto strah ima brojne posledice koje nam onemogućavaju normalan život, moramo da naučimo kako da se prema njemu postavimo. Da bismo mogli adekvatno da se suočimo sa strahom, bitno je da saznamo zašto nam se određeni strah pojavljuje. Kada znamo uzrok svojih strahova, tada umanjujemo njihovu vrednost.
Što smo emocionalno stabilniji, to ćemo postići veće uspehe u životu. Bilo da se radi o osećanju ljubavi, entuzijazma, slobode, zadovoljstva, mira, radosti ili nekom drugom osećanju, ako smo konstantno u njemu on će nam omogućiti brže i lakše pozitivne pomake. A strah je emocija koja čini upravo suprotno. Kako ćemo doživeti određenu situaciju, zavisi od toga koliko smo vešti u upravljanju svojim emotivnim stanjima. Svaka situacija koju proživljavamo ima svoje dobre, pozitivne i poželjne strane.
Kada se nađemo u situaciji koja nas zastrašuje, upravo su naše misli te koje su odgovorne za emociju straha koja usledi za nekoliko sekundi. Umesto da mislimo da će se nešto loše dogoditi, bolje bi bilo da svoje misli usmerimo u pozitivnom smeru. Na taj način ne dopuštamo strahu da nas blokira i upravljamo situacijama u kojima se nalazimo. Ali, upravljanje sopstvenim mislima traži dosta vežbe.
Anksioznost i strah, se javljaju uvek kada procenimo da nam preti neka opasnost. Kažemo da se radi o strahu ako je opasnost neposredna i realna, i da se radi o anksioznosti ako neko prestrašeno iščekuje neku opasnost u budućnosti, koja je najčešće i nerealna. Nerealni strah, kao i realni, koji se javlja u okviru anksioznih poremećaja nam otežava normalan život, remeti kvalitet života, utiče na naše sposobnosti da radimo, da se družimo, da obavljamo svakodnevne aktivnosti.
Nedefinisano, bezrazložno osećanje straha, uznemirenosti i brige – anksioznost, jedna je od najčešćih psiholoških smetnji. Ovo osećanje, u kome se ne mogu lako prepoznati razlozi koji su ga izazvali, često izaziva i doživljaj nemoći, jer ne možemo da se suočimo sa problemima koje jasno ne vidimo.
Kada procenimo da nam preti neka opasnost, naš organizam se za veoma kratko vreme pripremi za odbranu. Tada se javlja niz promena u našem telu koje imaju za cilj da nam pomognu da savladamo opasnost – naše telo oslobađa šećer u krvotok (jer je on jedan od glavnih energetskih sastojaka u organizmu); zenice se šire; počinjemo ubrzano da dišemo; ubrzava se i rad srca a raste na kratko vreme i krvni pritisak; javlja se i preraspodela krvi, tako da se krvotok u onim delovima koji nam nisu u trenutku opasnosti neophodni neznatno redukuje, dok se u drugim delovima pojačava (zato kada osetimo strah prebledimo i osuše nam se usta); usporava se rad creva (osećamo nelagodnost u stomaku) i svi se mišići malo zategnu da bi bili startniji. Usled oslobađanja veće količine energije, u takvim trenucima javlja se drhtanje i preznojavanje da snize temperaturu tela. To su sve reakcije koje pripremaju organizam za neposrednu opasnost, ali ako strah potraje, kao posledica može se javiti glavobolja i bol iza grudne kosti. Osoba postaje fizički i psihološki spremna za predstojeću opasnost, odnosno za borbu ili bežanje od opasnosti (“flight or fight”).
Bez obzira što se anksiozni strahovi javljaju bez adekvatnog razloga, oni se ispoljavaju na potpuno isti način kao i realni strahovi te i kod njih postoje potpuno iste telesne izmene u organizmu.
U grupu anksioznih poremećaja ubrajamo sledeća psihijatrijska oboljenja:
Panični ataci su iznenadni napadi straha. Strah počinje polako da raste, dostigne maksimum za nekih desetak sekundi, traje jedno određeno kratko vreme u najizraženijem obliku (koje se meri u minutima), a onda spontano opada. U trenutku najjačeg straha osoba obično ima osećaj životne ugroženosti, veruje da će da se uguši, izgubi svest ili poludi. Pacijenti imaju izražene telesne simptome koji prate strah, najčešće je prisutan ubrzan srčani rad, preskakanje srca i ubrzano disanje. Dešava se da tokom straha dišu otvorenim ustima i duboko, ili brzo i plitko, što zbog poremećenog odnosa kiseonika i ugljendioksida u telu dovodi do neprijatnog osećanja trnjenja, kao i osećanja nestabilnosti i vrtoglavice. Često kažu da imaju osećaj kao da su im noge od gume i da imaju neprijatan osećaj iza grudne kosti u vidu pritiska. Česta tegoba je i drhanje i preznojavanje. Takve osobe imaju stalni strah i da se ovakav panični atak ne ponovi, a koji je prisutan između dva napada i dodatno iscrpljuje. Mogu se javiti i noćni panični ataci, a prepoznajemo ih tako što se osoba budi u toku noći u strahu, preznojena i uznemirena, a da prethodno nije imala noćne more ili teške snove. Oni su znak da je bolest uznapredovala.
Generalizovani anksiozni poremećaj se karakteriše pojavom strepnje i slutnje povezane sa svakodnevnim i uobičajnim situacijama. To su osobe koje tokom većeg dela dana stalno slute da će se nešto loše dogoditi. Stalno im je u glavi prisutna misao koja počinje sa “šta ako….”. Slutnje su uvek katastrofične. Mora se imati na umu da su to strepnje koje su prisutne kontinuirano tokom dana, i to više od 60% vremena. Osim toga su, obično, takvog intenziteta da ometaju osobu da normalno funkcioniše i iscrpljuju je. Ono što je takođe karakteristično za generalizovani anksiozni pormećaj je da osoba ima utisak da ne može da kotroliše strepnju i da je ona potpuno obuzima. Ako ovo osećanje duže traje, osoba po pravilu postaje i depresivna.
Agorafobija je strah koji se javlja najčešće kao posledica predhodnih paničnih ataka ili neke traumatske situacije. Glavna karakteristika je da se osoba plaši da uđe u određene situacije, ili, ako već uđe u takve situacije i javi se strah, beži iz tih situacija. Najčešće takve osobe imaju utisak da će im se desiti nešto strašno (da će da se onesveste, uguše, da dobiju šlog, infarkt) i da neće moći da im se na vreme pruži adekvatna pomoć. Zato, uglavnom, ne izlaze sami iz kuće već mora neko da bude sa njima. Ono što najčešće izbegavaju je da se voze gradskim prevozom, prelaze mostove, idu na mesta gde je gužva (poput pijace, velikih marketa), da budu na širokim i otvorenim prostorima i sl. Obično sa sobom nose lekove za smirenje, flašu vode i mobilne telefone kako bi ih mogli iskoristili u slučaju da im pozli. Svesno biraju ulice gde ima klupa ili one koje prolaze pored medicinskih ustanova. Agorafobija je najčešće udružena sa paničnim atacima.
Socijalna fobija se karakteriše neadekvatnim i intenzivnim strahom od negativne procene drugih ljudi. Postoje dva obilaka – generalizovan i negeneralizovan. Osobe koje su obolele od generalozivanog oblika socijalne fobije imaju strah od negativne procene u skoro svim socijalnim situacijama. Dešava se da im je teškoe sa određenim osobama – sa mlađim ili starijim, sa istim polom ili suprotnim polom, sa autoritetima, sa poznatim ili nepoznatim osobama. Uvek je suština njihove strepnje i straha da će ih ljudi loše proceniti ili čak odbaciti, da ih neće poštovati ili će ih ismejavati. Zbog toga izbegavaju da odlaze na žurke, ako se i nađu u društvu, izbegavaju da započnu razgovor, da se uključe u diskusiju i sl. Drugi oblik socijalne fobije je negeneralizovan ili jednostavni oblik kada osoba ima probleme u tačno određenoj socijalnoj situaciji -na primer, kada treba održi neku javnu prezentaciju ili govor. Često strahuju od crvenjenja i drhtanja ruku. Za razliku od drugih anksioznih poremećaja kod kojih se ono od čega se plaše ne događa, kod socijalne fobije je vrlo moguće da se ti strahove obistine. Recimo, ako osoba ima strah da će joj zadrhtati ruka dok služi posluženje gostima, zbog stalnog negativnog isčekivanja, odnosno porasta anksioznosti, može se kao jedan od pratećih telesnih simptoma javiti baš drhtanje ruku. Obično se radi o osobama koje zbog svojih strahova nisu socijalizovane, imaju veoma mali broj poznanika i prijatelja iako su im želje potpuno suprotne, mnogi zbog tegoba nisu realizovali svoje ambicije na profesionalnom i ličnom planu, značajan je broj koji su bez partnera i bez zaposlenja.
Jednostavna fobija je strah koji se javlja od jedne određene situacije ili objekta. Recimo strah od vožnje liftom ili avionom, strah od visine, insekata, psa, krvi. Kao kod ostalih fobija i ovde postoji karakteristično ponašanje tj. bežanje i izbegavanje takvih situacija. To znači da recimo osoba koja se boji visine izbegava da gleda kroz prozor ili da priđe prozoru. Ako i priđe i javi se strah, pobegne iz te situacije.
Opsesivno kompulzivni poremećaj je najteži od svih anksioznih poremećaja. Karakterišu ga opsesije i kompulzije. Opsesije su nametljive neprijatne misli, slike i impulsi, koje su za osobu najčešće neprihvatljive sadržine. One dovode do veoma visoke napetosti i straha da se to što im je palo napamet i ne desi, te pokušavaju da takve misli zaustave i otklone. Ali, to im uspeva samo na kratko, s obzirom da se one veoma brzo vraćaju i uznemiravaju ponovo. Sadržaj opsesivnih misli je obično povezan sa bolešću, smrću, sa nekim agresivnim ponašanjem. Na primer, takva osoba misli da će lošim održavanjem higijene u kući ugroziti zdravlje cele svoje porodice, ili kako osoba uzima nož i ubada sebe u ruku. Na sreću, iako imaju utisak da mogu da izgube kontrolu i tako nešto urade, to se nikada ne događa. Postoje i opsesije religiozne sadržine, seksualne sadržine i opsesije simetrije. Kompulzije su radnje pomoću kojih osoba pokušava da spreči eventualne posledice. Na primer, ako osoba ima opsesiju da će zbog njenog propusta u održavanju higijene u domaćinstvu njena porodica imati velike zdravstvene probleme, ona će, da bi to sprečila prati i čistiti kuću svakodnevno po sati. Kompulzije se uglavnom ritualno rade, recimo, uvek na tačno određen način, određen broj puta i istim redosledom. Postoje i takozvane mentalne kompulzije, kada osoba pokušava da spreči “katastrofu” tako što zameni neprijatnu sliku ili misao nekom drugom, suprotnog ili prijatnog značenja.
Strahovi koji se rode u vama, a ne znate pravi razlog, imaju uzrok u vašem detinjstvu i prvim godinama života.
Evo nekih predloga koji su u većini slučajeva dali pozitivne rezultate u borbi sa nerealnim strahovima:
– kontrolišite svoju zabrinutost: povremeno odvojite 30 minuta za kompletno fokusiranje na sebe. U prijatanom ambijentu, napravite popis svega što vas brine. Kada brige stavite na papir, videćete da je bar polovina sa tog spiska sastavljena od situacija koje zaista ne treba da vas brinu. A tamo gde zaista postoji problem – razmislite na koji način ga možete rešiti. I nemojte zaboraviti da je svaki problem je rešiv, valja samo pronaći najoptimalnije rešenje.
– vratite se malo u prošlost i dobro razmislite da li ste neki problem potisnuli u sebi. Nerazrešeni problemi iz prošlosti često su uzrok anksioznosti i zbog najmanje sitnice kojom niste zadovoljni
– u listu svakodnevnih obaveza uvedite redovnu fizičku aktivnost, najbolje na otvorenom, u prirodi, na svežem vazduhu. Pokrenućete pre svega mišiće i stimulisati proizvodnju hormona koji donose zadovoljstvo, opuštaju i relaksiraju nervni sistem
– odvojite vreme za relaksaciju i kada ste u kući: slušajte muziku koju volite, naučite osnovne joga vežbe i primenjujte ih svaki put kada osetite i najmanje uznemirenje. Kada osetite nalet neobjašnjivih strahova – prekinite sve aktivnosti i pet minuta dišite duboko, polako udišući i izdišući vazduh.
– preskočite nekoliko dana konzumiranje kafe, gaziranih napitaka, alkohola i cigareta. Njihove supstance iritiraju i centralni i periferni nervni sistem, samim tim utiču i na vaše raspoloženje i sve što se u vama i oko vas dešava.
– razgovarajte sa sebi bliskim osobama o tome kako se osećate i na taj način podelićete svoje brige sa drugima. Vrlo često kada nekome iznesete svoje probleme i sami shvatite koliko su minorni ili ih, u stvari, i nema. A ako je potrebno, obratite se psihologu ili psihijatru za pomoć.
Anksiozni poremećaji se leče. U borbi sa anksiznošću najvažnija je akcija, a najpogubnija pasivnost.
A kada osetite prve znake panike možete primeniti neku od sledećih tehnika koje će vam umanjiti efekte panike:
– kada vas uhvati napad panike počinjete da dišete ubrzano i kratko. Tada duboko udahnite, stavite papirnu kesu preko usta i nosa i počnite disati u kesu. Pokušajte da regulišete dužinu udisaja i izdisaja. Kada udišete vazduh iz kese, ugljen dioksid iz izdahnutog vazduha se absorbuje u krvi i na taj način se smanjuju simptomi napada.
– kada osetite napad panike duboko udahnite, zadržite dah brojeći do četiri pa izdahnite, opet brojeći do četiri. Ponovite to par puta dok se ne smirite.
– u trenutku napada u telu se koncentriše velika energija jer je telo u grču, spremno za borbu ili beg. Zato se tada krećite da istrošite tu energije, nemojte sedeti ili ležati.
– možete pokušati i brojati npr, od 100 unazad – to će vam skrenuti misli, koncentrisaćete se na brojeve i smiriti disanje i lupanje srca.
– u trenutku panike pokušajte da gledate neki film ili čitate neku interesantnu knjigu koji će vam potpuno zaokupiti pažnju.
