Bambus u Azijskoj kulturi ima posebno mesto. Bambus je drvenasta zimzelena višegodišnja biljka, iz porodice trava, poreklom iz Indije, koja može da raste u različitim klimatskim i temperaturnim uslovima. Zastupljen je na svim kontinentima osim na Antarktiku. Bambus, koji je poznat pod nazivom – srećni bambus, zapravo je dracena, drvo života koja po izgledu podseća na pravu biljku bambus.
Srećni bambus simbolizuje dobro zdravlje i dugovečnost, izdržljivost, mudrost pa je logično da je on divan i odgovarajući poklon svakom prijatelju i domaćinstvu. On pozitivno utiče na emocije ukućana i atmosferu u svakom domu. Bambus simbolizuje i iskrenost, ljubav, mir i poverenje, on je simbol zaštite u teškim vremenima. Poklonite voljenima srećni bambus kada usele u novi stan jer ćete im na taj način zaželeti ljubav i sreću. I u novi poslovni prostor unesite srećni bambus da bi imali uspešnu i dugotrajnu karijeru. Kada poklanjate bambus vodite računa o broju poklonjenih biljaka: 2 bambusa su simbol ljubavi i braka, 3 se čuvaju za sreću, 5 su za zdravlje,7 za blagostanje, 8 biljaka su za bogatstvo, 9 bambusa donosi opšte blagostanje a 10 biljaka je potrebno za savršenstvo.
U svakom domu treba da se gaji bambus jer se smatra da on u svom okruženju dovodi u ravnotežu pet osnovnih elemenata života – vodu, zemlju, vatru, drvo i metal. Bambus je neizostavan i u svim aranžmanima po Feng shui za uređenje doma. On je vrlo otporna biljka koja brzo raste, čak postoje primerci koji u danu mogu da narastu više od metra. Bambusi se dele u dve osnovne grupe – bambusi koji se granaju (raštrkani) i bambusi koji se ne granaju (zbijenog rasta). Unutar te podele postoje i sledeć grupacije: patuljasti (mogu da rastu oko 10-150cm), srednji (rastu 1,5-3m) i veliki bambusi koji mogu narasti i do 10m.
Različite vrste ove biljke imaju i širok dijapazon primene – od sobnih aranžmana, preko žive brzorastuća ograde (jer je gusta i razgranata od korena do vrha a može narasti i do 3m), može se koristiti kao vetrozaštita ili za smanjenje buke od frekventnog saobraćaja, ali i za pošumljavanje i, na taj način, poboljšavanje životne sredine. Bambus je veoma dobar prečišćivač vazduha jer ispušta i do 35% više kiseonika u odnosu na istu lisnu masu bilo kog drveta. Prirodni je bioakumulator teških metala, a ponaša se kao biofilter u vodi, zemljištu i vazduhu. Svaki njegov deo je potpuno biorazgradiv što je veoma važno za očuvanje životne sredine. Od vlakana bambusa, koja su lagana, jaka i glatka, prave se ekološke tkanine koje izvanredno upijaju ali imaju i veoma traženu karakteristiku – te tkanine su antibakterijske. Bambusi se mogu koristiti u ljudskoj i životinjskoj ishrani, kao građevinski materijal, kao stočna hrana, pri proizvodnji lekova, papira, itd. Od njega se mogu praviti razni dekorativni i upotrebni predmeti (posude, korpe, stolice, prostirke, suncobrani, krovovi, duvački instrumenti, pribor za masažu). U kulinarstvu se koriste samo sveži izdanci mladih biljaka određene vrste bambusa. U kozmetici se bambus koristi kao osnova za pravljenja krema za piling, kao i u sredstvima za ojačavanje i brži rast noktiju. Bambus je zbog svojih antibakterijskih svojstava se koristi za oblaganje rana i sprečavanja rasta štetnih bakterija.
Uzgajanje bambusa vrlo je jednostavno i ne zahteva posebnu pažnju. Ne zahteva đubrivo niti pesticide. Može da se gaji u zatvorenom i otvorenom prostoru, u stanu i u bašti. U kućnim uslovima bambus treba biti na svetlom mestu ali ne trpi direktnu izloženost sunčevim zracima. Povremeno bi ga trebalo rotirati, kako bi svi listovi upili jednake količine sunčevih zraka a i ako želite da stabljika postala uvijena. Takođe, bambus se ne postavlja blizu klima uređaja (i drugih ventilacionih otvora koji izduvavaju topli/hladni vazduh), ili mesta na kojima ima promaje.
Bambus treba biti potopljen do 10cm u odstajaloj vodi koju trebate da menjate ili dolivate na svakih 10 dana do dve nedelje, jer bambus brzo troši hranljive materije. Idealna temperatura za držanje je od 15°C – 32°C. Ne zahteva prihranjivanje. Zbog prevelike koncentracije hlora u vodi ili previše svetlosti listovi mogu da požute pa je poželjno da voda za zalivanje odstoji jedan dan na otvorenom i da se potom koristi. Požutele listove odmah treba odstraniti kako bi mogli da izrastu novi.
S obzirom na činjenicu da bambus veoma retko cveta i daje plod, veoma retko se sadi iz semena. Nove izdanke možete dobiti od matične biljke tako što ćete oštrim nožem odrezati deo stabljike. Gornji deo odrezane stabljike “zatvorite” voskom i smestite u posudu sa svežom vodom da pusti žilice.
Ako bambus gajite u bašti, posadite ga u proleće da bi do zime ojačao, u ilovači i na dubini 2-3cm. Prvih mesec dana zalivajte ga svaki drugi dan i prskajte listove. Orežite ga svake godine tako što ćete mu skratiti gornje izdanke i skloniti grane koje rastu sa strane. Ove vrste bambusa proglašene su za invazivne što znači da se izrazito brzo šire, pa kako bi se ograničilo širenje rizoma, bambusi se najpre posade u saksije ili druge improvizovane posude (koje imaju ulogu u sprečavanju preteranog širenja biljke) koje se zatim zakopaju u baštu.
Kao i ostale biljke i bambus mogu napasti razne gljivične bolesti, biljne vaši, grinje itd.
