Mnogima nije uspelo da u toku celovečernjeg druženja sa prijateljima popiju samo jednu čašu vina, na primer. Neke je “ponelo” raspoleženje pa su preterali u konzumiranju alkohola, a neki se jednostavno ne mogu zaustaviti u ispijanju. Mada čašica alkohola, povremeno, neće ugroziti zdravlje, treba biti oprezan. Kada alkohol postane deo svakodnevice, nastaje ozbiljan problem sa kojim se treba na vreme suočiti.
I kod naših ljudi, kao uostalom i na celoj planeti, postoje mnoge zablude u vezi alkohola koje se ponekada plasiraju kao opravdanje pri preterivanju u piću.
Alkohol nije samo loša navika – to je ozbiljna bolest i tako alkoholizam treba i lečiti. Veoma je važno da se kao bolest prepozna na vreme i da se pomogne zavisniku. Alkohol je uzročnik mnogih bolesti – on je otrovan za organizan, povećava rizik obolevanja od raka, od srčanih bolesti, hipertenzije, depresije i ciroze jetre.
Prestanak opijanja – je složen proces koji traje i u kome veliku ulogu ima okolina, naročito najbliži. Veoma je važno da se proces odvija pod nadzorom stručnih osoba. Pre nego što uđete u krug alkoholočara treba da znate da je zabluda da se sa opijanjem može prestati kad hoćete. Mnogi alkoholičari svesno i nesvesno kriju svju zavisnost i od najbližih, misleći da se sami mogu izboriti sa svojom bolešću.
Alkoholizam se može sakriti – i to je velika zabluda. Mnogima uspeva da prilično dugo sakrivaju istinu i od najbliže okoline. Ali to je bolest koja, ako se na vreme ne leči postaje, kao i sve bolesti zavisnosti, pogubna ne samo za bolesnika nego i za okolinu. To su često osobe koje zanemaruju svoje bračne, porodične i druge dužnosti. To su osobe koje zanemaruju i svoje svakodnevne obaveze na poslu, nepouzdani su i neproduktivni.
Alkohol je dobar za cirkulaciju i zagrevanje – to se često čuje naročito u zimskim, hladnim danima kada se često konzumira alkohol da bi se ljudi zagrejali. Ova zabluda često ima tragične posledice, jer može izazvati “belu smrt” kada pijanac zaspi u snegu i smrzne se. Naime, alkohol ubrzava gubljenje telesne toplote tako što širi krvne sudove u potkožnom tkivu. Zato se javlja crvenilo lica i subjektivni osećaj toplote. Međutim, širenje krvnih sudova u koži uz istovremeno skupljanje krvnih sudova u unutrašnjim organima, dovodi do zadržavanja veće količine krvi u potkožnom tkivu i bržem hlađenju tela. U hladnim danima je pametnije da se odabere prikladnija odeća i obuća.
Alkohol pomaže kod nesanice – je pogrešno, jer je velika razlika između normalnog sna koji služi da bi se organizam odmorio i okrepio i alkoholičarskog sna, koji je nastao zbog anestezije određenih centara u mozgu. Nakon normalnog sna, čovek se oseća sveže, a u slučaju alkoholičarskog sna – pijanac oseća mamurluk i to je jedan od najtežih trenutaka u celom pijanstvu.
Jedna od najpogubnijih zabluda je davanje alkohola bebama, umakanjem cucle ili prsta u rakiju kako bi majka, na primer mogla da radi neke druge poslove. Dečiji organizam je izuzetno osetljiv na alkohol, naročito mozak, koji sazreva u periodu od 18. do 21. godine života.
Alkohol popravlja raspoloženje – mnogi svoje stresove, strahove i uznemirenost leče pićem. Tokom konzumiranja, u organizmu se povećava nivo adrenalina, što prividno može da izazove osećaj opuštenosti, ali nivo stresa i napetosti se povećava. Alkohol direktno utiče na povećanje biološkog stresa u telu. Kada nestane dejstvo alkohola, ostaju nerešeni problemi, uzroci uznemirenosti i još se pojavi depresija.
Alkohol je lek – čak se i svi lekari ne slažu da je to zabluda. Često ste čuli kako trudnice treba da piju pivo da bi “imale mleka”, crno vino popravlja krvnu sliku, žestoko piće pomaže kod srčanih smetnji, “travarica” kod spoljašnjih tegoba, nazeb se leči vrućom rakijom, itd. Istraživanja su dokazala da je životni vek alkoholičara oko 53 godine. Deca čije su majke pile alkohol tokom trudnoće i dojenja, pokazuju zastoj u psihofizičkom razvoju. Nijedno alkoholno piće ni u jednoj zemlji na svetu nije priznato kao lek.
Ne može se napiti onaj koji jede jaku i masnu hranu – je rasprostranjena zabluda. Istina je da hrana može da utiče jedino na odlaganje osećaja pijanstva, odnosno vi ćete se svakako napiti ukoliko preterate u piću i ako uz to jedete, samo verovatno manje.
Alkohol je hranljiv – ali ipak nije hrana. Alkoholna pića ne sadrže u sebi dovoljno hranljivih materija (belančevina, vitamina, minerala, ugljenih hidrata) da bi mogla da služe kao hrana. Ona imaju izvesne kalorijske vrednosti i malo ugljenih hidrata, tako da stvara osećaj sitosti. Većina alkoholičara su mršavi, u narodu kažu “ispijeni od alkohola”. Mnogi su pristalice običaja da 1-2 čašice rakije pre jela čini dobro organima za varenje. Ali su naučna ispitivanja pokazala da alkoholičari imaju oštećenu sluzokožu želuca, pa unošenje hrane može da izazove samo nove tegobe i zato oni izbegavaju uzimanje hrane.
Alkohol je dobar za razvoj intelektualnih sposobnosti – je zabluda koju ponekada plasiraju “umetničke duše” ukazujući na mnoge umetnike (slikare, pesnike, glumce) koji su noći i noći provodili u kafanama. Opijanje i neuredan život će pre doprineti gubitku dostojanstva i veze sa realnošću. Naučni eksperimeti su dokazali da alkohol smanjuje i ruši stvaralačke sposobnosti.
Kafa je dobra da se otreznite – kafa je diuretik i delimično može da razbudi osobu, ali će zato negativno uticati na dehidrataciju organizma. Najveći krivac za glavobolju narednog jutra je dehidratacija organizma koju izaziva alkohol, a kafa je dodatno pospešuje.
Dobar san će otrezniti sve koji su preterali u piću – je istina ali ako je osoba koja je u takvom stanju pod nadzorom bližnjih. Posledice konzumiranja alkohola su usporen rad srca, usporeno disanje, snižen krvni pritisak, što u nekim slučajevima može dovesti do kome i smrti. Postoji i opasnost da se pijana osoba uguši tokom povraćanja. Pijanu osobu treba staviti da leži na boku, a ukoliko se primeti da disanje i puls slabe, treba potražiti pomoć lekara.
Vožnja u pijanom stanju – se nikako ne preporučuje. Uobičajeni izgovor svakoga koji je popio je da se dobro oseća i može bezbedno da vozi -je velika zabluda. Sat vremena nakon ispijanja, nivo alkohola u krvi je najveći. Ako popijete, na primer, četiri čaše vina, nivo alkohola u krvi biće oko jednog promila, zbog čega se o vožnji ne treba ni razmišljati. Jetra veoma sporo razgrađuje alkohol – za sat vremena razgradi prosečno oko 0,15 promila alkohola. Razne bombone, žvake, osveživači daha ne mogu prevariti alko test. Da bi se alkohol potpuno apsorbovao u krvi potrebno je najmanje 24 sata, pa prema tome ni ujutro nakon proslave nije pametno da vozite.
Alkohol povećava polne mogućnosti – zabluda u koju veruje samo alkoholičar, jer kada bi to bilo tačno onda bi njima alkohol doneo sreću a ne propast u svakom pogledu. U najvećem broju slučajeva povećana je samo želja a ne i sposobnost, a sa protokom vremena dovodi i do impotencije.
Alkoholizam je nasledan – je zabluda. Zavisnost od alkohola se ne može vezivati ni za gene, ni za pol, godine, društveni ili ekonomski status. U nekim našim krajevima se više toleriše opijanje te tako deluje da su cele porodice i generacije sklone opijanju.
Alkoholizam je bolest i savremenog društva. I ne javlja se samo u siromašnim i problematičnim društvenim slojevima. Alkoholizam postoji i u ženskoj populaciji, a značajan je procenat alkoholičara i među mlađom populacijom. Alkolholičari su i vrlo ugledni ljudi koji često uspevaju da dugo sakriju svoju slabost, ali ne potpuno. Alkoholičari ne moraju svakodnevno da piju, postoje i oni koji se opijaju vikendom ili čak mesečno. Ono što treba znati jeste da se ti razmaci vremenom smanjuju, za razliku od onih koji svakodnevno piju tako da nisu nikada ni potpuno pijani, ali ni trezni. I nisu svi alkoholičari problematičnog ponašanja. Neki su zabavni, raspevani i prijatni u društvu. Ali svima je zajedničko da opijanjem pokušavaju da reše neke emocionalne ili psihološke probleme.
