Svaki nutricionista če vam savetovati raznoliku ishranu u kojoj su posebno zastupljeni povrće i voče. Tokom cele godine su vam na dohvat ruke svi ti bladodeti prirode, iskoristite ih na najbolji način.

Blitva – je dobar diuretik  i veoma je korisna za poboljšenje imuniteta. Štiti od raka kože jer sadrži beta-karoten. Niskokalorična je jer 100g kuvane i oceđene blitve ima samo 20 kalorija. Najčešće se koristi u kombinciji sa krompirom, sa pirinčom, kao salata sa belim lukom i sirćetom, ili za pravljenje sarmica. Blitva se može čuvati u frižideru nedelju dana. Treba je kuvati 7-10 minuta.

Kopriva – izuzetno lekovita biljka koja pročišćava krv, ublažava reumatizam i groznicu, blagotvorno deluje na pluća, efikasna je kod bronhitisa, oboljenja zglobova, kamena u bubregu, malokrvnosti, čira na želucu, nesanice, nervoze. Čaj ili alkoholni ekstrakt iz nadzemnog dela biljke ili još češće korena, upotrebljava se protiv dijareje, belog pranja, krvarenja hemoroida, za rast i protiv opadanja kose, protiv peruti. Ponegde se još upotrebljava sveže ubrana kpriva za «žarenje» delova tela obolelih od reumatizma, išijasa ili neuralgije. Hlorofil iz koprive je vrlo delotvoran protiv raznih zaraza i anemija nastalih posle primene radioterapije. Osim toga, podiže nizak krvni pritisak.
Čaj za želudac i jetru – ovaj čaj priprema se od čitave biljke. U 2l vode stavite 3 supene kašike usitnjene koprive da odstoje 10-12 sati, zatim je poklopljenu kuvajte pola sata. Kada se ohladi, procedite je i pijte 3 puta dnevno pre jela po 1 šolju. Na ovaj način čisti se sluz iz pluća, creva, jetre i želuca.
Protiv malokrvnosti – opranu koprivu skuvajte da omekša, zatim je iseckajte, izmešajte sa kiselom pavlakom po ukusu i kašičicom crnog brašna, pa prokuvajte minut-dva. Sklonite je sa vatre i dodajte malo morske soli, mlevenog bibera, muskatnog oraščića i dosta naseckanog belog luka. Začinite je malom kolićinom maslaca ili 2-3 kašike ulja. Pored toga što jača krv, ova vitaminska bomba je i čisti.

Kupus – list kupusa je delotvoran protiv reumatskih bolova i uboja. Sa listova kupusa odsecite zadebljali deo pa ih malo izgnječite oklagijom ili flašom. Zatim preko noći njima obložite bolno mesto. Preko obloge stavite najlon i dobro učvrstite vunenom ili pamučnom tkaninom.
Jedan od najvažnijih osobina soka od kupusa jeste to što sadrži veliku količinu sumpora i hlora koji omogućavaju čišćenje sluzokože želuca i creva. Pored toga, u soku od kupusa nalazi se veliki procenat joda. Ovaj sok je veoma efikasan u lečenju čira na dvanaestopalačnom crevu, odličan je saveznik u borbi protiv gojaznosti.
Ujutro i posle podne popijte čašu blagog rasola koji obiluje vitaminima, mineralima i visokim procentom mlečne kiseline.
Kupus je izuzetno zdrav i treba ga jesti bar jednom nedeljno. Ako ga često jedete, bićete otporniji na bolesti, smirićete kašalj, lakše ćete disati a popravićete i vid. Za neke od lekovitih dejstava zaslužan je beta karoten koga u ovom povrću ima u izobilju i koji je zaslužan za stvaranje dragocenog vitamina A. Dnevne potrebe za beta-karotenom zadovoljiće se sa samo 12 5gr kupusa.
Protiv gripa – listovi kupusa su puni vitamina C i E koji važe za moćni antioksidant. Pošto se vitamin C kuvanjem gubi, jedite što više svežeg i kiselog kupusa.
Vitamini B grupe iz ovog povrća jačaju nerve i povećavaju otpornost na stres, dok je vitamin K važan za koagulaciju krvi.
Kiseo kupus sadrži i vitamin U, jedan od najređih, za koji se smatra da leči čireve, i spoljnje i unutrašnje, na želucu i dvanaestopalačnom crevu.
Lekovita svojstva kiselog kupusa biće veća ako, kada ga ostavljate, među glavice stavite lišće vinove loze, grožđe, kriške dunje, jabuke, kukuruz, kim, komorač i što manje soli.
Jača kosti – kupus je bogat kalcijumom koji je važan za kosti i srce. Porcija od 200 gr sadrži istu količinu kalcijuma kao 2 čaše mleka. Sumpor mu daje antiseptička svojstva, dok kalijum podstiče izlučivanje vode iz organizma. Listovi kupusa sadrže i gvožđe, bakar, cink i magnezijum.
Kupus podstiče detoksikaciju budući da čisti creva. Da biste izbegli nadimanje, pre pripreme kupus stavite u zamrzivač, a u toku kuvanja mu dodajte kim.

Praziluk – zbog visokog procenta vitamina C, magnezijuma i gvožđa snižava nivo lošeg holesterola i povećava nivo dobrog holesterola u krvi, čisti krvne sudove od masnih naslaga. Praziluk stabilizuje nivo šećera i sprečava nastanak karcinoma prostate i debelog creva. Koristi se kao diuretik i povoljno deluje protiv mikroba kao neka vrsta antibiotika.
Od listova ili izdrobljenog praziluka lekovite su obloge protiv bolova u zglobovima, kostima, kod gihta i povećane štitaste žlezde.
Pošto sadrži dosta hranljivih i lekovitih sastojaka a malo kalorija, koristi se u mnogim dijetama protiv gojaznosti i za održavanje vitke linije.

Praziluk povoljno deluje na disajne organe, organe za varenje, bubrege, jetru. Pomaže kod iskašljavanja, smiruje kašalj, deluje na promuklost, upalu pluća i astmu.

Mladi luk – je naročito značajan za regulaciju šećera, snižava nivi šećera u krvi pa se preporučuje dijabetičarima. Mladi luk štiti srčani mišić i kosti, snižava krvni pritisak, pomaže u borbi protiv raka prostate i jednjaka. Bogat je i C vitaminom koga ima više u peruškama nogo u lukovici. Zadah iz usta, posle konzumiranja luka, može se eliminisati ako se posle jela gricka peršun ili popije šolja zelenog čaja. Mladi luk se može čuvati u kesi u frižideru do nedelju dana. Ne preporučuje se u slučaju da imate osetljiv želudac ili problem sa gastritisom.

Spanać – čisti krvne sudove. Spanać ima izražena antioksidantna svojstva, pa pomaže u prevenciji raka debelog creva, smanjuje rizik od osteoporoze i srčanih bolesti. Zbog obilja vlakana odličan je za regulisanje probave, a zahvaljujući visokom procentu gvožđa, dobar je za popravljanje krvne slike, prevenciju anemije i snižavanje holesterola u krvi. Svež, sirov spanać ima osvežavajući ukus i prava je vitaminska bomba za organizam. Salata od svežeg spanaća sa sitno iseckanim belim lukom, sokom od sveže isceđenog limuna, kašičicom maslinovog ulja odličan je čistač krvnih sudova. Kuvani spanać deluje laksativno, pa je idealan u borbi protiv opstipacije. Pri tome 100g spanaća ima samo 31 kalorije. Spanać se sprema neposredno pre upotrebe jer kad se jednom termički obradi ne sme da se podgreva.

Zelena salata – pomaže jetri, snižava holesterol. Zelena salata je bogata vlaknima koja pomažu u snižavanju holesterola a korisna je i kod prevencije zatvora. Zahvaljujući vitaminu C i E, likopenu, folnoj kiselini, kao i alfa i beta karotena, za kratko vreme povećaće nivo antioksidanata u krvi. Dobra je i protiv nesanice. Ukoliko ste pomislili da, zbog toliko hranljivih sastojaka možete držati dijetu samo na zelenoj salati, prevarili ste se. Zelena salata sastoji se uglavnom od vode i kao energetski izvor je beznačajna ali je veoma dragocena kao dodatak ishrani. Može da se kombinuje sa salatama jačeg ukusa kao što je radič.
Za zaboravne – pošto je bogat gvožđem, sok od zelene salate odlično je sredstvo za lečenje jetre i pankreasa. Bogat je fosforom, bitnim za ishranu ćelija mozga, a treba da ga piju i osobe sa bolesnim plućima i bešikom.

Zelje – ubrzava varenje. Zelje svojim biljnim vlaknima, koja za sebe vezuju vodu, atime i masnoće i otrovne supstance, ubrzava prolaz hrane kroz creva, i tako otklanja crevne tegobe i probleme sa varenjem. Visoke koncentracije kalijuma, gvožđa, magnezijuma i vitamina C čine zelje izuzetno vrednom namirnicom. Ono oživljava mozak i nerve, pomaže kod nervoze i pomanjkanja koncentracije, kod probavnih smetnji, smanjuje nivo masnoće u krvi, jača imunitet, štiti sve sluznice u telu, jača kosti i zube, podstiče stvaranje crvenih krvnih zrnaca.