Sigurno se nije jednom desilo da vam pukne obična sijalica i tada samo treba pažljivo da pokupite komade stakla, ali kad pukne štedljiva sijalica zbog isparenja žive važe drugačija pravila. Kada pukne štedljiva sijalica uradite sledeće, prema uputstvo Agencije za zaštitu životne sredine SAD:
– otvorite prozor, napustite sobu i dobro je provetrite, namanje 15 minuta,
– ostatke sijalice sakupite kartonom, ni slučajno golim rukama,
– najbolje lepljivom trakom sakupite sitnije komadiće rasutog stakla,
– pod obrišite vlažnim papirom ili krpom,
– na kraju usisajte,
– i sve predmete koje ste upotrebili za čišćenje, kao i kesu iz usisivača, stavite u plastičnu kesu, dobro je zatvorite i bacite.
Istraživanja Dr Pitera Brauan u Berlinu pokazala su da ove sijalice, slomljene u zatvorenom prostoru, oslobađaju 20 puta veću količinu žive od maksimalno dozvoljene. Štedljive, “ekološke” sijalice sadrže živu, snažan neurotoksin koji negativno utiče na decu i trudnice. Ovaj element je naročito toksičan za mozak, nervni sistem, jetru i bubrege. Istovremeno, slabi odbrambenu snagu organizma, štetno deluje na kardiovaskularni i reproduktivni sistem. Može da izazove pojavu tremora, nervoze, nesanice, gubitka pamćenja, glavobolje, Alchajmerove bolesti, pa čak i karcinoma. Osim toga, sadrže i fenol, blago kiseli toksin u obliku kristala koji se dobija iz katrana, a koristi u hemijskoj industriji. Tu je i naftalen, zapaljivo jedinjenje u obliku kristala, koje takođe nastaje destilacijom katrana, a koristi se u preparatima protiv moljaca i u hemijskoj industriji. Stiren, takođe nepoželjni sastojak, predstavlja nezasićeni tečni ugljikovodonik, inače sporedni proizvod u procesu proizvodnje petroleja.
U cilju uštede energije, veliki broj ljudi je zamenio stare standardne sijalice novim ekološkim sijalicama koje manje troše struju.
