U poplavi raznih sredstava za ličnu higijenu i održavanje čistoće u domaćinstvu stvarno je teško odlučiti se za ona sa najmanje štetnih sastojaka. A poznato je i da retko ko čita deklaraciju na svakom od ovih proizvoda. Većina nas se seti da bi mogao biti problem sa, na primer deterdžentom za veš, ukoliko se ikada pojavi neki osip na telu.
Samo u našoj zemlji je za proteklih 20 -30 godina evidentiran drastičan porast alergija i ekcema od skoro 20%, naročito kod dece. Najveći izvor alergena su deterdženti, takozvani biopraškovi. Reakcija na koži se ispoljava u vidu osipa, crvenila ili svraba. Sa kože se alergija zatim lako prenosi na unutrašnje organe, a zatim, u velikom procentu se pretvaraju u astmatično obolenje. Mnogi tvrde da su te opasne supstance u raznim higijenskim sredstvima u beznačajnim količinama. Ali se zaboravlja da smo konstantno pod uticajem takvih supstanci u različitim pakovanjima.
Različiti su izvori alergena – od deredženata za pranje veša, tečnih sapuna, kojekakvih krema pripremljenih od “specijalnih ulja”, pa onda razni omekšivači i izbeljivači rublja, osveživači prostorija, dezodoransi, parfemi, sredstva za uništavanje insekata, pa do kozmetike koja takođe može biti od sumljivih sastojaka. Niko ne treba da živi pod staklenim zvonom. Ne treba preterivati u sterilizaciji, pranju i čišćenju ali treba povesti računa o upotrebi svih tih sredstava.
Opšte je poznata činjenica da su čiste ruke jedan od osnovnih branika našeg organizma od raznih bakterijskih infekcija. Svakako da ne treba u tome preterivati. Deca su sklonija virusnim infekcijama jer se na taj način gradi otpornost organizma. Čestom i neselektivnom upotrebom antibiotika se često zaboravlja da su i antibiotici alergeni i da prekomerna upotreba izaziva mnogobrojna oboljenja. Možda bi se trebalo vratiti prirodnim sredstvima pri održavanju higijene – korišćenju sode bikarbone, sirćeta i soli, koja imaju najmanje negativnih posledica za zdravlje.
Treba se, ipak, pridržavati nekih opštih preporuka prilikom izbora sredstava za održavanje domaćinstva i sredstava za ličnu higijenu:
– deklaraciju na svakom proizvodu obavezno pročitajte i poštujte uputstvo za upotrebu naznačeno na proizvodu kao i upozorenja;
– sredstva za čišćenje i higijenu nemojte koristiti ako im je istekao rok;
– čim se pojavi neka alergijska reakcija u dodiru sa nekom hemikalijom, isperite to mesto (kožu, oči) i potražite pomoć stručnog lica. Vrlo često se ljudi naviknu da imaju neku alergijsku reakciju na neke hemikalije, sačekaju da se to smiri, pa i ako ostanu neki tragovi, ne odlaze kod lekara što je pogrešno, jer se u tom slučaju promene izazavane alergiskom reakcijom teže leče;
– pokušajte što više da koristite prirodne i glicerinske sapune, šampone i deterdžente bez parfema, enzima ili izbeljivača.
Pokušajte da, zbog sopstvenog zdravlja, kada kupujete sredstva za higijenu izbegnete preparate koji sadrže kancerogene supstance kao što su: EDTA, BHT, izopropil miristat (IPM), dipropilen glikol (DPG), lauril sulfat (SLS), lauter sulfat (SLES), dioksane, formaldehid, dihlorobenzen, aerosoli, hipohlorit, aluminijum i dihlorbenzen. Ako zapamtite bar neke od ovih štetnih sastojaka već ćete smanjiti dodir sa otrovnim supstancama.
Deterdženti i sapuni koji sadrže sastojke označene sa EDTA i BHT mogu da izazovu dermatitis koji se manifestuje crvenilom kože, svrabom i suvoćom kože.
Većina sapuna i šampona sadrži neka opasna sredstva. Na primer, metilizotiazolin se nalazi u takozvanim antibakterijskim sapunima, mnogobrojnim sredstvima za negu, kao i skoro svim poznatim šamponima iako je veoma štetan i truje nerve. Dokazano je da su deca čije su majke za vreme trudnoće koristile ove šampone kasnije imala neke poremećaje razvoja mozga. Parfimisane sapune birajte oprezno, jer je većina ovih mirisa veoma štetna. Obavezno pročitajte u deklaraciji da li sapun sadrži izopropil miristat (IPM) ili dipropilen glikol (DPG) koji su kancerogeni to jest supstance koje mogu da izazovu maligne tumore. Izbegavajte šampone sa lauril sulfatom (SLS) i lauter sulfatom (SLES), koji se nalaze i u većini regeneratora za kosu. SLS i SLES stvaraju obilnu penu, ali su vrlo toksični i kancerogeni. Skoro svi šamponi, čak i dečiji, sadrže dioksane koji su poznati karcenogeni. Većina šampona sadrži i formaldehid koji iritira pluća i oči a dokazani je kancerogen. Bolje kupujte sapune sa prirodnim mirisima lavande, limuna, bosiljka.
Osveživači vazduha sadrže formaldehid, a pojedini i dihlorobenzen koji je vrlo toksičan dok je aerosol koji se, takođe, nalazi u osveživačima, zapaljiv i truje moždane ćelije. Osveživači vazduha izazivaju i kancerogene bolesti jetre, pluća i bubrega. Zbog upotrebe raznih osveživača i sredstava za čišćenje koja sadrže hlor i amonijak, koncentracija štetnih hemikalija u unutrašnjosti našeg doma, 100 puta veća nego u spoljašnjem prostoru.
Obratite pažnju i pri izboru izbeljivača. Oni mogu da sadrže hipohlorite koji oštećuju kožu i disajne organe.
Dezodoransi i stikovi protiv znojenja (antiperspiranti) sadrže aluminijum, za koji mnogi veruju da su direktni uzročnici raka dojke, jer više od 50% ovih karcinoma nastaje ispod same pazušne jame, gde se nanosi dezodorans, a oko 6% su na drugom kraju dojke. Aluminijum zatvara izvodne kanale znojnih žlezda i sprečava znojenje, jer koža apsorbuje deo aluminijuma koji je veoma otrovan, kancerogen i uzrokuje oštećenja mozga. Zato obratite pažnju i koristite dezodoranse koji ne sadrže aluminijum.
Čak i sredstva protiv moljaca, koja sadrže naftalin i dihlorobenzen, mogu biti toksična. Odnosno, mogu da izazovu glavobolju i da nadraže kožu, oči i pluća, a ako se dugo udišu, mogu da oštete jetru.
Teflonsko posuđe je već duže vreme predmet raznih rasprava da li je i koliko otrovno. Ono na šta stručnjaci upozoravaju jeste PFOA (perfluorooktanska kiselina), koja se koristi u proizvodnji tiganja i posuđa od teflona. Mnogi naučnici su oprezni u tvrdnjama koliko su ove supstance direktni uzroci mnogih kancerogenih obolenja. Ipak preporučuju da se ovo posuđe izbegava. Pored pomenute kiseline šerpe, tiganji i osatlo teflonsko posuđe sadrži još 15 štetnih hemikalija. Pitanje je koji procenat opasnih sastojaka završi u ljudskom organizmu. Posuđe od gvožđa, bakra, keramike ili porcelana je najbolja zamena.
Boje i lakovi često sadrže isparljiva organska jedinjenja koja dovode do pojave raka u ljudskom organizmu. Najopasnije od njih je metilen- hlorid, koji se u našem telu pretvara u ugljen monoksid i izaziva trovanje ovim gasom. Treba koristiti boje koje sadrže nizak nivo ovih jedinjenja. Kao zaštita od uticaja ovih supstanci iz boja jeste da se krečenja i bojenja obavlja u proleće ili leto kada se prostorije mogu prirodno provetriti i osušiti.
Istraživanja su ukazala da osobe koje često koriste sredstva za uništavanje korova, pesticide, herbicide i fungicide, imaju dva puta veće šanse da obole od raka i od Parkinsonove bolesti u odnosu na ljude koji koriste bezbednija sredstva ili izbegavaju njihovu upotrebu.
Već je raširena pojava da se smanji upotreba plastike u domaćinstvu. Bisfenol A koji se nalazi u u plastičnim flašama, posudama za hranu, limenkama i ostaloj ambalaži raznih proizvoda u domaćinstvu, je sintetički estrogen koji izaziva kancerogena oboljenja, reproduktivne i srčane bolesti. Drugi sastojak plastičnih predmeta koji se izdavaja kao podjedanko štetan jeste dietilheksil adipat (DEHA) koji se često dodaje plastici kako bi se poboljšala njenu fleksibilnost, a koji takođe ima kancerogeno dejstvo. Najvažnije je da posuđe od plastike ne bude izloženo toploti jer se tada delovanje štetnih supstanci povećava.
Ženska populacija naročito treba da bude pažljiva u izboru kvaliteta šminke. Treba izbegavati kozmetička sredstva kaoj sadrže kancerogene hemikalije: formaldehid, hidrogen, paraben, živu i olovo. Ove materije su veoma opasne jer oponašaju dejstvo prirodnih hormona. Posebno su opasni sastojci koji pomažu laku za nokte da se brzo osuši, čestice u laku za kosu i supstance koje pojačavaju dejstvo parfema. Ruž za usne nije nimalo bezopasan jer sadrži olovo koji između ostalog, izaziva rak.
