Svi imamo sopstvena iskustva koja se tiču najboljeg vremena, položaja za spavanje ili priprema za spavanje. Ali mnogi od nas žive sa brojnim zabludama koje se tiču sna i spavanja. Evo nekih od njih:
– hrkanje je neprijatno ali nije zabrinjavajuće – je delimično tačno. Za partnera je to sigurno neprijatno iskustvo. Međutim, to može biti simptom smrtonosnog poremećaja koje se zove apneja. Apneju karakterišu pauze u disanju koje sprečavaju ulazak ili izlazak vazduha kroz disajne kanale. Ljudi sa apnejom se često noću bude jer gube dah i zato su hronično neispavani. Pauze u disanju smanjuju nivo kiseonika u krvi, otežavaju rad srca i kardiovaskularnog sistema, i povećavaju rizik od drugih kardiovaskularnih oboljenja. Često ili redovno hrkanje je direktno povezano sa hipertenzijom. Gojaznost i veliki podvoljak mogu doprineti apneji. Apneja se može izlečiti, pogotovo ako su primećene pauze u hrkanju. U svakom slučaju potrebno je konsultovati lekara koji će izvršiti potrebne analize.
– san se može nadoknaditi – nije tačno. Za zdrav i vitalan organizam potrebno je 7-9 sati svakodnevnog sna. Nedostatak sna može biti uzrok ozbiljnih zdravstvenih problema (visok krvni pritisak, gojaznost, promenljivo raspoloženje, depresivnost, gubitak koncentracije). Potrebno je imati svakodnevno dovoljno sna jer je to preduslov zdravog fizičkog i psihičkog organizma.
– razbuđivanje u toku vožnje – kao što je glasna muzika, otvaranje prozora zbog dotoka hladnog vazduha, itd. su apsolutno pogrešne stvari koje možete da uradite kada ste pospani i premoreni, a vozite. Sigurno je samo to da je to najsigurniji put do saobraćajnih nezgoda. Pića sa kofeinom mogu pomoći da se prevaziđe pospanost na kraći vremenski period. Da se oseti njihov efekt potrebno je, minimalno, oko 30 minuta. Ako ste pospani u toku vožnje, stanite na sigurnom mestu i odspavajte sat vremena, pa zatim nastavite putovanje. Najsigurnije je svakako da se dobro naspavate pre putovanja.
– spavanje na školskim časovima – ne znači da se radi o lošim ili lenjim đacima. Mladima tog uzrasta je potrebno 8-10 sati sna a, svedoci smo, da ima toliko aktivnosti kojima se oni zabave do kasno u noć. I zato nije ni čudno da rano ujutro ne funkcionišu dobro.
– nesanica – je nemogućnost da zaspete uveče, ali i buđenje u toku noći ili ujutro vrlo rano, i nemogućnost da ponovo zaspete. I kada se posle tako isprekidanog i nedovoljnog sna osećate umorno i nenaspavano, znajte da su to sve posledice nesanice. Poremećaj sna može biti posledica medicinskih ili psiholoških problema i zato je najbolje po tom pitanju se konsultovati sa lekarom, tim pre što je to izlečivo obolenje.
– dnevna pospanost – je posledica nedostatka sna, nije uvek tačno, jer i pored dovoljno količine sna tokom noći, ako se osećate nenaspavano možda je u pitanju, ipak neki zdravstveni problem. Posavetujte se sa lekarom. Ako izgubite samo 90 minuta sna u samo jednoj noći možete da smanjite sposobnost koncentraciji i moć rasuđivanja za čak 32%. To je sasvim dovoljno da vam ošteti memoriju, sposobnost razmišljanja i ugrozi sigurnost na poslu ili vožnji.
– kratkotrajno dnevno dremanje – može biti stimulativno. Ako spavate manje od 20 minuta tokom dana verovatno ćete se osećati svežije – dremanje tako deluje na većinu ljudi. Ali, ako spavate duže od 20 minuta mogli biste se osećati pospanije jer mozak posle toliko minuta sna proizvodi različite talase. Zato je bolje prileći na kauč ili udobnu fotelju nego u krevet jer biste u njemu mogli da ostanete duže. Važno je i kada dremate. Bolje je ranije tokom dana, između 13 i 16 sati, jer tako nećete ometati večernji san.
– nedostatak sna utiče na zdravlje – je tačno, jer nedostatak sna utiče na lučenje hormona rasta koji je povezan sa gojaznošću. Kako se luči manja količina hormona, šanse da se nabaci višak kilograma su veće. Krvni pritisak obično pada tokom sna, međutim, prekidi sna mogu nepovoljno uticati na ovaj normalan pad, dovodeći tako do hipertenzije i kardiovaskularnih problema. Istraživanja su, takođe, pokazala da nedostatak sna pogoršava sposobnost tela da koristi insulin, što dovodi do obolevanja od dijabetesa. Nedostatak sna je u međuzavisnosti i sa depresijom.
– starijim ljudima je potrebna manja količina sna – nije baš tačno. Ljudima, kada odrastu, uglavnom treba ista količina sna (7 do 8 sati) ali se njihove navike u spavanju menjaju. Stariji ljudi češće dremnu u toku dana (što je preporučljivo ali ne više od pola sata) pa se onda noću bude i manje spavaju. Takav režim spavanja daje privid da oni manje spavaju. Starije osobe imaju nešto lakši san pa im je za dobro spavanje potrebniji mir i udobnost. Poželjno je da starije osobe što duže ostanu i fizički i psihički aktivne i zato je potrebno da imaju dovoljno sna i zdrave navike.
– mozak se odmara dok spavate – jeste zabluda jer se mozak nikada ne odmara. On i u toku sna reguliše vitalne funkcije organizma kao što je, na primer disanje. Kada spavamo, obično se nalazimo u nekom od dva stanja, REM (brzi pokreti očiju) i ne-REM čiji ciklusi traju oko 90 minuta. Ne-REM san ima četiri faze sa posebnim funkcijama, u rasponu od pospanosti iz prve faze, kada se pojedinac može probuditi vrlo lako, do treće i četvrte faze “dubokog sna“ kada je buđenje mnogo teže i gde se dešavaju najpozitivniji i okrepljujući efekti sna. Međutim, čak i u najdubljem ne-REM snu, naš mozaki i dalje obrađuje informacije. REM san je aktivan san gde se događaju snovi, disanje i srčani ritam se ubrzavaju i postaju neregularni, mišići se opuštaju, a oči se kreću napred-nazad ispod kapaka.
– ne mogu zaspati bez televizora – je česta zabluda. Ako imate problem sa prečestim buđenjem tokom noći i uključite televizor kad se probudite, ovo će vas ustvari održavati budnim. Bolje da se odviknete na vreme.
– celonoćno učenje je najbolje za polaganje ispita – ako celu noć učite i ujutro odete na polaganje ispita, najčešće ne znači da ćete sigurno položiti ispit. Istina je da tokom spavanja, ono što nam je u glavi smeštamo iz kratkoročnog u dugoročno pamćenje. Nedostatak sna uzrokuje smanjenu moć pamćenja i gubitak koncentracije, pa se u pravom trenutku nečete setiti potrebne informacije. 
– alkohol pomaže da lakše zaspimo – piće pomaže da brže zaspimo ali onemogućava miran i zdrav san. Ako već pijete uveče, potrudite se da ne uzimate alkohol 3 sata pre odlaska na spavanje, jer tada on nema uticaja na san.
– vreme odlaska na spavanje je nebitno – je zabluda jer treba leći pre ponoći. Ako se legne posle, san nema iste rezultate, jer nakon tog perioda počinje lučenje štetnih materija u organizmu, pa je teže zaspati. “Noćne ptice” će tri puta češće osetiti simptome depresije nego oni koji vole ranije da ustaju – čak i ako ukupno spavaju isti broj sati. Ako ste noćobdija postepeno ležite po 15 do 20 minuta ranije nego obično, pomičući vreme odlaska u krevet sve ranije do vremena koje vam omogućava dovoljno sna.
– seks pre spavanja će vas razbuditi – je zabluda. Seksom se oslobađaju endorfini, zbog čega se osećamo dobro, smanjuje se nivo stresa i lakše ćemo da zaspimo.
– vežbanje pre spavanja – je zabluda. Treba vežbati najmanje tri sata pre spavanja. Na treninzima raste nivo adrenalina u organizmu, pa naše telo ne može brzo da se umiri i vrati u ravnotežu da bi se opustilo i prepustilo snu. Osim toga, vežbanje podiže temperaturu tela i potrebno je oko tri sata da se spusti na normalan nivo.
– tehnike disanja pomažu da se lakše zaspe – je istina. Reč je o disanju stomakom čija se tehnika uči. To je usporeno disanje i nije isto kao uobičajeno duboko, već se radi o plitkom uzimanju vazduha. Takvim disanjem ćete pomoći organizmu da se opusti i prepusti snu.
– topao, težak pokrivač je neophodan za san – u stvari telo lakše utone u san ako je temperatura nešto niža. Idealno je da u sobi bude 18°C. Ne treba da vam bude ni pretoplo a ni previše hladno.
