Postoje oprečna mišljenja o poslepodnevnom spavanju, ali svi se slažu u tome da svako individualno određuje svoje mogućnosti u tom pogledu. Za popodnevno dremanje moraju postojati određeni preduslovi kao što su: potrebe organizma, vreme ustajanja i odlaska na noćno spavanje, poslovne i druge obaveze, itd. Takođe ovo dremanje ne mora da znači da se svakodnevno primenjuje.
Poslepodnevno spavanje utiče na povećano lučenje hormona sreće – serotonina. Tokom spavanju noću, sa najvećom koncentracijom oko 2-4 sata posle ponoći, luči se hormon melatonin koji je poznat kao snažan antioksidanti koji jača imunitet, kontroliše hormone stresa, produžava život, smanjuje rizik od raka, srčanih obolenja, katarakte i Alchajmerove bolesti
Neke od mnogobrojnih prednosti poslepodnevnog spavanja su sledeća:
– istraživanja pokazuju da popodnevno spavanje smanjuje stres i jača imunitet organizma, najviše kod onih koji inače ne spavaju dovoljno. Takođe, dremanje može pomoći da krvni pritisak ostane pod kontrolom, koji inače raste kao odgovor na stres.
– čak i kratko popodnevno dremanje podiže energiju i budnost.
– poslepodnevna dremka može poboljšati koncentraciju kao i sposobnost odlučivanja.
– poslepodnevno spavanje se posebno preporučuje đacima i studentima jer su ispitivanja pokazala da kratkotrajno dremanje poboljšava pamćenje i učvršćuje nova saznanja.
– kratkotrajni poslepodnevni odmor može sprečiti nekontrolisane i impulsivne reakcije, naročito kod veoma senzibilnih osoba.
– poslepodnevni odmor povećava aktivnost u desnoj hemisferi mozga, koja upravlja kreativnošću. Poznati umetnici su znali da stvaraju svoja vrhunska dela u poslepodnevnim i večernjim časovima.
– umor povećava glad i apetit što se obično dešava u popodnevnim satima jer se trudite da ostanete budni, pa pijete sok ili kafu da stabilizujete nivo šećera u krvi. Bolje bi bilo, ako možete, da odvojite 30 minuta za popodnevnu dremku. Na ovaj način ćete popraviti raspoloženje i smanjiti želju za hranom.
– dokazano je da zbog nedostatka sna možemo izgledati umorno, iscrpljeno i svakako, manje privlačno. Oni koji preko dana malo odremaju, osvežiće se i izgledati mlađe, zdravije i energičnije. Popodnevna dremka će delovati kao prirodni botoks.
– profesionalni treneri u pripremama sportista imaju predviđen poslepodnevni odmor. Pa tako i svi koji žele poboljšati svoje fizičke sposobnosti treba da odvoje vreme za poslepodnevo opuštanje i odmor. Dokazano je da odmor poboljšava motoriku, brzinu, snagu i vreme reakcije.
Postoje i neki negativni efekti poslepodnevnog dremanja, ma primer:
– ometa noćni san izazivajući simptome nesanice,
– usporava zdravi ritam srca, koji je presudan za prepoznavanje kada nam je zaista vreme za spavanje, a kad nijje,
– ometa raspoloženje i smanjuje radnu sposobnost.
Idealno vreme za poslepodnevni odmor je od 13-16 časova, ali to je samo okvirno. Najbolje bi bilo da se smestite u udoban krevet i tako malo odremate, mada svako za sebe pronalazi najbolje mesto i položaj za dremanje. Blago podignut trup u toku tog spavanja će se pobrinuti da ne utonete u dubok san.
Što se tiče dužine poslepodnevne dremke postoje i neke preporuke kojih možete da se pridržavate, mada je najbolje da vreme sami odredite prema svojim potrebama. Svakako se potrudite da poslepodnevno dremanje traje najde 90 minuta. Ako se posle poslepodnevnog dremanja probudite dezorijentisani, nervozni, pospani i umorni, znajte da ste preterali sa popodnevnim odmorom.
10-20 minuta – ovo kratkotrajno spavanje omogućava brz povratak redovnim aktivnostima jer se ne upada u dubok san.
26 minuta – je preporuka prema ispitivanjima NASA pilota. Ovo vreme sna povećava radne sposobnosti za oko 30%, tako da se lakše podnosi i prekovremeni rad.
30 minuta – je na granici vremena da se teško posle razbudite i nastavite aktivnosti.
60 minuta – je dovoljno vremena ukoliko ste pred većim mentalnim naporom kao što je npr. važna prezentacija ili poslovni sastanak.
90 minuta – omogućava da se dobro resetujete npr. pred neki važan ispit. Ovako dug san poboljšava pamćenje i kreativnost.
