izbor vina

Vino je piće bogova, to je podatak još iz biblijskih priča. A brojna istraživanja su pokazala da vino ima i pozitivan efekat na zdravlje ljudi. Međutim, većina ipak ne zna kako odabrati kvalitetno vino. Dobro je znati osnovno pravilo kako odabrati vino prema jelu – uz laganu hranu idu lagana bela i roze vina, uz težu hranu teža crna vina, a uz masniju vina sa više kiseline. Uz kolače idu desertna vina.

Za kućnu zabavu ne morate uz svaki deo obroka služiti drugo vino – biće dovoljno za početak penušavo vino, pa onda neko laganije belo vino, a potom neko crveno. Ako ste se odlučili za jedno vino tokom večere, onda neka to bude puno belo vino, koje odlično ide i uz crveno meso, a pokriva i divljač.

Nemojte dozvoliti da, u toku večere sa društvom ili sa partnerom, ne znate i one najosnovnije podatke o vinima, poput sledećih informacija:

– Vina dobijaju ime po sorti grožđa od kojeg su napravljena, ali ako su dobijena od više sorti, najčešće dobijaju imena mesta u kojima su napravljena ili porodice koja ih proizvodi.

– Najkvalitetnija bela vina se dobijaju od sorti seminjon, sovinjon, traminac, italijanski, rajnski rizling, beli burgundac, žilavka i beli muskat.

– Najkvalitetnija crvena vina se dobijaju od sorti crni burgundac, kaberne sovinjon, merlot, kaberne frank, vranac.

Pogotovo ako niste neki poznavalac vina, pažljivo pročitajte podatke koji se nalaze na etiketi na svakoj flaši vina. Što viša oznaka na etiketi, po pravilu to je i bolje vino. Na etiketi ćete doznati vrstu vina, godište, regiju, količinu alkohola. U Americi je, na primer uobičajeno bodovanje vina pa se preporučuje da se koriste vina od najmanje 80 bodova (maksimalan broj bodova je 100).

Godište vina, ako niste uistinu poznavalac vina, teško da ćete moći tačno izabrati. Ako možete da se setite kakve su bile vremenske prilike u nekoj regiji, dobro je znati da li su bile velike količine kiše neposredno pred berbu grožđa, jer to određuje količinu šećera, odnosno ukus vina. Na primer, poznato je da je 1990 godina bila odlična godina za vina. Ali, ne znači što je vino starije da je i bolje, jer zavisi i od toga kako se čuva, da li mu se nešto dodaje, itd.

Obratite pažnju i na ambalažu vina – vino treba biti napunjeno do grlića flaše, da čep nije pod pritiskom da izleti iz flaše i pogledajte da nema tragova curenja iz flaše. Najbolje je kupovati vino u vinarijama koje omogućavaju pogodne temperaturne uslove za vino.

Vrsta grožđa od kojega se pravi vino (kod nas poznato kao “sorta”) je najznačajniji faktor koji određuje ukus vina. Na ukus vina utiču i drugi faktori kao što je vrsta tla, izloženost suncu, klima, način rukovanja i fermentacije grožđa, vrsta kvasca, mesto i dužina odležavanja vina itd.

Odabir vina počnite sistemom eliminacije. Najpre treba da se odlučite između dve osnovne vrste vina: crnog (crvenog) i belog vina. To je svakako, potpuno individualan izbor. Nakon toga možete dalje da sužavate i pravite svoju listu odabranih vina.

Naravno, potrebno vam je vreme da se odlučite i napravite svoju vinsku kartu. Uz svaki obrok probajte novu vrstu vina i pažljivo pratite da li vam prija taj ukus. Ono što želite od vina jeste da se njegov ukus i miris zadrže što duže na nepcima nakon što ga popijete.

Glavna razlika između crnog i belog vina je u tome što se kod crnoga vina u proces pravljenja vina, pored voćnoga soka, uključuju i kožice, peteljke i semenke crnog ili crvenog grožđa. Belo vino se može napraviti od grožđa bilo koje boje, ali se, pri proizvodnji, koristi samo pročišćeni grožđani sok. Opšteprihvaćeno mišljenje je da su crna vina teža dok su bela vina lakša, tj. slađa.

Kada se odlučite za crno ili belo vino, sledeći korak u određivanju vašeg favorita jeste da se odlučite da li vam više prija suvo, slatko ili penušavo vino. Razlika između slatkih i suvih vina se obično meri po skali: od 0 (vrlo suva) do 6 (vrlo slatka). Kada se vino sprema tako da se pri vrenju proizvodi i ugljen dioksid, onda se radi o penušcu. Penušavo vino (koje dolazi iz francuske pokrajine Champagne) je ono vino koje svi znamo kao šampanjac.

Tanini su ključni sastojak vina, posebno izražen kod crnih vina. Postoje vina sa manjim ili većim sadržajem tanina. Tanini dolaze od grožđanih peteljki, kožica i semenki i oni daju gorak ukus vinu, ali su najzaslužniji i za zdravstveni efekat vina. Tanini kod mladoga vina doprinose gorkom ukusu, dok odležanim vinima daju suptilnost. Trebate obratiti pažnju na to koliko dugo u ustima ostaje ukus vina, što ukus duže traje – to je vino kvalitetnije.

Sva vina sadrže kiselinu koja pomaže da se ono duže očuva, ali taj nivo kiseline je vrlo bitan element: premalo kiseline može da pokvari vino ili da vino postane blago, dok će ga previše učiniti neprijatno kiselim. Sadržaj kiseline utiče i na druge aspekte ukusa, kao na primer, isticanje “note” voća, začina ili bilja u vinu. Nakon utvrđivanja koji nivo kiselosti u vinu vama prija, možete neku vrstu vina okarakterisati kao oštro, osvežavajuće, okrepljujuće ili sveže.

Obratite pažnju na boju vina jer njegova boja vam može mnogo reći o kvalitetu. Gleda se kontrast boje vina na beloj podlozi, pri čemu vam u tu svrhu može poslužiti i obična salveta. Većina crvenih vina mlađeg porekla na beloj podlozi imaće tamno crvenu boju, skoro ljubičastu. Što je vino starije boja mu je bleđa, i sličnija boji cigle. Boja vina vam može reći nešto i o sorti grožđa od koje je napravljeno. Pinot Noir, na primer, ima najbleđu nijansu. Ovaj test možete isprobati i sa belim vinima, s tim što kod belih vina boja tamni s godinama. Takođe, vina od sorti grožđa sa hladnijih prostora uvek će biti bleđa.

Videli ste mnoge iskusne vinopije kako procenjuju kvalitet vina mućkajući ga u čaši. Tako se procenjuje kvalitet vina prema tragu koji ostavlja na zidovima čaše. Neki smatraju da su kvalitetnija vina iza kojih ostaje više tragova, koji se duže zadržavaju na staklu, ali to je, ipak greška. Iz ovoga se jedino može videti da ta vina imaju više alkohola u sebi. Ali, mućkanjem vina u čaši možete dobiti neke podatke o kvalitetu vina jer se na taj način oslobađaju mirisi vina (the bouqet). Ostavite posle mućkanja da se vino malo smiri pa ga pomirišite. Mlado vino miriše na voće, dok će starija imati složeniju aromu (miris zemlje, hrastovine, trave, itd.). Ako vino pomirišete više puta to je veća šansa da ćete pronaći neko zaista dobro vino.

Još jedan važan aspekt vina je sadržaj alkohola. Sve manje od 7,5% alkohola je klasifikovano kao lako, a sve iznad 12,5% je jako vino. Taj podatak možete naći na etiketi.

Vina se takođe razlikuju i po tome kako su sačuvana – da li su odležala u buradima, od koje vrste drveta, te koliko dugo su odležala. Sve to može u znatnoj meri da transformiše ukus.

Za kuvanje birajte vina čistog i jednostavnog ukusa kako ne bi nadvladalo ostale sastojke u jelu. Bela vina možete sipati u čorbe, dok se crvenim mariniraju razne vrste mesa.

Vina čuvajte na određenoj temperaturi: idealna temperatura za belo vino je 8 – 10 stepeni Celzjusa, za šampanjac je 6 – 8, a za rose 8 – 10, za crvena vino je 16 – 18 stepeni. Ukoliko imate mogućnosti vinske flaše držite položene tako da čep bude zaliven vinom, ne suv. Vino treba čuvati na tamnijem i hladnijem mestu. Podrumske prostorije su idealno mesto, jer su tamne a temperature su obično konstantne.

Ukoliko otvorite flašu sa vinom, gledajte da ga popijete za dan – dva. Zrela i crvena vina mogu da stoje otvorena dva do tri dana.