Proleće, duži dani i sunce će izmamiti mnoge u bašte da zasade neke biljke – ukrasne, začinske ili povrće. Postoje i neke biljke koje se sade u jesen pred zimski san. Ako se i ne razumete mngo u to kada i kako saditi biljke, možete konsultovati stručnjake u mngobrojnim rasadnicima koji će vam preporučiti kada i gde saditi.
Aronija – je grmasta biljka, pogodna za sadnju i na manje plodnom tlu. Otporna je na niske zimske temperature i kasne prolećne mrazeve, pa uspeva i u hladnim područjima. Ne zahteva posebnu negu, a raste na svim tipovima zemljišta, osim na zasoljenom tlu. Poslednjih godina je postala veoma popularna. Sadi se u jesen, najčešće krajem novembra, i lako se prima. Osim što se gaji zbog lekovitih svojstava ona može poslužit kao živa ograda. Dovoljno je da posadite jedan red biljaka u rastojanju od 80-100cm i dobićete živu ogradu koja će u avgustu biti okićena zdravim, crnim bobicama koje mogu da se jedu.
Prva berba aronije je moguća u trecoj godini. U tom periodu se formiraju prosečno po 2 grozda na biljci, sa oko 50-100g prinosa. U prvoj godini, po sadnji dvogodišnjih sadnica, može se dobiti od 100-200kg ploda po hektaru. U sledećoj sezoni žbun daje po 7-8 grozdova ili od 4400-6600kg po hektaru. Pojedinačni plodovi imaju masu od 0.6-1,1gr tako da u 1kg ima oko 1000-1600 plodova.
Od aronije se sve koristi – lišće se suši i kuva za čaj, plodovi idu u sok, a grane se posle orezivanja čuvaju za loženje vatre.
Bosiljak – je jednogodišnja biljka i treba je gajiti na osunčanom mestu i zemlji bogatoj hranljivim materijama. Zahteva dosta vode.
Estrogen – teško se dobija iz semena, ali kada ga posejete, trajaće vam nekoliko godina. Nije zahtevan – dovoljno mu je redovno zalivanje i sunčano mesto. Zimi ga malo orežite i zaštitite, pa ćete u proleće opet uživati u njegovoj aromi.
Lovor – nije mnogo zahtevan pa je idealan za saksiju. Polako raste i potrebno je da ga orezujete jednom godišnje. Prija mu i hladovina i osunčano mesto.
Majčina dušica – višegodišnja biljka koju treba posaditi u rastresitu zemlju, bogatu organskim materijama. Voli toplotu, sunce i umereno zalivanje. U periodu cvetanja, češće je obrezujte. Za začinjavanje jela berite listove, a cvet osušite i sačuvajte za čaj.
Nana – prija joj svaka zemlja. Kada je jednom zasadite imaćete je godinama. Odaberite veliku saksiju, zemlju održavajte vlažnom i na godinu-dve izvadite nanu iz zemlje, podelite koren i ponovo zasadite.
Origano – ako ga sadite iz semena, ostavite ga da proklija na suncu, pa ga presadite. Traži svetlo, rastresitu zemlju i malo vode. Kad procveta, otkinite pupoljke, tada ce formirati žbun i imati jaču aromu.
Peršun – može se saditi ili u vrtu ili u žardinjeri na terasi. To je dvogodišnja biljka. Posejte ga u martu. Kasnije ga treba rasaditi. Period klijanja traje od 20-30 dana, a do pojave prvog struka potrebno je još 15 dana. Kad počne da klija, bitno je da bude na otvorenom, da bi dobio odgovarajuću boju i svojstva. Biljku treba zalivati po potrebi.
Otporna je na mraz, pa ako je zimi pokrijete, u rano proleće braćete sveže listove. Svake godine treba menjati zemlju.
Ruzmarin – zahteva siromašnu i poroznu zemlju. Potrebno mu je dosta sunca i toplote, pa ga zimi obavezno unesite u kuću i čuvajte na svetlom mestu. Važno je da ga umereno zalivate.
Žalfija – zasadite je u martu u manju saksiju, pa je u maju presadite u veću i iznesite napolje. Razvija se u nizak drvenast grm, pa je dobro da svaka biljka bude zasebno.
Ukoliko želite da sačuvate i osušite začinske biljke, povežite ih konopcem, okačite ih okrenute naopako i držite na suvom i tamnom mestu na kojem struji vazduh. Možete ih i poredati na pleh i sušiti ih u poluotvorenoj rerni zagrejanoj na maksimum 40°C.
