Naročito pri kupovini namirnica je potrebno proveriti rok upotrebe proizvoda koji mora stajati na ambalaži. Ako kupujete proizvod bez ambalaže morate taj podatak dobiti od prodavca, kao i uputstvo kako ga čuvati. Promene koje se dešavaju na amabalaži najčešće su znak neispravnosti namirnice (ispupčen poklopac limenke, masne mrlje na kutiji keksa na primer). Pokvarena jaja sigurno ćete prepoznati po neprijatnom mirisu.
Pripremljena hrana se mora čuvati u rashladnim uređajima. Hrana koja je van frižidera stajala 24 sata, nekada i kraće, rizična je za upotrebu iako nije došlo do promene mirisa koji je jedan od indikatora ispravnosti. I pravilno zaštićena hrana čuvana u frižideru ne može neograničeno da traje. Kuvana jela bez mesa se sporije kvare i mogu ostati ispravna ne duže od 2-3 dana dok jela koja sadrže meso kraće.
Uzrok trovanja hranom pored namirnica može biti i loša higijena posuđa. Loše oprano i neadekvatno čuvano posuđe predstavlja dobru sredinu za razvoj mikroorganizama. Posebno su problematične drvene daske za sečenje mesa i povrća. Ove daske moraju se neposredno posle svake upotrebe dobro oprati deterdžentom i osušiti. Za uklanjanje neprijatnog mirisa mogu se oprati rastvorom limuna ili sode bikarbone.
Džem u otvorenoj tegli će se duže očuvati kad na njega stavite šećer u prahu.
Čaj u kesicama može da se koristi 2 godine iz neotvorene kutije.
Hleb se čuva u plastičnim kesicama. Pecivo zamrzavajte celo a pogaču, baget i slične vrste hleba prethodno isecite na parčiće. Hleb ćete sačuvati u zamrzivaču 2 meseca.
Jaja se mogu čuvati u posudama sa poklopcem ili posudama za led. Jaja se čuvaju uvek bez ljuske i nikad kuvana. Možete odvojiti žumanca od belanaca ili da zamrznete umućena jaja u koja ste dodali malo soli. Tako zamrznuta jaja se čuvaju 6 meseci.
U frižideru se jaja trebaju čuvati u originalnom pakovanju i tada mogu da ostanu sveža četiri nedelje.
Kafa u limenci može neotvorena stajati 2 godine, a otvorena samo mesec dana u frižideru.
Instant kafa može neotvorena stajati i više od 2 godine, a otvorena samo do mesec dana.
Kečap neotvoren može stajati godinu dana posle roka, ali otvoren i korišćen može stajati još 4-6 meseci.
Kikiriki neotvoren može da se koristi do 2 godine, osim ako nije zamrznut ili hlađen. Otvoren se treba iskoristiti do 2 nedelje u nepropustljivom pakovanju.
Krastavčići kiseli, neotvoreni 18 meseci mogu stajati posle naznačenog roka upotrebe. Otvoreni kiseli krastavčići treba da se bace ako su previše mekani.
Limun će dugo ostati svež ako ga stavite u teglu koju ćete pokriti isključivo porcelanskim tanjirom. Preko limuna nalijte vodu do vrha tegle i odložite ih u hladnu prostoriju. Povremeno sipajte svežu vodu. A polovinu limuna, koji vam je preostao nakon upotrebe i počeo da se suši, potopite u vodu i ostavite da odstoji nekoliko sati.
Majonez otvoren može da stoji 2-3 meseca.
Masline punjene, neotvorene mogu stajati 3 godine a otvorene 3 meseca u frižideru.
Maslinovo ulje može i 2 godine posle roka upotrebe, da se upotrebi. Najbolje ćete ga sačuvati u flaši od tamnog stakla na suvom i mračnom mestu.
Med je retka namirnica koja ima neograničen rok upotrebe. On ima prirodni konzervans.
Meso sirovo, pakujte u plastične kesice, a već pripremljeno meso pakujte u plastične kesice ili aluminijumske posude. Pre zamrzavanja poželjno je da uklonite masne delove. Hamburger i šnicle pakujte zasebno, a piletinu prethodno dobro operite. Sirovo meso se čuva 6-8 meseci, a termički obrađeno meso se čuva u zamrzivaču 2-4 meseca.
U frižideru se mleveno meso, sveže pileće meso ili riba, moraju iskoristi istog ili najkasnije sledećeg dana. Meso u komadu može da ostane dva do tri dana, a kuvano, dva dana. Jelo sa kuvanim mesom može da se drži u frižideru dva dana, a sa pilećim, ćurećim mesom ili ribom – do sutradan.
Dugotrajno mleko nakon otvaranja se može koristiti najviše tri dana. Nakon ovog perioda da biste bili sigurni da je mleko još uvek ispravno, mora se prokuvati. Kiselo mleko i jogurt se sporije kvare od mleka ali takođe zahtevaju čuvanje u frižideru.
Mlečni proizvodi se čuvaju u providnoj foliji ili plastičnim kesicama. Meke sireve isecite prethodno na parčiće, tvrdi sir izrendajte a beli sir možete da ostavite u komadu. Tvrdi sirevi se čuvaju 6 meseci, 3 meseca beli sir a puter se čuva 6 meseci.
Gazirana pića u plastičnim bocama mogu stajati i 3 meseca od datuma isteka proizvoda. Otvorena gazirana pića se neće pokvariti ali će izmeniti ukus.
U konzervama ili staklenim flašama neotvorena gazirana pića mogu stajati 9 meseci od roka trajanja, a otvorena gazirana pića se neće pokvariti ali će izmeniti ukus.
Flaširani negazirani sok 8 meseci može stajati neotvoren od datuma isteka roka, a otvoren može stajati 8-10 dana.
Pirinač beli može da se upotrebi 2 godine od datuma naznačenog na pakovanju. Pirinač treba staviti u ambalažu koja propušta vazduh (recimo, u kesicu od jute). Integralni pirinač ima kraći rok trajanja.
Povrće – najbolji način da sačuvate povrće je blanširanje, odnosno kratko barenje povrća u vreloj vodi pre stavljanja u zamrzivač – 1-5min u slanoj vodi, a zatim ga ostavite, ohlađenog i oceđenog.
Povrće koje je uvelo možete spasiti ako ga potopite u 2l vode (oko pola sata) i dodate kašičicu limunovog soka.
Povrće zamrznite na poslužavniku ili plehu, a zatim upakujte u kesice ili plastične posude.
Povrće možete poprskati i nekuvanim mlekom, naročito ako je malo duže stajalo.
Koliko se čuva: 8 meseci tikvice; 10 meseci paprike, crni luk, praziluk; 12 meseci ostalo povrće.
Brokoli – obavezno mu odsecite dno stabljike, pa pustite da stoji ½ sata u vodi, a zatim ga pripremite na uobičajen način.
Celer – se može dugo sačuvati u zamrzivaču ako ga prethodno naseckate na komadiće i sušite desetak sekundi u mikrotalasnoj rerni.
Krompir neće pocrniti kad ga isečete, ako ga odmah poprskate limunovim sokom. Ceo krompir ne treba ostavljati u frižideru. Najbolje ga čuvati u papirnoj vreći, na tamnom mestu jer svetlost menja boju površine u zelenu, što dovodi do toga da postane gorak – jer sadrži solanin, materiju koja je otrovna u velikim dozama. Male zelene površine mogu da se otklone, ali ako je ceo krompir zelen – mora da se baci.
Orasi koje ste očistili za zimu, neče užegnuti ako ih prethodno stavite u pleh i u rernu zagrejanu na 100 stepeni. Orahe sušiti desetak minuta.
Paprika obiluje vitaminom C koji se ne gubi zamrzavanjem. Ako imate više ovog povrća nego što vam treba, višak operite i očistite od koštica, stavite nakratko u vruću vodu i ostavite u zamrzivač. Prethodno ih možete i iseckati.
Paradajz ćete najbolje održati zamrzavanjem. Zamrznite ceo paradajz pa ga neposredno pre kuvanja stavite ili izrendajte u jelo ili supu. Paradajz čuvajte dalje od zelene salate, krastavaca i peršuna jer će uz njega brzo izgubiti svežinu i boju.
Peršun može ostati duže svež i zelen ako ga držite u čaši sa vodom u koju ste nasuli nekoliko kapi limuna. Vodu sa limunom menjajte svakodnevno.
Šparoge ćete održati duže svežima ako im odsečete dno stabljike i umotate u mokru krpu koja će im održati svežinu.
Povrće se čuva neoprano i neoljušteno sve do neposredne upotrebe. Bez obzira da li se koristi u sirovom stanju ili se termički obrađuje, pranje je obavezno. Na ovaj način se odstranjuju pesticidi kojima je eventualno prskano kao i mikroorganizmi koji su prisutni na površini. Korenasto povrće najbolje je čuvati u kartonskim ili drvenim gajbicama po mogućstvu ispunjenim peskom, na hladnom i tamnom mestu.
Ribu najpre umotajte u providnu foliju pa je zatim zamrznite u plastičnoj kesici ili plastičnoj posudi. Pre zamrzavanja ribu očistite i osušite, a sečenu ribu i filete razdvajajte masnom hartijom. Plodove mora takođe dobro očistite. Cela riba se čuva 3-6 meseci, komadi ribe 4 meseca, a plodovi mora 5-6 meseci.
Sir – suvlji i tvrđi sirevi mogu se dugo čuvati u dobrom stanju. Treba ih ovlaš umotati u foliju, tako da imaju vazduha, a zatim ih staviti u donji deo frižidera.
Beli sirevi sa više surutke se brže kvare. Zato ih treba kupovati u manjim količinama, svakih 7 dana. Sremski i mladi sir mogu da se očuvaju u pokrivenoj posudi u frižideru 3-10 dana. Beli sir u kriškama biće duže vreme svež kada se čuva u prokuvanoj i slanoj vodi. Zreo sir se može sačuvati do mesec dana.
Sirće može trajati 42 meseca od datuma isteka roka upotrebe.
Senf može stajati 2 godine posle isteka roka upotrebe.
Sladoled je omiljena letnja poslastica ali i veoma čest uzrok teških i masovnih trovanja. Niske temperature na kojima se čuva ne ubijaju mikrooganizme, već samo koče njihovo razmnožavanje. Posebno je opasno zamrzavati sladoled koji se otopio i ponovo ga upotrebljavati.
So se neće zgrudvati ako u nju stavite par zrna pirinča koji će izvući svu vlagu.
Soja sos u flaši može da se koristi i 2 godine posle isteka roka upotrebe, a otvoren treba iskoristiti u roku 3 meseca.
Šećer žuti ima neograničen rok ako ga držite na hladnom i suvom mestu.
Tabasko sos može da stoji 5 godina na hladnom i suvom mestu.
Testeninu držite u hermetički zatvorenim posudama na suvom mestu. Ako je bez jaja, može da se čuva godinu dana. Ako sadrži jaja, onda je pojedite u roku od mesec-dva.
Tuna u komadima može da se koristi i godinu dana nakon isteka roka upotrebe. Ako čuvate otvorenu tunu van konzerve upotrebite je 3-4 dana nakon otvaranja.
Voće se čuva u frižideru u staklenim posudama sa poklopcem. Krupno voće treba najpre dobro oprati i oljuštiti, iseći na listove i posuti šećerom (breskve, kivi, šljive, kajsije). Šumsko voće se čuva celo i prethodno dobro oprano. Svežina voća u frižideru se održava oko tri dana, dok jabuke, kruške i citrusno voće ostaju sveži i znatno duže. Kajsije, borovnice i trešnje mogu da ostanu sveže tri dana, maline dva dana, jagode jedan do dva dana. Jabuke, kruške i šljive oslobađaju gas etilen, koji pospešuje zrenje, starenje i propadanje ostalog voća i povrća, pa ih treba držati posebno, u papirnoj ili plastičnoj ambalaži.
Voće se čuva 8-10 meseci u zamrzivaču.
Zimnicu držite na mračnom mestu. Otvorenu teglu možete tri nedelje da čuvate u frižideru.
Žitarice, slatkiši od žitarica (npr. bonžita) neotvorena može da se koristi 10-12 meseci posle roka upotrebe.
Važno je zapamtiti da se hrana čuva u rashladnim uređajima ali ne neograničeno. Jednom odmrznuta namirnica se ne vraća u frižider da stoji. Pri kupovini namirnica uvek prekontrolišite do kog roka se mogu koristiti. Ukoliko ipak dođe do trovanja hranom, jedan od prvih znakova će biti proliv i povraćanje, koje ne treba energično suzbijati već držati pod kontrolom. Ovo su korisni mehanizmi kojima se iz organizma izbacuju toksične materije. Ono na šta posebno treba obratiti pažnju to je da ne dođe do dehidratacije. Osoba otrovana hranom obično oseća veliku mučninu pa odbija čak i unos vode, međutim, gutljaj po gutljaj na svakih 5-10 minuta neće dalje nadražiti želudac a sprečiće dehidrataciju.
